"Muzeji su riznice kolektivnog pamćenja"

Izložbu "Svetlost u mraku Prvog svetskog rata", povodom 170 godina od osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu, 10. maja u toj instituciji otvorio je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.

Izvor: Tanjug, Beta Beograd
Podeli

Tasovac je izjavio da pravi muzeji pružaju utehu ne zato što se u njima nalaze predmeti, već zato što se u njima vreme pretvara u prostor.

"Nešto što je poput vremena apstraktno i neuhvatljivo u muzeju postaje vidljivo i opipljivo, kao trag prošlosti, ogledalo istorije i riznica kolektivnog pamćenja", napomenuo je ministar.

Tasovac je istakao i da će za vreme mandata aktuelne Vlade Narodni muzej biti ponovo otvoren za građane i da će "to biti mera saglasnosti ovog društva da bude pođednako i deo evropske civilizacije i poklonik sopstvene kulture i istorije".

"Otvaranje Narodnog muzeja neće biti otvaranje samo jednih vrata u jednoj instituciji kulture, makar ona bila i najvažnija. To će biti izraz naše potrebe da iz epohe lomova uđemo u epohu kontinuiteta, toliko normalnu i podrazumevajuću kada je ima, a toliko tragičnu i razornu kada je nema", zaključio je Tasovac.

Pored mnogobrojnih posetilaca, otvaranju izložbe prisustvovali su i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević, princeza Jelisaveta Karađorđević, kao i direktori Muzeja istorije Jugoslavije Neda Knežević, Etnografskog muzeja Miroslav Tasić i drugi.

V.d. direktora Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković je ovom svečanom prilikom podsetila na istorijat te institucije kulture od njenog osnivanja do danas.

Izložba "Svetlost u mraku Prvog svetskog rata" je realizovana i kao upozoravajuće podsećanje na 100 godina od početka Prvog svetskog rata na kojoj, kroz antologijski izbor umetničkog stvaralaštva iz prve dve decenije 20. veka, publika ima priliku da upozna najviše domete srpskog impresionizma.

Na njoj su predstavljena vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma koja se čuvaju u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju grada Beograda, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović, Muzeju grada Beograda, kao i radovi koji se nalaze u privatnim kolekcijama.

Ova postavka oslikava stvaralačku snagu i kreativnost koje bez obzira na okolnosti nalaze svoj put.

Posetioci do da 10. septembra imaju priliku da vide remek-dela Nadežde Petrović, Mališe Glišića, Milana Milovanovića i Koste Miličevića, čiji su životi i umetnost svetlosti trajno prepleteni sa užasima i mrakom Velikog rata.

"Krhko zdravlje" nacionalne riznice kolektivnog pamćenja

Sanacija Narodnog muzeja u Beogradu 10. maja obeležava 170 godina od osnivanja, mogla bi da bude završena i pre roka, odnosno pre 2016. godine, izjavila je direktorka te nacionalne ustanove kulture Bojana Borić Brešković u intervjuu agenciji Beta.

"Ja sam optimista, mislim da je rokove moguće skratiti, što, naravno, zavisi od redovnog priliva sredstava, ali moram da naglasim da Narodni muzej prvi put ima budžetom garantovana sredstva za obavljanje zaduženja koja se tiču sanacije, adaptacije i delimične rekonstrukcije centralnog objekta", rekla je Bojana Borić Brešković.

Prema njenim rečima, za realizaciju sanacije zgrade Narodnog muzeja na Trgu Republike u Beogradu država je namenila dve milijarde dinara, a sredstva se raspoređuju u skladu s tempom kojim se posao obavlja.

"Ukoliko naš tempo rada ovde bude zahtevao da se određene intervencije ubrzaju, imamo uveravanja da ćemo to i postići", kaže direktorka Narodnog muzeja.

Trenutno se, kako navodi Bojana Borić Brešković, privodi kraju rad na projektnim zadacima i tokom sledeće sedmice oni bi trebalo da prođu još jednu reviziju.

"Početak radova podrazumeva sanaciju krova, a zatim se, u skladu s preporukama stručnjaka, posao nastavlja po vertikali", rekla je Bojana Borić Brešković, ali nije mogla da precizira datum početka radova, jer on zavisi od administrativne procedure.

"Nastojimo sukcesivno da obnovimo izložbeni prostor Narodnog muzeja. Za prethodnu izložbu 'Devet vekova Stefana Nemanje' uredili smo deo prostora velike izložbene sale, a ova izložba, s obzirom na obim i značaj, postavljena je u dodatnom prostoru koji je obnovljen", rekla
je Bojana Borić Brešković.

Ona kaže da se, iako je nakon dva poništena konkursa za rekonstrukciju zgrade Narodnog muzeja doneta odluka da se objekat samo sanira, ne odustaje od ideje da se u doglednoj budućnosti muzejski prostor proširi.

"U ovom trenutku mislim da ne može da se govori o nekoj većoj rekonstrukciji ili nadogradnji ovog objekta, ali bi moglo da se govori o proširenju Narodnog muzeja na neke susedne prostore i da se obezbede neki dodatni prostori za izlaganje pojedinih zbirki", kaže Bojana Borić Brešković.

Stalna zbirka Narodnog muzeja u Beogradu zatvorena je 2003. godine zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje muzejskog blaga, s idejom da se muzejska zgrada na Trgu Republike rekonstruiše.

Na konkursu raspisanom 2004. izabran je projekat za rekonstrukciju zgrade Narodnog muzeja čiji je autor arhitekta Milan Rakočević, ali je 2010. ta ideja odbačena.

Ekspertski tim pri Ministarstvu kulture i informisanja Srbije u mandatu Nebojše Bradića ocenio je taj projekat kao skup i nerealan.

Naredne, 2011. godine na novom konkursu je izabran nešto jeftiniji i jednostavniji projekat prema idejnom rešenju arhitektnoskog tima okupljenog oko Vladimira Lojanice, da bi potom i on bio odbačen kao kao neostvariv.

Pribeglo se najjeftinijem i najbržem rešenju, a to je sanacija Narodnog muzeja, koja bi, prema ranijim najavama Ministarstva kulture i informisanja Srbije, trebalo da bude završena do 2016. godine.

Projekat podrazumeva sanaciju krova i vertikale (vodovod i kanalizacija), izložbenog prostora i Centra za konzervaciju, kao i sanaciju i adaptaciju tridesetak depoa i radnog prostora zaposlenih.

strana 1 od 14 idi na stranu