Udar na SPC u Crnoj Gori; "Naše svetinje branićemo životima. Kad do toga dođe, pravila nema"

Prema pisanju Večernjih novosti, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije poslao je poruku, tim povodom, "Naše svetinje branićemo životima, neka ne očekuju da će atak mirno proći. Kad do toga dođe, pravila nema. Verski sukobi su najopasniji i kad do njih dođe pravila više nema."

Kako dalje pišu Novosti, tu poruku episkop Joanikije poslao je uoči velikog sabora na Trojičindan, 15. juna, u Sabornom hramu Hristovog vaskresenja u Podgorici, a ona, kako se ističe, oslikava stanje koje vlada u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i njenim eparhijama nakon što je Vlada Crne Gore usvojila predlog Zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju verskih zajednica.

U tekstu se navodi i da je režim u Crnoj Gori predloženim Nacrtom zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju verskih zajednica prešao crvenu liniju, jer se njime sva crkvena imovina do 1918. godine prenosi u vlasništvo države, i to posle osam vekova trajanja autokefalne Srpske pravoslavne crkve, "koja je preživela sve osvajače koji su tutnjali ovim prostorima".

Tog dana, prema saznanjima "Novosti", svi obredi, svete službe, kao i obeležavanje Duhovskih zadušnica, biće odloženi.

"Crkve i manastire ćemo 15. juna u znak protesta privremeno zaključati, a kakvi će naši dalji koraci biti saznaćemo kada čujemo njegovo visokopreosveštenstvo mitropolita Amfilohija. Sigurno ćemo pojačati bezbednost naših svetinja, posebno Cetinjskog manastira i Ostroga, organizovaćemo danonoćne straže, kao što to već činimo u odbranu krstionice Suza Njegoševa na Miholjskoj prevlaci kod Tivta", rečeno je Novostima u cetinjskoj mitropoliji.

Predloženo zakonsko rešenje je, po mišljenju mnogih analitičara, rigidnije od onog iz 2015. godine. Iz kabineta premijera Markovića poručili su da će svi "verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini SHS 1918. a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice - biti prepoznati kao državna imovina".

Dodatnu vatru rasplamsao je krajem prošle nedelje Milo Đukanović kada je u Nikšiću, čiji je duhovni pokrovitelj i zaštitnik Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, sa lokalnog skupa DPS-a poslao poruku o obnovi kanonski nepriznate "Crnogorske pravoslavne crkve".

Prvi put u svojoj tri decenije dugoj političkoj i državničkoj funkciji Đukanović se otvoreno priklonio CPC.

Novosti navode još i da crkvena imovina u Crnoj Gori ima svog titulara - Mitropoliju crnogorsko-primorsku, a to potvrđuju hiljade tapija, ugovora o poklonu ili zaveštanju, listovi nepokretnosti, kupoprodajni ugovori, povelje, hrisovulje. Do Drugog svetskog rata Mitropolija je imala ogromne posede u svojini, prema nekim računicama gotovo trećinu teritorije Crne Gore.

Sva sela oko manastira Ostrog bila su na crkvenoj zemlji, dok su u Bjelopavlićima meštani koji su imali kuće na crkvenim imanjima plaćali agendu. Manastir Sveta Trojica u Pljevljima imao je pre eksproprijacije oko 700 hektara šume, 68 hektara oranica i livada, mlinove i zgrade u pljevaljskoj čaršiji. Slično je i u Podgorici, Nikšiću, Beranama, Cetinju, primorskim mestima...

"Ako se desi da se zakon usvoji u Skupštini Crne Gore, onda treba pružiti pravni i društveni otpor", smatra protojerej stavrofor dr Velibor Džomić, koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, i dodaje: "Nema časnijega mesta da čovek ostavi glavu nego na vratima Cetinjskog manastira i Ostroga, braneći dostojanstvo, imovinu, integritet crkve Božje i naroda koji joj pripada. Mi smo vojnici crkve Hristove i spremni smo da nosimo krst u ovom vremenu. I dalje smo za dogovor i da dijalogom dođemo do rešenja."