Šta radi Fronteks? Kritike se čuju i danas

Šta je zadatak ove evropske agencije i zašto je stalno na meti kritika, analizira Dojče vele.

Fronteks – ta reč uvek pada tokom haotičnih scena na spoljnim granicama Evropske unije. Tako je i ovog puta: grčka Vlada je zatražila pomoć Fronteksa, a ova agencija za zaštitu granica je odgovorila potvrdno. Ta služba je već prisutna na grčko-turskoj granici, ali će sada pojačati prisustvo.

Graničari Fronteksa na licu mesta ne delaju samostalno već, kako objašnjava ova služba, „po uputstvima i u prisustvu graničnih službenika članice EU koja je tražila pomoć“, u ovom slučaju Grčke.

Tako bi grčka strana sa Fronteksom izradila plan misije gde se regulišu detalji, recimo koje oružje sme da se nosi i kako se koristi. Fronteks ima i vozila, brodove i tehniku za nadgledanje granica.

Ne radi se samo o zaštiti granice - u misijama su najčešće i stručnjaci za falsifikovana dokumenta kao i oni koji registruju potražioce azila.

Znatno veći budžet

Fronteks je dramatično dobio na značaju od kada je osnovan 2004. godine sa sedištem u Varšavi. Prema sopstvenim navodima, cilj je da „evropske granice ostanu otvorene i bezbedne“. Šef Fronteksa Fabris Legeri kaže: „Ukoliko želimo da se krećemo bez granica u Šengenskom prostoru, treba nam baš zajedničko upravljanje spoljnim granicama.“

Na vrhuncu izbegličke krize krajem 2015. i početkom 2016. godine brzo je postalo jasno da pojedine države ne mogu da podnesu ogromne brojeve ljudi koji prelaze granice. Zato su dovedene u pitanje otvorene unutrašnje granice, jedna od temeljnih ideja EU. Do danas u EU nije pronađen kompromis za raspodelu izbeglica.

Posledica je bila promena paradigme - više je počelo da se razmišlja o tome kako da se zaustavi „neregularna“ migracija. Tako su porasla očekivanja od Fronteksa koji bi do 2027. godine trebalo da raspolaže sa 10.000 graničara. Budžet je znatno porastao na 1,6 milijardi evra godišnje.

Kritike sa raznih strana

Humanitarne organizacije optužuju graničare Fronteksa da krše međunarodno izbegličko pravo ili da tolerišu kada to rade njihove kolege iz pojedinih članica EU.

Do 2014. su Fronteksovi brodovi sprečavali prolaz izbegličkim čamcima u Sredozemnom moru, ne dopuštajući ljudima da zatraže azil. Tadašnji direktor Fronteks Ilka Latinen priznao je da je bilo takvih slučajeva, i od tada su pravila pooštrena.

Već godinama Fronteks ima savetodavno telo u kojem su predstavnici humanitarnih organizacija, Crvenog krsta i Ujedinjenih nacija. Štefan Kesler, šef tog tela, u jednom razgovoru za DW je rekao: „Kontrolu nad Fronteksom imaju države članice koje su u upravnom savetu i dva službenika Evropske komisije koja su u tom savetu. Kod Fronteksa ne postoji efikasna spoljna kontrola.“

Kritike se čuju i danas. Sebastijan Koh, portparol inicijative za ljudska prava „Morski most“, kaže: „Ne možemo samo da gledamo kako grčka vojska i Fronteks na turskoj granici ispaljuju suzavac, zaslepljujuće granate i vodene topove na decu, žene i muškarce.“

Ipak, EU deluje rešena da ovog puta spreči nekontrolisani ulazak migranata. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u utorak u Grčkoj: „Naš apsolutni prioritet sastoji se u zaštiti spoljne granice.“