Kraj "haosa" u Hagu – Karadžić dobio novog sudiju

Tom odlukom Apelacionog veća suda završen je pravni spor sudija Merona i Žana-Kloda Antonetija, drugog sudije po starešinstvu, o tome ko ima pravo imenuje novog sudiju.

Apelaciono veće dalo je za pravo Meronu, koji je predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala.

Spor je nastao kada se Meron, posle zahteva Karadžićeve odbrane za njegovo izuzeće zbog navodne pristrasnosti, sam povukao iz Apelacionog veća i na svoje mesto imenovao sudiju Rosu.

Sudija Antoneti, kao i Karadžićeva odbrana, smatrali su, međutim, da je na Antonetiju da, posle Meronovog povlačenja iz predmeta, imenuje svog zamenika.

Apelaciono veće je presudilo da, iako se povukao iz procesa Karadžiću, Meron, kao predsednik suda, zadržava pravo da imenuje sudiju u Apelaciono veće.

Time je Apelaciono veće praktično učinilo bespredmetnom odluku kojom je sudija Antoneti, istovremeno, na zahtev Karadžićeve odbrane, još jednom izuzeo Merona.

I sam Antoneti je, međutim, u toj, praktično nevažećoj odluci, za Meronovog naslednika imenovao sudiju Rosu.

Spor sudija u Karadžićevom predmetu nastao je pošto je Antoneti na suđenju Ratku Mladiću, na zahtev odbrane, iz Apelacionog veća "zbog utiska da su pristrasni" izuzeo vodeće sudije Merona, Karmela Ađijusa i Liu Daćuna.

Antoneti je usvojio argument odbrane da trojica sudija ne mogu biti nepristrasna zato što su u ranijim predmetima osudili oficire potčinjene ;Mladiću za genocid i druge zločine u Srebrenici.

Karadžićeva odbrana je iskoristila tu odluku i, na osnovu pravnog standarda koji je uspostavio Antoneti, zatražila da i iz tog procesa bude diskvalifikovan sudija Meron.

Meron se, da ne bi odugovlačio postupak, zatim sam povukao.

Bilo je planirano da haški sud do kraja ove godine izrekne pravosnažnu presudu Karadžiću, bivšem predsedniku Republike Srpske, koga je Tribunal prvostepeno osudio na 40 godina zatvora.

Karadžić je proglašen krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Za ista krivična dela, Tribunal je u odvojenom procesu osudio na doživotni zatvor Mladića, ratnog komandanta Vojske RS.

Obojica su se žalila na presude, ali je to učinilo i tužilaštvo koje traži da i Karadžić i Mladić budu osuđeni i za genocid u još šest bosanskih opština.