Evropski parlamentarci o Srbiji

U nacrtu koji je danas pred članovima EP ocenjuje se da u Srbiji "postojanje monopola teško ugrožava razvoj u punoj meri delujuće tržišne privrede".

Kako se navodi u nacrtu rezolucije o Srbiji, o kojoj danas u Briselu raspravlja Spoljnopolitički odbor EP, "pogubne posledice ekonomske krize su pogodile“ Srbiju.

Navodi se i da je "primljeno na znanje da je najnovija revizija stendbaj aranžmana s MMF-om propraćena pozitivnom ocenom makroekonomske politike Srbije".

Evropski parlamentarci u nacrtu rezolucije traže od srpskih vlasti da "učine sve u svojoj moći da zaštite ranjive grupe u društvu od posledica te krize".

Evropski parlament je kao "važan doprinos stabilnosti na Zapadnom Balkanu" ocenio odluku Saveta ministara EU da se učini novi korak ka članstvu Srbije u EU.

EP je pozvao sve članice EU da što pre ratifikuju sporazum o pridruživanju sa Srbijom.

U predlogu rezolucije Spoljnopolitičkog odbora EP se dodaje da izrada mišljenja Evropske komisije o spremnosti Srbije za kandidaturu za članstvo u EU "predstavlja povoljan znak Srbiji da pospeši reforme".

U ovom dokumentu, čiji je nacrt usaglašen od svih političkih grupacija u EP i koji će potom biti usvojen na plenarnom zasedanju Parlamenta EU, se ukazuje na to da je "puna saradnja s Haškim sudom ključni uslov za napredak Srbije ka članstvu u EU".

Takođe se naglašava da "Srbija i dalje primereno odgovara na zahteve Haškog suda" i "podvlači da jedino hapšenje i izručenja dvojice preostalih optuženika Hagu može biti smatrano najuverljivijim dolazom o punoj saradnji".

Evropski parlamentarci "pozivaju da se ulože predaniji napori da se oni uhapse kako bi mandat Suda mogao biti ispunjen, a posebno traže da se preispita tekući postupak, u skladu s preporukama Haškog suda".

Region

Jelko Kacin : Autor izveštaja (Tanjug, arhiva)

U nacrtu rezolucije, koju je sačinio izveštač EP za Srbiju Jelko Kacin, pozdravlja se spremnost Beograda da pokrene dijalog s Prištinom "u EU okviru", naglašava važnost regionalne saradnje za "pomirenje i dobre susedske odnose" i poziva Beograd da "tome pristupi predusretljivo", uz omogućavanje da se nađu "praktična i održiva rešenja za zastupljenost Kosova u regionalnim forumima".

Pozdravlja se, isto tako, rezolucija srpskog parlamenta o Srebrenici i poseta srpskog predsednika Borisa Tadića Vukovaru i odavanje pošte žrtvama u Ovčari "kao novi podstrek dobrim susedskim odnosima Srbije i Hrvatske".

Parlamentarci EU ukazuju na važnost ukidanja evropskih viza za srpske državljane i "pozivaju srpske vlasti da primene odgovarajuće mere i sve napore da se ograniče mogućnosti zloupotreba tog režima oslobođenog viza".

Reforme bezbednosnih službi i sudstva

"Evropski parlament prima na znanje reformu pravosuđa, traži nove odlučne mere da bi se zajamčila nezavisnost i nepristrasnost sudija, a rad sudova bio delotvorniji", dodaje se u dokumentu, predočava da neizabrane sudije imaju pravo da se žale "i stavlja do znanja da je protiv politizacije tog postupka".

S tim u vezi "podseća da napori za delovanje pravne države moraju biti prioritet za vlasti, pozdravlja napredak u suzbijanju korupcije", ali upozorava da je "korupcija još uvek raširena" u Srbiji.

Od vlasti u Beogradu se zato traži i da pruže "svu političku i administrativnu podršku Agenciji za borbu protiv korupcije", da unesu dopune u zakon o finansiranju političkih stranaka i podvlači da je restitucija - povraćaj nacionalizovane imovine važna etapa u primeni pravde.

Evropski parlament ističe napredak u reformi srpske državne uprave, mada ukazuje i na nužnost da se ojača njen kapacitet i koordinacija na sektoru integracije u EU.

