Parfem-Hronologija jednog zločina

SPOILER UPOZORENJE!!

1766. Gras, južna Francuska.Masa se okupila da prisustvuje kazni majstora za parfeme, Žana-Batista GRENUILA (Ben Višo). Rulja podivlja kada ga dovuku, u okovima, na balkon, glasno odobravajući izricanje smrtne presude.

22 godine ranije. Pariz.

Grenuilova MAJKA (Birgit Minihmer) rađa ga u smradu Pariske riblje pijace najtoplijeg dana u godini. Pokušala je da sakrije neželjeno dete među ribljim iznutricama ispod stola za čišćenje ribe. Ali dete je, kao iz inata, počelo jeko da vrišti i spasili su ga prolaznici. Majku su uhvatili i optužili je da je pokušala da ubije sopstveno dete.

Grenuil je proveo svoje prve godine u sirotištu MADAM GAJAR (Šin Tomas). Druga deca znaju da kod tog deteta postoji nešto čudno i pokušavaju da ga udave već prve večeri. Ali madam Gajar ne želi da ostane bez prihoda koji prima zbog smeštaja siročeta, i spašava ga. Do treće godine, iako ne zna ni da govori ni da hoda, Grenuil poseduje izuzetno čulo mirisa. On puzi po sirotištu, učeći da svet oko sebe upoznaje kroz mirise.

Grad prestaje da plaća Madam Gajar za brigu o dečaku kada on napuni 13 godina. Za 10 franaka on prodaje sada trinaestogodišnjeg Grenuila GRIMALU (Sem Daglas), koji se bavi preradom kože. Rad u kožari, ispunjenoj smrdljivim nitratima i trulim kožama, veoma je rizičan, ali dečak preživaljava paklene uslove i izrasta u snažnog mladića.

Tokom svoje prve posete Parizu, u vrtlogu gradskih mirisa, vetar nosi najizuzetniju aromu koju je Grenuil ikada osetio. On opčinjen prati miris kroz mesečinom osvetljene ulice i sokake do njegovog izvora, prelepe ZRELE DEVOJKE (Kerolin Herfurt). Devojka oseti iznenadnu jezu u vazduhu i okrenuvši se, ugleda Grenuila kako gleda u nju. Samo što je htela da vrisne, Grenuil joj je zapušio usta rukom i odvukao je u senku kako bi izbegli par koji je prolazio. Iz mraka, gledao ih je kako se ljube, dok je devojka tražila vazduh. Najzad je par skrenuo iza ugla, a Granuil je oslobodio devojku i shvatio da ju je ubio. Očajnički pokušava da uhvati njen miris, da ga ispije, da ga uhvati u šake kao da je tečan. Ali njen neodoljivi miris bledi dok život napušta njeno telo a Grenuil je ispunjen osećajem gubitka zbog njene iščezle arome. Njegovo životno delo će postati potraga za tom aromom.

Grenuil postaje šegrt kod parfimiste BALDINIJA (Dastin Hofman), čoveka čiji posao propada i koji očajnički traži novi “neodoljivi” miris. Grenuil brzo pokazuje snalažljivost u kreiranju novih savršenih mirisa koji će povratiti Baldinijevu reputaciju. Zauzvrat, on traži od starog majstora da ga pouči veštini sakupljanja i očuvanja mirisa. Kada sazna da miris živog bića ne može da se destiluje i izdvoji, Grenuil skoro umire od razočaranja. Baldini mu kaže da je jedino mesto na kome se koristi tajanstveni metod pod nazivom enfleurage (izdvajanje esencije iz cveta), grad Gras. Tamo može naći ono što traži.

Grenuil odmah odlazi u Gras. Na putu, u pećini Centralnog Masiva, otkriva da on sam nema nikakav miris, kao da ne postoji. Ovo saznanje ga duboko potresa i on odlučuje da za sebe stvori neodoljivi miris.

