Marković: Jugoslavija je umrla '68

"Tema mog filma je pad. Na tu temu dobio sam narudžbinu od Gete instituta svojevremeno da napravim pozorišni komad. Razmišljao sam koji pad mene najviše interesuje i, naravno, došao do zaključka da je pad ili raspad moje zemlje zapravo tema broj jedan mog života", rekao je Marković.

Ovu načelnu temu spojio je sa pričom koja je "sasvim privatna, o jednom falsifikatoru koji je postojao, koji je bio altruista i težak idealista, delio je šakom i kapom diplome besplatno, smatrajuci da ljudi treba da imaju diplome za posao kojim se bave".

"To je neminovno vodilo ka padu. Tu njegovu delatnost i pad te zemlje spojio sam u jednu 'ćeliju' i sve situirao u 1968. godinu. Smatram da je 1968. ključna za početak onoga što se zove pad Jugoslavije. Doduše, Jugoslavija se nije raspala te godine, ali je početak očigledno bio tu", ocenio je Marković.

On je podsetio da su te godine u junu bile ogromne demonstracije protiv Josipa Broza.

"Vrlo je malo falilo da Tito padne tada. Sećam se, gledao sam svojim očima u Sali heroja (na Filološkom fakultetu) tadašnjeg studentskog lidera Ljubišu Ristića kako zapaljivo govori. Da je samo ta grupa studenata krenula na Beli dvor, tu bi moglo svašta da bude".

"Dvadesetak dana kasnije u bioskopu '20. oktobar' eksplodirala je bomba, prvi teroristički, ustaški akt u Jugoslaviji uopšte. Te dve stvari su bile šokantne i predstavljale neke znakove koje očigledno niko od ljudi, osim onih iz vlasti, nije umeo da čita. Ovi iz vlasti su se stegli i održali režim još koliko je trebalo ili koliko je moglo, ali zapravo, po meni, Jugoslavija je umrla u leto 68.", obrazložio je Marković. "Sam junak je bizaran čovek, možda malo i luckast. On slepo veruje u dve stvari - u svoju domovinu Jugoslaviju i svog idola Tita. Kada njegov svet, satkan od samih lažnih diploma i falsifikata, počne da se ruši on počinje da shvata da su i ljudi oko njega i zemlja u kojoj živi vrlo sumnjivi. Dospevši u zatvor, shvata da su njegovi falsifikati najmanji, da sve ostalo predstavlja mnogo veći falsifikat", ispričao je Marković.

U filmu se vidi kako raste stepen falsifikovanja stvarnosti u tadašnjoj zemlji. "Naravno, to generiše komične situacije, nije ovako ozbiljno kao što govorim. Ovaj film je u suštini jedna setna, opora komedija", dodao je on.

Marković je napomenuo da je proces snimanja za njega bio neuobičajen: "Nikada nisam snimio ni jedan film tako. Imali smo novca koji smo dobili od Ministarstva kulture samo za prvi deo, koji smo snimili u Beogradu, a dešava se u zatvorskoj ćeliji. Drugi deo novca smo jako teško prikupljali i na jedvite jade, po cenu neviđenih odricanja, snimili u Republici Srpskoj".

"Između je prošlo šest meseci, ja sam bio drugačiji u vreme prvog i drugog dela snimanja. Srećom, to se u filmu ne prepoznaje, ali bilo je dramatično i malo je falilo da nikad ne bude snimljen do kraja", ukazao je on.

Ipak, "kad se završi, sve te stvari se uglavnom izbrišu, a ostanu one prijatne, pogotovo kad film ispadne dobro ili je zgodan, zabavan kao što je ovaj", izjavio je reditelj pomenuvši i anegdotu sa snimanja.

Goran Markoviæ, Foto: Tanjug/Filip Krainèiæ

"Kada smo otišli na kraju na Bled da snimimo fiktivnu scenu Titove smrti, koja treba da bude najtragikomičnija u filmu, tog poslednjeg dana snimanja shvatili smo da je 25. maj. Nismo ranije mislili o tome i tako smo na Titov rođendan snimili njegovu smrt, koja je u filmu sve osim prave smrti", ispričao je Marković.

Tita igra slavni slovenački glumac Radko Polič, a i cela podela je eks-ju. "To je prvo zato što je siže takav. Dešava se u malom bosanskom mestašcu u kome živi 17 nacija. Igraju srpski, bosanski, hrvatski, slovenački, makedonski, crnogorski glumci. Dakle, cela Jugoslavija je u toj podeli", rekao je autor.

U ansamblu su Tihomir Stanić, Branka Katić, Sergej Trifunović, Dragan Petrović, Momčilo Pićurić, Dražen Pavlović, Emir Hadžihafizbegović, Goran Navojec, Haris Burina.

"To je inače sudbina svakog filma na prostorima bivše Jugoslavije. Vi tu ne možete da snimite etnički čist film. Dakle, Jugoslavija više ne postoji, ali postoje filmovi koji još uvek žive sudbinu Jugoslavije, što je vrlo interesantno i lepo u suštini", istakao je reditelj.

Povodom premijere na Festu i pitanja o smislu tog festivala danas, rekao je da se on uopšte ne bavi smislom Festa."Ja sam stvaralac, umetnik koji tu prikazuje stvari, ne kreira festival. Fest kreiraju kritičari i ljudi koji se bave organizacijom. Vidim da je jako posećen i da još uvek predstavlja događaj u ovoj zemlji, što je vrlo pozitivno, jer mi u ovom trenutku sve manje imamo kulturnih događaja zbog naše politike", izjavio je on. Marković je napomenuo da je "ove godine izglasan budžet koji predviđa zanemarivu svotu za kulturu, a iz te zanemarive svote film je izbrisan potpuno".

"Zato su stvari u kojima se slavi kultura, slavi film veoma značajne. Mislim da se filmovi prave za bioskope i ako već mora da bude negde premijera, da bude nešto svečano, onda nije loše da to bude na Festu", rekao je on, dodajući da će film krenuti u bioskope 7. marta u mnogim gradovima u Srbiji, a i u regionu.

Marković je primetio da je "sada potpuno jasna slika da ova država ne daje ni pet para na kulturu".

"Jednostavno smatraju da je to nepotrebno. Mislim da je užasna greška da država, koja pledira da podigne nacionalna osećanja i brani nacionalne interese, ne neguje glavni atribut nacionalnog interesa, a to je kultura. Narod bez kulture zapravo nije narod. Ako ukinete kulturu, ukinuli ste i sam taj narod, ostaće neki divljaci, koji su neartikulisani, koji ne znaju ko su i šta su, ukinućete im tradiciju, prošlost, ukinućete im i budućnost", upozorio je on.

Reditelj je zapitao gde u svetu može da sa čuje srpski jezik, osim u našim filmovima koji učestvuju po raznim festivalima."To je ova drzava ukinula. Ne znam više kako se osećam, nisam ni tužan, nego sam nekako zgađen", zaključio je Marković.