Pohvalne ocene evropski parlamentarci, prema nacrtu rezolucije, daju policijsku reformu i saradnju sa susednim i državama EU.

Oni "pozdravljaju napore da se ukloni nasleđe delovanja bezbednosnih službi u prošlosti", posebno ukazuju na "nužnost daljih reformi na sektoru bezbednosti, naročito u cilju lustracije, pojačanog parlamentarnog uvida i nadzora nad delovanjem bezbednosnih službi".

Takođe "skreću pažnju vlastima da je omogućavanje javnog uvida u arhive tajnih službi nužno za uspešno pomirenje u regionu, posebno kad su u pitanju zločini počinjenih tokom i posle drugog svetskog rata".

U predlogu rezolucije EP se pozdravlja usvajanje statuta Vojvodine, uz zalaganje za bolje finansiranje njene autonomije, a poziva se i na "više političkih napora da se izađe u susret težnjama albanske manjine u dolini Preševa za većom lokalnom autonomijom".

Održavanje parade homoseksualaca u Beogradu je ocenjeno kao doprinos poštovanju manjinskih grupa, izraženo žaljenje zbog nasilja I ranjavanja mahom pripadnika policije, uz "upozorenje na to da su u nasilje upleteni ekstremisti imali podršku određenih političkih stranaka i uglednih verskih ličnosti".

EP navodi da je Srbija zemlja s najvećim brojem izbeglica i traži od Evropske komisije da "iskoristi sve političke poluge upliva na kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU da se uklone prepreke za povratak izbeglica".

Monopol

Evropski parlamentarci međutim, "ponovo ukazuju na to da postojanje monopola teško ugrožava razvoj u punoj meri delujuće tržišne privrede" i "zato pozivaju vladu(Srbije) da preduzne opipljive mere da bi se obezbedila istinska politika konkurencije koja će ukinuti monopole".

U nacrtu rezolucije EP se podvlači da i dalje postoje bitne prepreke za uključivanje malih i srednjih preduzeća u privredu, a "pozdravlja se postavljanje tržišnih regulatora na više sektora i očekuje da će vlasti zajamčiti nezavisnost tih tela kako bi se sprečilo njihovo zauzdavanje".

Poslanici Spoljnopolitičkog odbora EP traže od srpske vlade i "znatnije napore za poboljšanje drumske infrastrukture, uključujući dovršetak Koridora 10, železničkog saobraćaja, kao i vodenih puteve", a podvlače I "značaj integrisanog transporta za ekonomski razvoj srpskih područja i uvećanje regionalne trgovine".

Mediji

Evropski parlament u nacrtu rezolucije o Srbiji "stavlja do znanja da su "moćni i nezavisni mediji od najveće važnosti za demokratiju" i traži "mere da se zajamči nezavisnost medija od političkih pritisaka ili drugih upliva".

U nacrtu rezolucije o Srbiji se osuđuju napadi i pretnje srpskim novinarima.

Istovremeno se "pozdravljaju napori srpske vlade da uspostavi pravni okvir za garantovanje slobode govora i izražavanja, ali se iskazuje zabrinutost zbog pokušaja nadzora i uplitanja u sektor medija".

Parlamentarci EU naglašavaju "zabrinutost zbog protivrečnosti zbog sporova oko privatizacije lista Večernje novosti i pozivaju vladu da zajamči ravnopravan postupak prema svim inostranim i domaćim investitorima".

Evropski parlament "osuđuje napade i pretnje srpskim novinarima i poziva vlasti da to do kraja istraže i vinovnike napada i pretnji izvedu pred pravdu".

U predlogu rezolucije, koju potom EP treba da usvoji na plenarnom zasedanju, se "skreće pažnja na koncentraciju vlasništva i pomanjkanje uvida u sektor medija" u Srbiji.

Takođe se "upozorava na slučajeve objavljivanja privatnih ličnih podataka i naglašava nužnost da novinari sami uređuju svoj položaj i da poštuju etički kodeks".

Prema dokumentu EP, u Srbiji je "nivo pristupa internetu i dalje slab", a evropski parlamentarci "ukazuju na značaj interneta za slobodu medija i pozivanju vlasti da sprovedu mere koje će doneti poboljšanje na tom polju".