Na putu u Gras, mimoilazi se sa kočijom u kojoj se vozi prelepa ćerka jednog trgovca LORA (Rejčel Hurd-Wud). Grenuil miriše vazduh. Evo ga ponovo, taj fatalno divni miris na koji je naišao samo jednom do tada. Miris koji mora posedovati...

Grenuil nastavlja putovanje sa MADAM ARNULFI (Korina Harfuh), koja poseduje malu radionicu parfema. Dobija neznatno izdržavanje i kolibu bez prozora kao prenoćište. Kreće u savladavanje veštine enfleurage kako bi bio u stanju da sačuva koji god miris bude želeo.

U narednim nedeljama ginu mlade, izuzetno lepe devojke. Trgovac RIČIS (Alan Rikman) je jedini koji sumnja da je zločinac opsednut, kolekcionar lepote. Prvo, seljanke – pastirica, prodavačica almunova, mlekarica – ali kada su ubijene bliznakinje, ćerke njegovog prijatelja TALIENA (Karlos Rajg) i pronađene gole obrijanih glava, Ričis počinje da strahuje za svoju ćerku Loru.

Do sada je pronađeno dvanaest ubijenih devojaka. Grenuil otvara ormarić i posmatra dvanaest staklenih flašica u kojima se nalazi po nekoliko kapi ulja boje ćilibara. Nedostaje mu samo jedan miris da kompletira svoj parfem.

Panika raste dok stanovnici zaključavaju svoja vrata i prozore. Uhvaćen je ubica ali Ričis sumnja da vlast ima pogrešnog čoveka. Preko noći, pobegao je sa svojom ćerkom i odveo je na sigurno u mračnu gostionicu na moru. Ali Grenuil je pratio Lorin miris čak do Mediterana. Sledećeg jutra, kada je Ričis našao telo svoje ćerke, golo sa ošišanim loknama, pao je u očaj.

Grenuil je kleknuo pored male vatre, gde je pripremio svoju opremu. Poslednja kap ulja kanula je iz posude za destilaciju u malu flašicu. Pomešao je ovo ulje sa preostalih dvanaest. Mirisao je vazduh u svim pravcima, osetivši opasnost, sakrio bočicu parfema u džep. Bio je okružen vojnicima i odveden u zatvor. Kada je prebačen u Gras, sam je priznao svoje zločine, ali je ćutao o svojim motivima.

Velika masa okupila se na glavnom trgu u Grasu na dan pogubljenja, a Grenuil je tajno uspeo da sipa nekoliko kapi parfema na svoj članak. Vetar je nosio miris na svedoke na trgu i cela gomila se pretvorila u džinovski orgijastični zagrljaj. Čak je i Ričis, plačući za oproštaj, obgrlio ćerkinog ubicu. Grenuil, koji nikada nije okusio ljubav u svom životu, pao je. Kako će Grenuile iskoristiti ostatak parfema …?

OD ROMANA DO SCENARIJA

Popularni triler o genijalnom ubici i parfimisti Žan-Batistu Grenuilu prvi put je objavljen u Švajcarskoj, početkom 1985. Autor Patrik Ziskind, rođen 1949. u blizini MInhena, postao je međunarodna senzacija. Roman je prodat u preko 12 miliona primeraka širom sveta i preveden je na 42 jezika, a postoji čak i izdanje na Latinskom!

Dvadeset godina posle prvog objavljivanja, “Parfem” ne prestaje da opčinjava; proučavaju ga na univerzitetima širom sveta, u svim disciplinama kojima se bavi; a to su psihologija, istorija, kriminologija, prava i, naravno, književnost. “Parfem” je najuspešniji roman na nemačkom jeziku od romana “Na zapadu ništa ovo” Eriha Marije Remarka.

