"Sudbinski referendum": EU čeka ishod glasanja u Italiji

Glasačka mesta u Italiji otvorena su u sedam sati, a građani te zemlje na referendumu treba da se izjasne o ustavnim promenama.

Izvor: Tanjug
Podeli
Getty Images
Getty Images

Njihov cilj je jačanje centralne vlasti i radikalna promena parlamenta kroz ograničenje moći Senata.

Glasačka mesta će biti zatvorena u 23.00 sati.

Nakon što su Britanci glasali za izlazak iz Evropske unije i Amerikanci izabrali Donalda Trampa za predednika, referendum u Italiji, na kojem pravo glasa ima 51 milion građana, doživljava se kao sudbinski, ocenjuje Rojters.

Njegov cilj je smanjenje ovlašćenja i veličine Senata, a prema ocenama analitičara, predsedniku vlade bi bila data mnogo veća ovlašćenja, navodi britanska agencija.

S druge strane, američka agencija AP, navodi da se referendum pretvorio se u "virtuelni plebiscit" o vladi levog centra premijera Matea Rencija.

Ukoliko bi se izmenio ustav, najveće promene doživeo bi zakonodavni proces, odnosno više ne bi bilo potrebno da oba doma parlamenta glasaju o svim zakonima, što znači i svaki put kad se uloži neki amandman.

Umesto toga, 630 članova Doma poslanika donosilo bi većinu zakona, a broj članova Senata bi se smanjio sa 315 na 100, od kojih bi pet imenovao predsednik Italije, a ostalih 95 bili bi iz redova italijanskih gradonačelnika i regionalnih predstavnika.

Glasanje o poverenju vladi bi, takođe, bilo isklučivo pravo donjeg doma parlamenta.

Druga velika promena bi bilo prebacivanje pojedinih nadležnosti sa regiona na centralnu vladu.

Italijanski premijer Mateo Renci pozvao je Italijane da podrže referendum, poručivši da bi Italija mogla da postane najsnažnija evropska zemlja ukoliko ishod glasanja bude pozitivan.

Dok on i njegovi saveznici sa levog centra, uz banke i industrijalce, tvrde da bi reforme pomogle u modernizaciji zemlje, protivnici ustavnih promena, među kojima je i Pokret 5 zvezda, smatraju da bi one ugrozile demokratiju jer bi prevelika moć bila koncentrisana u kancelariji premijera.

Predloženim reformama ustava protive se, između ostalih, i bivši premijer Silvio Berluskoni i lider Severne lige Mateo Salvini koji se zalaže za davanje većih, a ne manjih, ovlašćenja regionima.

Većina anketa ukazuje da je više Italijana koji bi mogli zaokružiti "ne" i odbaciti reformu Ustava, iako je veliki broj anketiranih bio neodlučan.

S obzirom na promene izbornog zakona koje su stupile na snagu još letos, reforma ustava olakšala bi rad vlade, navodi Rojters.

Stranka, koja ubuduće osvoji 40 odsto glasova, u parlamentu bi dobila apsolutnu većinu. Ojačana na takav način, ona bi mogla da sprovodi hitno potrebne reforme.

Upravo to je oduvek bila slabost italijanske politike - ta zemlja je u poslednjih 70 godina imala 63 vlade.

Premijer Renci najavio je da će podneti ostavku ukoliko Italijani na referendumu budu odbili reforme, ali je kasnije revidirao stav.

Priznao je da je počnio "veliku grešku" obećavši da će dati ostavku ukoliko pobedi glas protiv reformi.

Na pitanje, međutim, ko bi mogao da zameni Rencija ukoliko zaista podnese ostavku, američka agencija odgovara: Renci.

"S obzirom na to da predvodi demokrate, najveću parlamentarnu stranku, italijanski predsednik Serđo Matarela mogao bi da traži od njega da pokuša da formira novu vladu, takozvanu 'tehnokratsku' vladu - sastavljenu od ekonomista i drugih pojedinaca izvan sveta politike, što bi bilo još manje prihvatljivo za brojne Italijane", ocenjuje AP.

Poslednji predsednik tehnokratske vlade bio je bivši evropski komesar Mario Monti, koji je uveo stroge mere štedenje za oporavak italijanske ekonomije, podseća agencija.

Uoči italijanskog referenduma finansijska tržišta su nervozna.

Verovatnoću da će Italija da napusti monetarnu uniju, firma za savetovanje o investiranju Sentix, procenjuje u međuvremenu na 19,3 odsto - što je više nego ikada ranije. Oni se pri tom pozivaju na anketu sprovedenu među hiljadu finansijskih stručnjaka.

Činjenica je da loša ekonomska situacija slabi Rencijevu poziciju. Još uvek je oko 12 odsto Italijana bez posla, a među mladima je nezaposlenost i mnogo viša - 40 procenata. Privredni učinak je danas niži nego pre 10 godina, a zaduženost države iznosi više od 130 odsto bruto društvenog prihoda. To je u evrozoni, nakon Grčke, najveća zaduženost.

"Ne" na referendumu je za mnoge Italijane mogućnost da daju oduška svom nezadovoljstvu. To je "ne" neoliberalnim reformama, "ne" merama štednje, "ne" establišmentu, "ne" evru i Evropskoj uniji, navodi Rojters.

AP podseća da su parlamentarni izbori u Italiji zakazani za proleće 2018. godine.

"Posle iznenađujuće pobede komičara i aktiviste Bepe Grila iz Pokreta 5 zvezda u Rimu i u drugim trkama za mesta gradonačelnika ranije ove godine, Pokret 5 zvezda nestrpljiv je da preuzme nacionalnu vlast. Tako da bi prioritet parlamenta nakon referenduma verovatno bilo dorađivanje izbornog zakona kako bi se minimalizovao potencijalni uspon Pokreta 5 zvezda", zaključuje AP.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 555 idi na stranu