Tadić: Ne menjati rezoluciju

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je imao "odličan" razgovor s Ban Ki Munom i da je generalnom sekretaru UN preneo da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Tadić je ocenio da je Ban pokazao veliko razumevanje za stavove Beograda u vezi sa zahtevom Srbije da Međunarodni sud pravde da mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Tadić tvrdi da zemlje koje se protive inicijativi Srbije žele da utiču na zemlje u regionu da priznaju nezavisnost nelegalnog Kosova kako bi Srbija bila ometena u svojoj diplomatskoj borbi.

“Još jednom sam potvrdio da Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova i zadržava svoju principijelnu poziciju na miran i pravni način, braneći svoj identitet. Zbog toga je i usledila naša incijativa koju je generalni sekretar Ban Ki Mun prihvatio sa potpunim razumevanjem. Ono što je za Srbiju neprihvatljivo, to je da se tekst rezolucije menja“, rekao je Tadić.

Jeremić optimista

Šef diplomatije Vuk Jeremić očekuje da će UN podržati incijativu Srbije da Međunarodni sud pravde iznese mišljenje o nezavisnosti Kosova. "Postoji veliko interesovanje za to pitanje u Generalnoj skupštini", rekao je Jeremić u intervjuu američkoj agenciji Asošiejted pres. On je naveo da očekuje da će se Generalna skupština početkom oktobra izjasniti o tom predlogu. Srpski ministar je rekao da je njegova delegacija već imala kontakte sa više od 150 delegacije koje učestvuju na Generalnoj skupštini.

"Ovo je prvi put u burnoj istoriji Balkana da neko želi da reši pitanje na tako miroljubiv način. Bio bi presedan u istoriji Ujedinjenih nacija ako bi bila sprečena jedna zemlja članica da traži legalni savet i mišljenje od takve važnosti", rekao je Jeremić.

Gleni pesimista

Britanski novinar i publicista Miša Gleni izjavio je da se ne može imati ništa protiv diplomatskog poteza Srbije da traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o proglašenoj nezavisnosti Kosova, ali da on sumnja da će srpski predlog dobiti potrebnu podršku u UN.

"Nemam ništa protiv takvog diplomatskog poteza Srbije, ako Vlada u Beogradu tako želi. Međutim, bio bih iznenađen ako bi Srbija dobila podršku većine u Generalnoj Skupštini UN za svoju inicijativu", rekao je Gleni, koji je učestvovao u radu panela posvećenog situaciji na Balkanu, u okviru obeležavanja 5. godišnjice rada Balkanskog fonda za demokratiju.

Gleni, koji je nekoliko godina radio u civilnom sektoru na projektima rekonstrukcije u Srbiji, Makedoniji i na Kosovu, smatra da se ovaj diplomatski potez Beograda može najbolje opisati kao "kupovina vremena".

Na pitanje da li je realno otpočinjanje novih pregovora između Beograda i Prištine, britanski novinar je rekao da je to moguće, ali da ne veruje da će se to desiti u skorijem periodu, kako je naveo, narednih meseci.

"Nadam se da će naposletku to biti moguće", rekao je Gleni i naveo da očekuje da će se stvoriti uslovi da Beograd i Priština počnu da razvijaju odnose.

Kada je reč o evropskoj perspektivi Srbije, Gleni je ocenio da Srbija ima realne šanse da uspostavi tešnje odnose sa EU, ali da Kosovo i dalje ostaje jedan od izazova za novu Vladu Srbije.

"Inicijativa predstavlja gubljenje vremena"

Ekspert američkog Centra Vudro Vilson Ros Džonson ocenio je da inicijativa Srbije da preko UN zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde o kosovskoj nezavisnosti "nije mudra" i da "predstavlja gubljenje vremena" u trenutku kada, kako je ocenio, Vlada Srbije treba da bude fokusirana na svoju evropsku perspektivu.

"Generalno uzev, taj sud nastoji da se drži podalje od tako kontroverznih političkih pitanja. Ukoliko se i izdejstvuje većina u Ujedinjenim nacijama, ja ne bih očekivao decidno mišljenje suda, a definitivno ne bih očekivao mišljenje u korist Srbije", rekao je on.

On je ocenio i da su netačne pretpostavke dela srpske javnosti da će Vašington i Brisel od Srbije tražiti da prizna Kosovo pre nego što bude primljena u EU.

"Mislim da nije realno očekivati da srpska vlada u doglednoj budućnosti prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Takođe ne vidim nikakve signale da će SAD ili EU vršiti pritisak na Beograd da formalno prizna Kosovo", rekao je Džonson za radio "Slobodna Evropa".

Američki analitičar pretpostavlja da će u Vašingtonu i Briselu vremenom rasti očekivanja da Srbija ima "realističnije stavove" i prihvati kosovsku realnost, ali smatra da EU i SAD neće vršiti pritisak da srpska vlada prizna Kosovo, jer bi "to bilo previše".

Prema Džonsonovom mišljenju, Balkan je za sada odgovorna EU, a Kosovo je poslednja epipzoda američkog angažovanja u regionu, bez obzira ko će pobediti na američkim predsedničkim izborima.

"SAD su bile prisiljene da se umešaju u ratove za jugoslovensko nasleđe, a onda i u kosovski problem, ali, kako rekoh, to je poslednja faza i ne bi trebalo gajiti očekivanja da će naredne američke administracije da se bave balkanskim regionom", rekao je on.

Američki analitičar je ocenio da je, kada je reč o regionu, Bosna i Hercegovina takođe "nezavršen projekat", budući da još nema ustav koji bi bio rezultat konsenzusa sva tri naroda

Prema njegovim recima, u Republici Srpskoj je potrebno više spremnosti za kompromis, ali treba shvatiti i da nametnuto centralističko ustrojstvo nije pravo rešenje.

"BIH u velikoj meri mora da ostane federacija, a u nekim aspektima čak i konfederacija, i to ne samo dve, nego tri etničke zajednice", zaključio je Džonson.