Tako je govorio Dobrica Erić: "Oni koji su mnogo gori ubeđuju nas da smo najgori narod"

Dobrica Erić je rođen 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca). Završio je četiri razreda osnovne skole u Vraćevšnici i oprobao sreću, kako je rekao, u mnogim zanatima.

Svojim bogatim stvaralaštvom na svojevrstan način obeležio je život u Srbiji, a naročito u Šumadiji. Njegova dela prodata su u tiražu od milion primeraka. Dobrica Erić napisao je nekoliko romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu.

Dosta njegovih dela prevedeno je na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Za svoje izuzetno stvaralaštvo Dobrica Erić je dobitnik preko 30 nagrada (Mlado pokoljenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Neven, Vukova Nagrada...), a za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja, dobio je čak petnaest nagrada.

Njegove pesme ušle su u čitanke, antologije i školske lektire. Poznato je da ih je na javnim nastupima i večerima poezije uglavnom govorio, umesto da ih čita, a gotovo ih je sve znao napamet.

Za mnoge od njegovih pesama kompozitori su pisali muziku.

Dobrica Erić bio je veliki patriota, kada su ga 2013. godine u intervjuu za Politiku pitali šta je za njega nacionalizam, odgovorio je sledeće:

"Ono što je uvek bio i što u svim zdravim i normalnim zemljama i sada jeste. Ljubav za svoju zemlju i svoj narod, bez mržnje prema drugima. Neki promućurni su tu, namerno ili zlonamerno, napravili zbrku, poistovetili su nacizam i nacionalizam, pa digli hajku na sve što diše i piše srpski, na sve što je čestito i Bogu drago, u ime neke malograđanske svesti (ili nesvesti) u sjaju, ili pre u mraku pomodarstva i nezrele svevremenosti. A u naslovu besede ima jedna mala-velika greška. Piše: 'Šta je nacionalizam', a trebalo bi: 'Šta je srpski nacionalizam'. Ne može se nacionalizam poistovećivati. Nije isto srpski nacionalizam, koji samo želi da sačuva svoje i vekovima strada zbog toga, i recimo, hrvatski i nemački, hitlerovski nacionalizam, koji sebe smatra višom rasom i hoće da osvoji i potčini sve druge, što je činio uvek u istoriji u ratovima, pa i sada, u miru."

Foto: Screenshot, Youtube

U istom intervjuu on je govorio i o mladima, verovao je da oni mogu mnogo.

"Pre svega, da ne pristanu da ih razljude i porobote. Da se ne odreknu sami sebe, svoje tradicije, svog jezika i pisma. Da nikad ne poveruju da su Srbi najgori narod, u šta nas već deceniju i više ubeđuju svi oni koji su mnogo gori od nas. Mi smo samo nesrećan narod, sada i nemoćan i nenavikao na ovoliko nečovečje, laži, podvale, prevare, na ovoliko poniženje i prazna obećanja, kojima nas zaluđuju i vabe kao ovce na krušac. Neka se otrgnu malo od elektronike koja im razara um i proždire dušu i neka vrate dan i noć na svoja mesta. Bilo bi dobro da se ponekad sastanu sa knjigom i poezijom. Voleo bih da pročitaju moju pesmu 'Svi moji preci', koju sam napisao 1993. godine", rekao je tada.

Govoreći o Kosovu kazao je da "nikad ništa nije baš onako kako izgleda".

"Ni Kosmet nije izgubljen, sve dok mi ne poverujemo da jeste. Kosmet nam je prvo otet i okupiran, protiv svih svetskih prava i pravila, protiv Ujedinjenih nacija, koje se, nažalost, tu ništa i ne pitaju, kao ni mi. A onda je poklonjen protiv našeg ustava i zakona, protiv naroda, protiv pravde i časti, protiv Boga.
Srpski narod sada ne može ništa. Ali moći će jednoga dana, ako Bog da. Promeniće se sile u svetu, promeniće se nesrazmera između dobra i zla, između Boga i đavola. Rodiće se neki novi ljudi, doći će novi spasitelj, treba samo želeti i verovati: 'Doći će On po svim znacima / Jer kome je sloboda slatka / Kao Srbima pravoslavcima / Tome je nekad i večnost kratka'", rekao je legendarni književnik.