PROTIV MILOSEVICA SVEDOCI RATOMIR TANIC

U procesu protiv Slobodana Milosevica pred Haskim tribunalom pocelo je ispitivanje svedoka optuzbe - Ratomira Tanica, koji je prethodno predstavljen kao zasticeni svedok pod sifrom K3. Tanic je poceo svedocenje pod prikrivenim likom, ali u prisustvu javnosti. Nakon svedocenja, on ce se preseliti na drugu lokaciju od one u kojoj sada zivi, a Haski tribunal ce preduzeti druge mere za njegovu bezbednost.

Predstavivsi se kao bivsi clan Gradjanskog saveza Srbije i Nove demokratije, Tanic je izjavio da je od 1995. do 1998 bio angazovan u, kako je rekao, "diskretnom politickom dijalogu" sa kosovskim Albancima, sa ovlascenjem predsednika Nove demokratije Dusana Mihajlovica, Slobodana Milosevica i Drzavne bezbednosti.

Svedok optuzbe Ratomir Tanic rekao je da mu je Milosevic 1997. godine rekao da "srpske vlasti treba da svedu broj kosovskih Albanaca na realnu meru, da se obracunaju s terorizmom, pa da se tek onda bave politickim problemima". Tanic je rekao da je Milosevic tada naglo odustao od vec pripremljenog politickog sporazuma sa kosovskim Albancima, koji je podrzavala i medjunarodna zajednica. Svedok je rekao da je i sam ucestvovao u pripremi tog sporazuma od 1995. godine kroz dijalog sa kosovskim Albancima, uz odobrenje optuzenog i Sluzbe drzavne bezbednosti, s kojom je bio u "radnom kontaktu". Sporazum je, po njegovim recim, predvidjao tri faze - uspostavljanje poverenja, privremeno politicko resenje za Kosovo uz integraciju Albanaca u politicki zivot Srbije i SRJ i, na kraju, odredjivanje statusa Kosova.

Milosevic je taj pregovaracki proces podrzavao, govoreci da "autonomija nije problem, da je problem secesija", rekao je Tanic, dodajuci da je tako bilo sve do proleca 1997. kada su "najednom pocele da stizu primedbe o broju Albanaca".

Svedok je kazao da mu je Milosevic, tokom susreta na jednom prijemu Jugoslovenske levice u julu 1997, na pitanje zasto se ne ide na sporazum sa Albancima, kad su okoncane pripreme, odgovorio da ce pokazati da Albanaca na Kosovu ima "manje od milion, odnosno 10 odsto ukupnog stanovnistva, i da ne mogu imati autonomiju kao konstitutivni narod".

"Je li vam rekao kako ce to uraditi", pitao je tuzilac Dzefri Najs, na sta je Tanic odgovorio: "Nista nije bilo receno, ali je postojao samo jedan nacin da se broj Albanaca svede sa 1.200.000 na ispod milion, a to je etnicko ciscenje".

Na pitanje sudije Patrika Robinsona odakle mu takav zakljucak, svedok je rekao da su Milosevicevi saradnici ponavljali da Albance "treba iseliti"

jer su se uselili na Kosovo iz Albanije, za vreme Titove vladavine, a da je optuzeni to, kao predsednik drzave, tolerisao. Tanic je kazao i da mu je Milosevic na istom prijemu JUL-a rekao da "albansko stanovnistvo podrzava terorizam i da postoji neka vrsta kolektivne odgovornosti".

Svedok, koji je na pocetku svog iskaza potvrdio da je imao "radne kontakte" i sa britanskom obavestajnom sluzbom, kazao je da je krajem '97. i pocetkom '98. godine dobijao informacije da ce medjunarodna zajednica dati "zeleno svetlo" vlastima u Beogradu za slamanje "teroristicke" Oslobodilacke vojske Kosova, ukoliko se postigne sporazum sa politickim predstavnicima Albanaca.

Na pitanje tuzioca da li je to bilo objasnjeno Milosevicu, Tanic je rekao da "nije bilo objasnjeno jednom, nego 100 puta" i to na visokom nivou, ukljucujuci i ministre inostranih poslova i predsednike vlada.

"Nasa SDB je veoma aktivno radila na tome", dodao je on. Milosevic je isprva "odusevljeno reagovao", nastavio je Tanic, ali je potom doslo do "inverzije istine" i on je poceo da se ponasa kao da medjunarodna zajednica podrzava albanske separatiste.

Pozivajuci se na svoje kontakte u SDB, svedok je kazao i da su u martu 1998, kada su na Kosovu pocele ozbiljne borbe, nacelnici te sluzbe Jovica Stanisic i Generalstaba Vojske Jugoslavije Momcilo Perisic i Zoran Lilic nalozili prikupljanje pravih podataka o situaciji na Kosovu o tome koliko ima terorista, koliko stanovnistvo podrzava OVK i ima li u tome odgovornosti vojske i policije, u nameri da Milosevicu nakon toga daju izvesne preporuke. Taj napor bio je, prema svedokovim recima, "upropasten" kada se u citav posao umesao tadasnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Sainovic, koji je bio sklon "izvrtanju istine", a koga su navedena trojica zvanicnika "izbegavala" jer su htela - "postenu analizu".

Tanic je rekao da je Milosevicu, na osnovu te analize, ipak predlozeno da se "vojska i policija upotrebljavaju u ustavnim i zakonskim okvirima, a ne po liniji privatnog komandovanja i sa nedovoljno definisanim ciljevima". Zatim, da "mora biti proglaseno vanredno stanje na delu teritorije i OVK zvanicno proglasiti teroristickom organizacijom" i da se "hitno mora pristupiti politickom resenju, koje postoji, kako bi Srbija i Jugoslavija imale legalitet za akcije protiv terorista".

Na pitanje tuzioca o "privatnoj liniji komandovanja", svedok je odgovorio da je od druge polovine 1997. "bilo poznato da se rukovodstva SDB, VJ i reformsko krilo u vlasti suprotstavljaju voluntaristickom upravljanju snagama na Kosovu". "Suocen s tim, Milosevic je primenio privatni lanac komandovanja, zaobisavsi Generalstab, rukovodstvo SDB i legalne organe", rekao je Tanic, dodajuci da je to posebno doslo do izrazaja pocetkom 1998. kada je na Kosovu bilo civilnih zrtava, "bez ikakve potrebe".

Svedok je ispricao i da je, uoci pregovora u Rambujeu pocetkom 1999, imao razgovor sa tadasnjim potpredsednikom Vlade Srbije Ratkom Markovicem koji mu je rekao da se "Miloseviceva podrska (pregovarackom procesu) topi i da se menjaju prioriteti Srbije". "Nasuprot duhu ranijih pregovora, Markovic je dobio nalog od Milosevica da pripremi potpuno drugaciju platformu, za koju smo unapred znali da ce propasti", rekao je Tanic, uz opasku da je tada zavladala logika "sto gore-to bolje".

Milosevic je, u jednom trenutku, prekinuo Tanicevo svedocenje recima: "Ova osoba, koju ne poznajem, govori neistine", ali ga je predsedavajuci sudija Ricard Mej prekinuo. Svedocenje Tanica nastavice se u sredu.