Još jedan težak izazov za Bajdenovu administraciju

Povlačenje iz Avganistana je još jedan spoljno-politički izazov predsednika Džozefa Bajdena koji nastoji da okonča najduže američko ratno angažovanje bez ugrožavanja napretka ostvarenog posle svrgavanja talibanskog režima pre skoro dve decenije, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin došao je u nenajavljenu posetu Avganistanu kao prvi zvaničnik Bajdenove administracije koji je boravio u zemlji u kojoj SAD vode najduži rat, piše Njujork tajms.

Snage SAD bi, prema sporazumu koji su pre više od godinu dana postigli administracija Donalda Trampa i talibani, trebalo da se do 1. maja povuku iz Avganistana, gde su neprekidno prisutne od 2001.

U Avganistanu je stacionirano oko 3.500 američkih vojnika, za oko 1.000 više nego što je zvanično obelodanjeno, navodi Njujork tajms pozivajući se na visokog zvaničnika SAD koji je rekao da su neki pripadnici Specijalnih operacija nezvanično prisutni u toj zemlji.

Ostin je u Avganistanu zbegao da govori o datumu povlačenja, rekavši da je odluka na Bajdenu, ali da SAD žele "odgovoran kraj ovog sukoba". Predsednik SAD je prošle nedelje rekao da će biti "teško" da se ispuni rok za povlačenje do 1. maja.

Zvaničnici Bajdenove administracije sastaće se sa saveznicima da razgovaraju o kolebljivim planovima za okončanje rata u Avganistanu, okrećući se još jednom velikom spoljnopolitičkom izazovu posle nedelje sukobljavanja s glavnim geopolitičkim rivalima Vašingtona, ističe Volstrit džurnal.

Državni sekretar Antoni Blinken dolazi ove nedelje u Brisel na sastanke sa saveznicima iz NATO-a koji su podržali SAD u Avganistanu gde imaju 6.500 vojnika. Američki saveznici su ranije naveli da će povlačenje njihovih trupa zavisiti od američke logističke podrške.

Razgovori o dugotrajnom ratu u Avganistanu biće novi test spoljne politike Bajdenove administracije, pošto su se prethodne nedelje Blinken i savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan sukobili s kineskim kolegama na sastanku na Aljasci.

Takođe prošle nedelje, Rusija je opozvala ambasadora u Vašingtonu zbog Bajdenove izjave o predsedniku Vladimiru Putinu.

Američki ministar odbrane se u Avganistanu sastao s predsednikom Ašrafom Ganijem u jeku poslednjih napora SAD i međunarodnih sila za okončanje dvodecenijskog rata, ističe Volstrit džurnal, ukazujući da su SAD deo višestrukih međunarodnih napora da se spreči da Avganistan postane utočište ekstremističkih grupa, krijumčara droge i drugih izvora nestabilnosti.

Prema sporazumu sa SAD, talibani su obećali da će voditi mirovne pregovore s avganistanskom vladom, ali ti razgovori, kako ukazuje AFP, zasad nisu ostvarili gotovo nikakav napredak, dok su se borbe pogoršale, posebno u ruralnim oblastima, mada su i veliki urbani centri na udaru terorističke kampanje u obliku napada na političare, državne službenike, akademike, aktiviste i novinare.

SAD nastoje da unesu novi dah u mirovne pregovore talibana i avganistanske vlade u Dohi koji su počeli u septembru, ali dve strane nisu u stanju da se dogovore ni o dnevnom redu.

Prošle nedelje Moskva je bila domaćin skupa zainteresovanih strana u pokušaju da se proces pomeri s mrtve tačke, ali je i to završeno bez konkretnih predloga. Šira konferencija bi trebalo da bude održana u Turskoj sledećeg meseca.

Situacija u Avganistanu stavila je Bajdenovu administraciju pred teške opcije kako da okonča učešće u ratu koji traje skoro 20 godina, a da ne dozvoli da se ugrozi bezbednost i ostvareni napredak, ocenjuje Vašington post.

Premda talibani od dogovora s Trampovom administracijom nisu napadali Amerikance, ekstremisti i dalje vode krvavu kampanju protiv avganistanskih trupa. Talibani takođe, prema analitičarima i obaveštajnim procenama, nisu prekinuli veze s Al-Kaidom, kako je predviđeno sporazumom.

Talibani takođe, prema analitičarima i obaveštajnim procenama, nisu prekinuli veze s terorističkom organizacijom Al-Kaida, kako je predviđeno sporazumom.

Predstavnici talibana izrazili su interesovanje da opet preuzmu vladu u Avganistanu, što, kako piše Vašington post, izaziva zabrinutost da li će opstati napredovanje po pitanju prava žena i demokratije ostvareno pošto su talibani svrgnuti s vlasti u ratu koji su SAD povele nakon terorističkih napada Al-Kaide 11. septembra 2001.

Vremenski rok za povlačenje, zajedno s kontinuiranim napadima talibana na avganistanske snage i izazovima premeštanja vojne opreme iz zemlje bez izlaza na more, postavio je pitanje da li su SAD došle do trenutka kada više nije izvodivo da sve američke trupe napuste Avganistan do 1. maja, ukazuje list, navodeći da je NBC njuz (NBC News) prošle nedelje javio da je Bajden odlučio da vojnici SAD ostanu do novembra.

Šef Pentagona je posetio Avganistan usred zabrinutosti pojedinih visokih američkih vojnih i avganistanskih zvaničnika da bi brzo povlačenje SAD moglo dovesti do ponavljanja scenarija iz Iraka posle odlaska američkih trupa, piše Forin polisi.

Za Bajdenovu administraciju, odluka o tome šta da radi u Avganistanu je obojena onim što se dogodilo u Iraku, gde je takozvana Islamska država osnažila posle povlačenja SAD, ukazuje američki časopis.

Administracija je, kako piše Forin polisi, takođe suočena s protivljenjem vojske i avganistanskih zvaničnika ishitrenom povlačenju, dok mnogi stručnjaci tvrde da bi povećanje broja američkih vojnika - na blizu 4.500 koliko je bilo prošle godine – omogućilo obuku avganistanskih trupa, nastavak protivterorističke kampanje protiv Al-Kaide i obezbeđivanje ambasade u Kabulu.