Amandmani menjaju rezoluciju?

Koja zemlja će se pojaviti u ulozi podnosioca amandmana za sada se još ne zna, kao što se zna ni šta bi u tekstu moglo biti promenjeno.

"Politikin” izvor objašnjava da razgovori o sadržaju amandmana još nisu počeli i da se sa Evropskom unijom za sada obavljaju samo konsultacije.

Tek kada bude izvesno da je dogovor moguć, odnosno da je pronađeno „obostrano prihvatljivo rešenje, koje bi sačuvalo i naš nacionalni interes”, naša delegacija će otputovati u Brisel, gde će sa zvaničnicima EU raditi na tekstu amandmana, kaže izvor u Vladi Srbije.

U Beograd stiže i ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg, a poseta je u Britaniji ocenjena kao pojačavanje pritiska na Srbiju da zatvori pitanje Kosova i prihvati kosovsku nezavisnost.

Izvor u srpskoj vladi, međutim, kaže da je Hejgova poseta ranije planirana i da se ne može reći da su Kosovo i srpska rezolucija neposredni povod za nju.

Profesor Univerziteta u Oksfordu Mark Almond rekao je za Bi-Bi-Si da bi "i Britanija i Nemačka, čiji je šef diplomatije prošle sedmice bio u Beogradu, htele da za zemlje zapadnog Balkana važe isti uslovi, a jedan od ključnih uslova za ulazak u uniju, od kojeg se pak u slučaju Kipra odustalo, jeste da ne postoji problem granica”.

Da je razgovor o kosovskoj rezoluciji ključan razlog Hejgovog dolaska u Srbiju smatra i Ognjen Pribićević, iz Instituta društvenih nauka.

Pribićević kaže da je izvesno da je Srbija pokazala želju da se kompromis postigne, ali da tek treba da se vidi da li je on zaista moguć.

Evropskoj uniji je, bar isto koliko i Srbiji, važno da se postigne dogovor o tekstu rezolucije.

"Stalnim pritiskom na Srbiju oni u stvari pokazuju koliko je važna Generalna skupština. Osim toga, pitanje secesije je nešto što ima univerzalan značaj koji prevazilazi granice jugoistočne Evrope, pa i EU”, kaže Đuro Kovačević, direktor Centra za nacionalnu strategiju.

On ističe da će od rešavanja ovog pitanja ubuduće zavisiti i autoritet UN, koji je prethodnih godina potkopavan.

"Ako neko smatra da može mimo sistema UN da zasniva globalni poredak saglasno svojim interesima, bez obzira na to koliko moćan bio, mora da dovodi u pitanje autoritet UN. Ovo je jedno od pitanja preko kojih se isprobava mogućnost povratka autoriteta UN. A za to ima mnogo više zainteresovanih nego onih koji su protiv toga”, naglašava Kovačević.

Ognjen Pribićević smatra da je na proveri, pre svega, sposobnost EU da vodi svoju spoljnu politiku.

"Evropskoj uniji je veoma važno da postigne kompromis o rezoluciji, jer je Kosovo poslednje veliko otvoreno političko pitanje u Evropi i pitanje koje deli EU. Kako je u slučaju Srbije reč o zemlji koja teži da bude član unije, EU ima poseban razlog da pokaže, pre svega Amerikancima, kako je u stanju da vodi svoju spoljnu politiku”, ističe on i dodaje da čak i SAD nastoje da pitanje Kosova prebace na EU da bi ona pokušala da postigne kompromis i time praktično dokaže da je sposobna za vođenje spoljne politike.