Producent Bernd Ajhinger je pročitao roman kada je prvi put objavljen 1985. Odmah se obratio svom prijatelju autoru Patriku Ziskindu, da bi obezbedio filmska prava. “To je jedinstvena priča, moćna u toliko nivoa. Osetio sam da bi to bio izuzetan film.” Ali Ziskind nije bio zainteresovan. Knjiga je ostala na listi želja mnogih uglednih reditelja, ali je Ziskind odbijao svaku ponudu. To njegovo odbijanje da proda prava postalo je legenda.

Sredinom devedesetih povučeni pisac (u Nemačkoj su ga poredili sa Selindžerom) napisao je duhoviti scenario pod nazivom ROSINI koji je režirao Ajhingerov dugogdišnji prijatelj, Helmut Ditl. Scenario govori o autoru bestselera (koji godinama nije viđen u javnosti); reditelju koji želi da snimi adaptaciju; i velikom producentu koji želi da otkupi prava. Iako je bilo očigledno da tri glavna lika predstavljaju Ziskinda, Ditla i Ajhingera, nemačka javnost je bila uzbuđena izazovom otkrivanja “ko je ko” među ostalim likovima. Nažalost, ovo je bilo najdalje što je Ziskind otišao u smislu dozvole adaptiranja PARFEMA za veliki ekran.

Konačno, petnaest godina posle prvog pokušaja, Ajhinger je osetio da bi mogao da bude pravi trenutak. “Moj entuzijazam se nije smanjio. I dalje sam verovao u projekat, pokušao sam ponovo i dogovorili smo se.”

Ajhinger je odmah počeo da piše prvu verziju scenarija. “Nijedan ozbiljan producent ne bi pokušao da kupi prava na tako složen materijal, a da nema viziju kako će ga adaptirati. Moja prva ponuda Patriku bila je kada je roman prvi put objavljen na nemačkom. Živeo sam sa svojom vizijom filma sve te godine. Pisanje je usledilo bez ikakvih problema.”

I sam priznati scenarista, Ajhinger je napisao scenario svog, za Oskara nominovanog filma HITLER: POSLEDNJI DANI. Odabrao je Endrjua Birkina da mu pomogne da svoju viziju PARFEMA ostvari na engleskom jeziku. Birkin je bio jedan od scenarista Ajhingerove filmske verzije IMENA RUŽE, a Bernd je bio producent Birkinovih filmova SO NA NAŠOJ KOŽI i CEMENTNI VRT. Kada se priključio Tom Tikver kao reditelj 2003, njih trojica su počeli da rade kao tim. Tokom sledeće dve godine oni su nastavili rad na adaptaciji.

Producent Ajhinger je poznat po tome što uzima težak materijal i adaptira za veliki ekran. IME RUŽE su mnogi smatrali nemogućim za adaptaciju. Ajhingerova filmska verzija je oborila rekorde gledanosti širom sveta. Na najočiglednije pitanje, kako filmski prikazati Grenuilov olfaktivni genije, on odgovara: “Ne možete čulo mirisa učiniti vizuelno pristupačnim na filmu. Ni knjiga nema mirisa. Ziskindov dar je u njegovoj sposobnosti da jezikom omogući čitaocima da iskuse Grenuilov svet, koji on otkriva isključivo kroz čulo mirisa. Učinili smo isto sa drugim jezikom, sačinjenim od zvuka, muzike, dijaloga i, naravno, slike.

Zapravo, za Ajhingera je veći izazov bilo kako učiniti da glavni lik bude razumljiv. “Pošto Grenuil malo priča, nismo bili u mogućnosti da mu dozvolimo uobičajeni samootkrivajući dijalog kakav bi imao običan lik. Morali smo da nađemo netradicionalne načine da otkrijemo ko je on. On je perfekcionista, opsednut stvaranjem najjačeg ljubavnog napitka, takoreći. Mirisa koji bi doneo svom vlasniku ljubav i dodvoravanje drugih. Oslanjanje filma na lik poput Grenuila remeti svako pravilo u pravilniku scenarista. On nema koncept pripadanja ljudskoj rasi. On je amoralan. Znači da nije pitanje da li ćemo se identifikovati sa njim, već da li ćemo razumeti njegove motive. Trebalo je lik napisati tako da publika postane fascinirana njegovom opsesijom. Ako razumete njegovu opsesiju, ušli ste u lik i u film. Ovo mi je bilo daleko bitnije nego pitanje kako predstaviti mirise korišćenjem filmskog jezika.”

