Srbija bira desetu Skupštinu

Na jednu stolicu u zakonodavnom domu juriša 12 stranačkih predstavnika.

Ovo će biti deseti parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja. Čak sedmi put građani izlaze na birališta pre roka. Pravo glasa imaju 6.765.998 birača koji su raspoređeni na 8.262 mesta u centralnoj Srbiji i Vojvodini, plus 90 lokacija na Kosovu i Metohiji.

Birališta se otvaraju u sedam sati ujutru, a biće zatvorena u 20 sati. Prve nezvanične rezultate RIK i CeSID saopštiće između 21.30 i 22 časa. Konačni će biti poznati do 20. marta u 20 časova. Krajnji rok za raspodelu mandata je 30. mart, a parlament mora biti konstituisan do 19. aprila.

Dijaspora će glasati na 35 mesta u 20 država. Iako se pretpostavlja da ima oko četiri miliona Srba u pečalbi, za glasanje se prijavilo nešto više od tri hiljade građana.

U ponudi na glasačkom listiću svetloplave boje štampanom u 32 jezičke varijante nalaze se liste: „Aleksandar Vučić - Budućnost u koju verujemo“, "Ivica Dačić - SPS-PUPS-JS“, DSS, LDP, SVM, SRS, URS, „Sa DS za demokratsku Srbiju“, "Dveri - Boško Obradović“, SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin, "Boris Tadić - Nova demokratska stranka - Zeleni, LSV - Nenad Čanak, Zajedno za Srbiju, VMDK, Zajedno za Vojvodinu, Demokratska levica Roma“, "Treća Srbija“, „Crnogorska partija“, "Lista nacionalnih zajednica - Emir Elfić“, "Dosta je bilo - Saša Radulović“, "Koalicija građana svih naroda i narodnosti (RDS - SDS)“, "Patriotski front - Dr Borislav Pelević“, "Ruska stranka“, "Partija za demokratsko delovanje - Riza Halimi“. Od 19 lista sedam je manjinskih. Od 3.020 kandidata, 1.087 je žena.

Pozivi za glasanje, koji su dostavljeni u poštanske sandučiće birača, nisu neophodni za glasanje. Dovoljno je da se na biračko mesto ponese lična karta, pasoš ili vozačka dozvola. Po dolasku na lokaciju za glasanje prvo ide provera prsta UV lampom, zatim se preuzimaju glasački listići, a potom kažiprst obeležava sprejom od mastila koji se vidi samo pod ultraljubičastom svetlošću. Nakon toga birači mogu da zaokruže stranku koju podržavaju i ubacuju listić u kutiju.

Pod malo drugačijim uslovima odigravaće se izbori na Kosovu i Metohiji. Tamo će oko 100.000 birača glasati na 90 lokacija. Po završetku zaokruživanja, koje će kontrolisati OEBS, zapečaćen materijal biće prenet u opštinu Raška, gde će se listići brojati.

Dok traje glasanje zabranjena je bilo kakva izborna propaganda i postavljanje materijala na razdaljini manjoj od 50 metara od mesta za glasanje.

Građani koji možda nisu dobili poziv i ne znaju gde treba da glasaju mogu da dobiju ove podatke unoseći matični broj na sajt Ministarstva pravde i državne uprave. Sve stranke delegirale su posmatrače na biračka mesta. Maksimalan broj kontrolora koji jedna partija može imati na izborima je oko 25.000 ljudi.

To znači da će glasanje, uključujući i 735 nezavisnih domaćih i stranih posmatrača, nadgledati oko 300.000 ljudi. U Srbiju će u danu za izbore stići čak i članovi centralnih izbornih komisija Rusije i Albanije, kao i volonteri iz Japana.

Vanredni republički izbori koštaće 1,146 milijardi dinara. Ova sredstva obezbeđena su iz budžetske rezerve, jer izbori prilikom pravljenja budžeta nisu bili planirani.

Temelj vladi

Kladionice predviđaju da će izlaznost na parlamentarnim izborima biti oko 56 procenta, što je, prema mišljenju političkih analitičara, više nego dovoljan odziv za pun legitimitet buduće vlasti.

Jer, ukoliko bi se ove procene obistinile, to bi značilo da je glasačke listiće zaokružilo više od 3,8 miliona građana. Imajući u vidu da je realno biračko telo u Srbiji oko 5,5 miliona, buduća vladajuća koalicija bi svoj legitimitet temeljila na odluci 70 odsto građana.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za "Novosti“ da svaki odziv ispod 50 procenta baca senku na legitimitet vlasti:

"Poželjno je da izađe makar jedan birač više od polovine upisanih. Sve ostalo ukazuje na krizu političkog legitimiteta cele političke elite".

Programski direktor CeSID Đorđe Vuković smatra da bi i manji broj izašlih mogao da bude dovoljno opravdanje budućoj vladi:

"Realno biračko telo je oko 5,5 miliona birača, što znači da bi i 2,8 miliona izašlih građana na izbore moglo da bude dovoljno da se ne ospori legitimitet".

Za beogradski parlament konkurišu 23 partije i saveza

Paralelno sa republičkim izborima, 1.597.624 Beograđana danas na 1.178 biračkih mesta glasa za buduće odbornike u Skupštini grada. U prestoničkoj izbornoj trci učestvovaće 23 liste, koalicije i grupe građana.

Čak 1.606 kandidata konkuriše za 110 odborničkih mesta, a njih 15 za fotelju gradonačelnika. Za ulazak u parlament, potrebno je pet odsto podrške, osim u slučaju manjinskih partija. Svako treće mesto na listama zauzela je dama.

Prvi na glasačkom listiću biće naprednjaci s listom - "Budućnost u koju verujem“. Posle njih Gradskoj izbornoj komisiji dokumenta su predali predstavnici kolicije SPS-PUPS-JS, dok je treći Koštuničin DSS. Slede LDP, SRS, URS i grupa građana "Ćirilica za Beograd“. Demokrate se nalaze na osmom mestu na listiću, a iza njih je grupa građana sa sličnim imenom "Demokratija-Evropa-Srbija“.

Deseta je "Treća Srbija“, pa Tadićeva NDS i "Dveri“. Od 13. do 23. mesta su uglavnom grupe građana - "Patriotski front - Borislav Pelević“, "GEPS za Beograd“, "Ekonomski pokret“, "Građanski pokret jeste svejedno“, "Patriotizam u parlament“, "Slobodna Srbija“, "Dosta je bilo“, "Nijedan od ponuđenih odgovora“ i „Beli listići“. Poverenje glasača pokušaće da pridobije Savez vojvođanskih Mađara i Stranka Rusa Srbije. M.