Umro Ljubomir Tadić

Beograd -- Akademik Ljubomir Tadić, otac bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, preminuo je noćas na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu u 88. godini, potvrđeno u SANU

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Ljubomir Tadić rođen je 14. maja 1925. u selu Smriječno, kod Plužina u Crnoj Gori, gde je završio osnovnu školu. Pet razreda gimnazije završio je u Nikšiću. Na početku Drugog svetskog rata, sa 16 godina, priključio se Narodno-oslobodilačkom pokretu i ostao u partizanima do oslobođenja Jugoslavije.

O svom poreklu je govorio: "Srbin sam iz Crne Gore, iz Stare Hercegovine, koja je pripala Crnoj Gori posle Nevesinjskog ustanka 1878. Dakle, moje nacionalno opredeljenje nije ideološko (...) Iako sam promenio način života, sišao u ravnicu, nisam siguran da sam potpuno promenio gorštački način razmišljanja. Ravničari su civilizovaniji, napredniji u ekonomskom smislu, ali šta je, zaista, napredak, trebalo bi pomno analizirati."

Školovanje je nastavio u Sarajevu, gde je završio gimnaziju i započeo studije prava. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1952. i doktorirao u oblasti filozofije prava u Ljubljani 1959. godine sa disertacijom "Filozofske osnove pravne teorije Hansa Kelsena", prilog kritici "Čiste teorije prava".

Karijeru je počeo 1954. godine kao asistent na sarajevskom Pravnom fakultetu. Ubrzo je postao vanredni profesor na istom fakultetu.

U Beograd se vraća 1962. godine i postaje upravnik Odeljenja za pravne i političke nauke Instituta za društvene nauke do 1964. odakle prelazi na beogradski Filozofski fakultet najpre kao vanredni, a potom kao redovni profesor.

Kao naučni saradnik, bio je član Ustavne komisije koja je pripremila Ustav Jugoslavije iz 1963. Tadić je bio i jedan od pisaca programa SKJ.

Krajem šezdesetih godina ušao je u disidentske vode. Zajedno sa Mihajlom Markovićem i Gajom Petrovićem stvorio je Praksis, grupu koja se suprotstavila ondašnjoj vladajućoj ideologiji. Zbog kritičkog pisanja za časopis "Praksis" i podrške studentskom protestu 1968. godine, svrstan je u grupu prvih disidenata komunističkog režima i 1975. sa još sedam profesora isključen sa fakulteta.

Nakon toga, sa grupom istomišljenika, pokrenuo je časopis "Praxis International" u Engleskoj, a sa književnikom Dobricom Ćosićem pokrenuo je u zemlji list "Javnost".

Bio je član Saveza komunista, a 1989. je učestvovao u formiranju Demokratske stranke, prve opozicione stranke u Srbiji posle Drugog svetskog rata.

Nakon što je Slobodan Milošević krajem 1994. godine raskinuo sa režimom bosanskih Srba i njihovim liderom Radovanom Karadžićem, Tadić je podržao njihovo rukovodstvo. Zajedno sa tridesetak intelektualaca, među kojima su bili akademici, pisci, naučni radnici i drugi, učestvovao je u formiranju Senata Republike Srpske.

Jedan je od potpisnika Deklaracije za obustavu postupka protiv Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom.

Bio je predsednik Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore, koji je osnovao zajedno sa Matijom Bećkovićem, Veselinom Đuretićem i Slavenkom Terzićem 5. februara 2005. u Beogradu kao udruženje državljana Crne Gore koji žive u Srbiji. Pokret se zalagao za očuvanje zajedničke države i za jednaka prava svih državljana Crne Gore u izjašnjavanju o državnom statusu Crne Gore i Srbije, bilo gde oni živeli. Crna Gora je proglasila samostalnost 2006. godine.

Tadić je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Njegova najpoznatija dela iz oblasti filozofije su: Poredak i sloboda, Tradicija i revolucija, Autoritet i osporavanje, Nauka o politici i druga. Tadićevi radovi su prevođeni na više jezika, bio je stipendista francuske vlade i Humboltove fondacije. Predavao je na mnogim univerzitetima u svetu.

Sa profesorkom dečje neuropsihijatrije Nevenkom imao je kćerku Vjeru i sina Borisa, koji je od 2004. do 2012. godine bio predsednik Srbije i lider Demokratske stranke.

Nedeljnik NIN je 2004. o Ljubomiru Tadiću napisao da uz njegovo ime mogu ravnopravno da stoje sledeće odrednice: "Naš prvi filozof prava, praksisovac, šezdesetosmaš, disident, jedan od pokretača časopisa ’Javnost’, član SANU, osnivač Demokratske stranke, predsednik Srpsko-jevrejskog društva (...). Čovek je vedrog duha i nezlobivog odnosa prema životu."

O tome da je prešao put od levičara do nacionaliste, Ljubomir Tadić je govorio: "U mojim knjigama ne možete naći da sam zastupao nekakve nacionalističke stavove. Ali, gde je reč o pravdi i nepravdi, uvek sam se jasno iskazivao. I dalje smatram da je politika Zapada prema Srbima velika politička nepravda. Slovenci su osvojili nezavisnost ubijajući regrute... Likvidacija regruta u Tuzli... Dobrovoljačka ulica u Sarajevu... Tuđmanova politika je u startu bila agresivna... Ispada da su samo Srbi agresori, dok su svi drugi jadna nevinašca. Ne mogu da prihvatim takvu nepravdu, to je moje opredeljenje. Dakle, ne nacionalšovinističko stanovište, nego opredeljenje protiv očigledne nepravde, koja traje." (NIN, 2004)

Kada je Boris Tadić izabran za predsednika Srbije, njegov otac objasnio je da se njih dvojica politički razlikuju: "Stariji je socijaldemokrata, a mlađi je za demokratski liberalizam", (Politika, 2004). Takođe kazao je da mu je smetala ocena da je njegov sin "prozapadni političar".

Dobitnik je Sedmojulske nagrade, Ordena zasluga za narod drugog reda, Ordena rada sa zlatnim vence, Medalje za hrabrost.

DS: Gubitak za sve demokrate

Demokratska stranka izdala je danas saopštenje povodom smrti jednom od osnivača stranke, u kom se navodi da "odlazak akademika Ljubomira Tadića ne predstavlja samo nenadoknadiv gubitak za nauku i Demokratsku stranku, nego i za sve demokrate".

"Ljubomir Tadić bio je jedan od najvećih boraca protiv autoritarizma, despotskih režima i onih koji su želeli da uguše slobode mišljenja i govora. Više nego bilo ko drugi, akademik Tadić je imao hrabrosti da u trenucima najvećih pritisaka podigne svoj glas i ustane u odbranu demokratskih načela i vrednosti", navodi se u saopštenju DS.

"Ljubomir Tadić je bio i čovek kog su studenti cenili i voleli, ne samo zbog izvrsnih predavanja, nego pre svega zbog toga što je bio čovek velike hrabrosti, koji je ličnim činom i primerom pokazivao kako se bori protiv autokratskih režima. Sve ono što je za života činio obavezuje Demokratsku stranku da nastavi da neguje sve principe i vrednosti kojima je akademik Ljubomir Tadić, jedan od njenih osnivača, posvetio svoj život", zaključuje DS.

Društvo

strana 1 od 177 idi na stranu