GLUMCI I EKIPA

Ben Višou (Žan-Batist Grenuil)

Ben Višou se školovao u Kraljevskoj Akademiji za Dramske umetnosti. 1999, prethodno u školi drame, Ben je igrao važne pomoćne uloge u dva filma, ROV (režija Vilijam Bod) i MAUVAISE PASSÉ (režija Mišel Blan). Takođe je igrao naslovnu ulogu u filmu MOJ BRAT TOM (režija Dom Rodero). Posle diplomiranja, pojavio se u TRAJNOJ LJUBAVI, filmu Rodžera Majkla i LAYER CAKE, novijem filmu Metjua Vona. 2003, glumio je u komičnoj drami THE BOOZE CRUISE.

Producent PARFEMA Bernd Ajhinger i reditelj Tom Tikver otkrili su Benov talenat zahvaljujući njegovim nastupima na Vest Endu. Novembra 2004. snimio je film STONED, u kojem je glumio Kita Ričardsa iz benda the Rolling Stones. 2006. se udružio sa rediteljem Pavelom Pavlikovskim i snimio film OBUZDAVANJE ZVERI.

Dastin Hofman (Đuzepe Baldini)

Dastin Hofman je naprasno osvojio svet svojom za Oskara nominovanom ulogom Bendžamina Bredoka u filmu DIPLOMAC iz 1967. Od tada bio je nominovan za još šest Oskara za svoje izvrsne uloge u filmovima PONOĆNI KAUBOJ, LENI, TUTSI i RATOM PROTIV ISTINE. Dobio je Oskare za filmove KRAMER PROTIV KRAMERA 1979, i KIŠNI ČOVEK 1988.

Karijeru je započeo na njujorškoj sceni van Brodveja. Tu ga je primetio Majk Nikols. Posle DIPLOMCA, nastavio je da pruža nezaboravne uloge u filmovima među kojima su: MALI VELIKI ČOVEK, PSI OD SLAME, LEPTIR, SVI PREDSEDNIKOVI LJUDI, MARATONAC, i AGATA.

1984, Hofman se vratio pozorištu kao Vili Loman u Brodvejskoj verziji drame “Smrt trgovačkog putnika”, koju je i producirao. Uloga mu je donela nagradu za najboljeg glumca, a filmska verzija nagradu Emi.

Vratio se velikom ekranu ulogama u različitim filmovima kao što su: IŠTAR, DIK TREJSI, BILI BATGEJT, KUKA, EPIDEMIJA, OSVETNICI, POLUDELI GRAD, U POTRAZI ZA NEDOĐIJOM i UPOZNAJTE FOKEROVE.

Hofman je producirao film ŠETNJA PO MESECU, sa Dajan Lejn, Vigom Mortensenom i Livom Šrajberom i bio izvršni producent filma ĐAVOLOVA RAČUNICA, koji je osvojio dve nagrade Emi.

Alan Rikmen (Ričis, trgovac)

Jedan od razloga za radost producenta Bernda Ajhingera kod snimanja PARFEMA je što je najzad imao ulogu koju bi mogao da ponudi Alanu Rikmenu. “On je neverovatan. Uvek sam fasciniran njegovim radom. On donosi Ričisu inteligenciju što je važno za ulogu, jer je Ričis jedini lik koji je dovoljno pametan da razume zbog čega su se dešavala ubistva, šta je ubica hteo.”

