Istina o princezi Dajani: Hladan dvor, bilijar, makaze i biseksualne aluzije za Oskara

Film čileanskog reditelja Pabla Larejna "Spenser" na samom početku ima natpis "Bajka zasnovana na stvarnoj tragediji", što objašnjava mnoge kasnije događaje.

Tajming je neizvestan, ali pouzdana Vikipedija, barem kada je reč o američkoj i zapadnoevropskoj istoriji, kažu da prva scena datira iz 1991. godine. Gosti već stižu, čekaju kraljicu, ali i još jednu značajnu ličnost, princezu Dajanu, koja se negde izgubila na putu ka tom kraju.

Ponovo nam je potrebna reč "bajka", jer je Dajana odrasla tamo, u zamku Park Haus sa ocem (roditelji su joj se razveli kada je imala sedam godina), tačno preko puta Sandringema. Još kao devojčica igrala se sa princom Edvardom, a kasnije i s veoma problematičnim princom Endruom, pravila je sa njima strašila nasred polja, a baletske korake učila kod kuće, dok su je ova dvojica posmatrala kroz prozore. Svi se pitaju kako je tu mogla da izgubi kompas, ali ona objašnjava da se ceo kraj dosta promenio.
Biće da smo već u carstvu bajke, a ne stvarnosti. Pa ipak, kasnije saznajemo da se Dajana lako gubi, čak je proglašavaju ludom, međutim, pravi razlog je psihološki: izgleda da Dajana nije htela da ide u Sandrigem, mnogo toga ju je odvraćalo od te ideje. U zamak je napokon došla, ali samo zbog svoja dva sina Vilijama i Harija.

Njen suprug princ Čarls, u filmu ga igra Džek Farting, pojavljuje se pred kamerama tek posle izvesnog vremena, što aludira i na nedostatak njihove bliskosti u stvarnosti. Naravno, tada se već znalo da je on zaljubljen u Kamilu Parker Bouls i da joj je poklonio istu bisernu ogrlicu kao i Dajani. Možda zato i nervira svoju ženu, ali ona je već okrenula leđa dvorskim spletkama i tu ogrlicu nosi u inat svima, pa i njemu. Autentična je činjenica da je u Sandringemu bilo strašno hladno, a povremeno jedva mlako, jer je tako zahtevala kraljica Elizabeta Druga, svi gosti su odreda gunđali i žalili se, a najviše dečaci Vilijam i Hari. Kraljičino pravilo da svako ko dođe u zamak mora da se izmeri, i to pre odlaska, kako bi se utvrdilo koliko se ugojio za božićne praznike, takođe je prikazano i u filmu.

Život i smrt mučenice

Supplied By Lmk/Ipa/Ipa/Profimedia

U jednoj sceni, na Dajaninom krevetu u krupnom kadru je knjiga "Ana Bolen: Život i smrt mučenice" kojom ona postaje opsednuta. Uverena da Čarls želi da je se reši kako bi se oženio Kamilom, jednom prilikom pita svoje sinove: "Jeste li videli Džejn Simor u crkvi?" Naime, kada je Henri VIII odlučio da pogubi Anu Bolen, nije to učinio zbog njenih navodnih pokušaja zavere, već da bi se oženio pomenutom Džejn.
Princ Čarls se uz pomoć dvorskih spletkaroša, a ponajviše krojačice Megi, trudio da Dajanu prikaže kao neuravnoteženu.

Cilj je bio da se princeza što više izoluje, na šta je ona odgovorila na sebi nesvojstven način. Posle svakog obroka bi trčala u toalet i povraćala ono što je jela, dobijala bulimiju i uvela običaj samopovređivanja. Na primer, u jednoj sceni, kada traži makaze za sečenje žice da ukloni barijeru između Sandringema i Park Hausa, prvo ih isproba na nadlaktici. Kako je prikazano u filmu, čini vam se da je u pitanju akcija u realnom vremenu, međutim, to je bilo mnogo ranije, jer u sceni neposredno posle ove Dajana nema ožiljke.

Za razliku od Larejnovog filma "Džeki" sa Natali Portman, u kome se bavio udovicom Džeki Kenedi, odmah posle atentata u Dalasu, on ovde predstavlja mnogo složeniju narativnu strukturu. Neko bi primetio, "šta nedostaje ovoj razmaženoj princezi, živi u zamku, jede šta hoće, vozi fantastičan kabriolet", ali nije baš tako. Ona je gurnuta u sistem u kome čak i kuvari funkcionišu kao vojska, ne sme da otvara zavese jer fotografi vrebaju na sve strane, pa su njenu spavaću sobu pretvorili u tvrđavu, što ona, naravno, ne želi da dozvoli i seče sve makazama.

Oskar za Čileanca koji je razumeo Dajanu?

Supplied By Lmk/Ipa/Ipa/Profimedia

Ona ima hladan odnos sa suprugom, u jednoj sceni za bilijarskim stolom vode nezgodan razgovor o dužnostima princeze, koji se završava tako što on uperi crnu loptu u nju: ona joj, naravno, završi na podu ispod cipele. Drugom prilikom major Alister Gregori, svojevrsni majstor ceremonije na božićnim zabavama, objašnjava joj kako je njegov prijatelj poginuo u ratu, a da su sve to izdržali "za kralja i otadžbinu", međutim, Dajanin odgovor je da ne bi želela da neko umre za nju.

Kada se trudi i bude ljubazna prema drugima, obavezno je poliju prezirom kao hladnim tušem. Poput kraljice kojoj daje komplimente za odeću, a ona odgovara da joj je jedino bitan portret na novčanici. Čim se pojavi u javnosti, fotografi polude, na šta kraljica gleda sa prezirom. Dajana, međutim, zna da pozira, ležerna je i fina, što se ne bi moglo reći za njenog supruga i njegove roditelje. Naravno, ne žele da budu u centru medijske pažnje, čak se plaše toga, ali princeza na kraju shvati da je upravo to njeno najjače oružje.

Za razliku od svih prethodnih filmova o princezi od Velsa, ovaj se uopšte ne bavi njenim ljubavnim životom. Ipak, u jednom trenutku neko kaže Dajani "volim te", a to je kreatorka garderobe Megi. Larejn je želeo da ovaj film bude drugačiji od svih filmova o princezi, i imao je dobar razlog. Njegova glavna glumica, sjajna Kristen Stjuart, nema ništa protiv biseksualnosti, štaviše, trenutno se sprema da režira film „Hronologija vode” po memoarima Lidije Juknavič, koji ima takve motive, a i sama je bila u takvim vezama. Kada Megi pita Dajanu da li je šokirana svojim priznanjem, princeza se izvlači odgovorom da odrasli ne bi trebalo da imaju problem sa tim.

"Spenser" je najbolji film do sada o pokojnoj princezi od Velsa, dramatično slojevit i odlično režiran, sa spektakularnom muzikom Džonija Grinvuda, bivšeg člana Radioheada, prvoklasnom fotografijom Kler Maton, ali i kostimima Žaklin Duran. Za scenaristu Stivena Najta ovo je značajan tematski iskorak, mada je pitanje koliko je Larejn bio uključen u finalizaciju svog šablona. Da li neko od učesnika ovog prvoklasnog filma ima šansu na dodeli Oskara? Biće nominacija, ali pitanje je hoće li biti i nagrada, jer je reč o vrlo suptilnom ostvarenju.