Alan Rikmen, jedan od najvažnijih Britanskih filmskih, televizijskih i pozorišnih glumaca, počinje svoje školovanje na Kraljevskoj Akademiji Dramskih Umetnosti. Posle diplomiranja se priključio Kraljevskoj Šekspirovoj trupi, i 1985. igrao je ulogu Vikonta de Valmonta u “Opasnim vezama“ što mu je donelo nominaciju za nagradu Toni.

Producent Džoel Silver ga je primetio kao Valmonta i ponudio mu ulogu teroriste Hansa Grubera, uz Brusa Vilisa, u filmu UMRI MUŠKI. Ubrzo nakon toga igrao je u dragulju Entonija Mingele, TRULY, MADLY, DEEPLY. 1991. dolazi ROBIN HUD: PRINC LOPOVA, sa Kevinom Kostnerom i Rikmanova nezaboravna uloga šerifa od Notingema koja mu je donela zasluženu nagradu BAFTA.

1995. igrao je u filmu Anga Lija RAZUM I OSEĆAJNOST. Sledeće pojavljivanje mu je bilo u televizijskom filmu “Raspućin” kada je dobio nagrade Emi i Zlatni Globus za ulogu ludog monaha. Rikmen se onda okrenuo komediji i igrao u filmu Kevina Smita DOGMA, i filmu Dina Parisota GALAXY QUEST.

U skorije vreme, Rikmen je glumio u filmovima U STVARI LJUBAV Ričarda Kertisa, i NEŠTO ŠTO JE BOG NAPRAVIO, uz Mos Defa. Rikmen se pojavljuje i kao profesor Snejp u filmovima o HARIJU POTERU. Ove godine će se pojaviti i NOBELOV SIN sa Meri Stinbergen, Bilom Pulmenom i Denijem DeVitom, a takođe i SNEŽNI KOLAČ u kojem Rikmen glumi zajedno sa Sigorni Viver i koji je prikazan prve večeri Berlinskog filmskog festivala 2006.

Rejčel Herd-Vud (Lora)

Rejčel Herd-Vud se na sceni pojavila već sa sedam godina. Ambiciozna mlada glumica prvi put je predstavljena publici igrajući Vendi u filmu Pi Džej Hogana PETAR PAN (2003). Glumi uporedo sa Holivudskim veteranima Sisi Spejsek i Donaldom Saterlendon u trileru AMERIČKO PROKLETSTVO, koji će se pojaviti 2006. Rejčel se nedavno pojavila u ulozi Imodžin u britanskom TV filmu ŠERLOK HOLMS I SLUČAJ SVILENE ČARAPE (u režiji Simona Selana Džonsa) uz Ruperta Evereta i Iana Harta. Uloga Lore u filmskoj adaptaciji svetskog bestselera PARFEM joj je najveći izazov u dosadašnjoj karijeri.

EKIPA

Tom Tikver (reditelj i koscenarista)

Tom Tikver, mladi filmski entuzijasta, napravio je svoje prve Super-8 filmove sa 11 godina. Od 1980. radio je kao kinooperater u bioskopima sa specijalnim programom.

Posle dva kratka filma, ZATO (1990) I EPILOG (1992), uradio je svoj prvi atraktivni film 1993, SMRTONOSNA MARIJA. 1994, Tikver je osnovao produkcijsku kompaniju X Filme Creative Pool sa Stefanom Arndtom, Volfgangom Bekerom i Denijem Levijem. 1998. film TRČI LOLA TRČI mu je doneo pažnju internacionalne publike.

Uprkos tome što je mnogo reditelja sa A-liste želelo da režira PARFEM, Ajhinger je zaključio da nije lako naći pravog. “To nije bilo lako zato što ovo nije žanrovski film. U prošlosti ne postoji film koji bi mogli da uporedimo ovim filmom. Ali kada je Tom postao slobodan, odluka je bila laka. On ima dva osnovna kvaliteta; umetnik je koji u filmove unosi inovacije, drsku snagu koja je u isto vreme popularna u pravljenju filmova.”