Studenti prekinuli blokadu Bulevara

Oni su protest nastavili u zgradi fakulteta, nezadovoljni previsokim školarinama, ali i time što ne znaju šta dobijaju za taj novac. Na današnjem sastanku sa Ministarstvom prosvete studenti su odbili predlog ministarstva da se školarina smanji sa 240.000 na 160.000 dinara, da se studentima kaže na šta se troši taj novac, i da se vrati novac studentima koji su već platili školovanje.

Studenti koji protestuju kažu da je školarina smanjena samo za prvu godinu, ali ne i za preostale. Oni traže i da školarine budu svedene na "normalna nivo", odnosno da za upis bude potrebno 12 minimalnih plata, umesto sadašnjih 12 prosečnih plata.

Studenti zahtevaju i da se reši pitanje mastera, novog akademskog zvanja po Bolonjskoj deklaraciji.

Ministarstvo prosvete je prethodno saopštilo da je odlučilo povodom protesta studenata arhitekture i da se u okviru akademskih studija svakom studentu koji osvoji 60 bodova po Evropskom sistemu prenosa bodova u jednoj godini obezbedi finansiranje iz budžeta.

Taj zahtev će biti realizovan odmah, kao i zahtev da se jasno definišu uslovi za master studije. Uslov za master studije definisaće dekanat i rektorat uz tehničku pomoć Ministarstva prosvete i sporta, navodi se u saopštenju.

Sastanku u Vladi Srbije prisustvovali su i rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević, dekan Arhitektonskog fakulteta Vladimir Mako, prodekan za finansije Marijela Cvetić, kao i prodekan za nastavu Arhitektonskog fakulteta.

Kovačević je danas na konferenciji za novinare u Vladi Srbije najavio da će do kraja meseca biti utvrdjeno koliko košta školarina na svakom od 31 fakulteta i da će cenovnik biti dostupan na sajtu Ministarstva prosvete i sporta Srbije i beogradskog univerziteta.

Pozajmicom do fakulteta

Školarina za samofinansirajuće studente Arhitektonskog fakulteta u Beogradu iznosi 240.000 hiljada dinara, što predstavlja 12 prosečnih plata u Srbiji. Studenti ovog fakulteta su nezadovoljni cenom školarine, ali i time što ne znaju šta dobijaju za taj novac.

Oko 150 studenata već šesti dan blokira amfiteatar Arhitektonskog fakulteta, u zgradi nema nastave, a akademci, uz filmove i muziku, i noću ostaku na fakultetu, posle zaključavanja zgrade.

Zatim je stigla informacija iz Ministarstva prosvete da se od ukupnih sredstava koje Ministarstvo prenosi na Arhitektonski fakultet, 92,2 odsto koristi za finansiranje plata.

Dodatno nezadovoljstvo predstavlja i to što od 140 samofinansirajućih studenata u narednu godinu na teret budžeta može da pređe samo njih 14, iako su prilikom upisa važili drugačiji uslovi – svako ko ispuni uslove, može preći na budžet.

Kada završe osnovne trogodišnje studije, na tržištu rada tretiraju se kao oni koji završe višu školu. Zbog tih problema studenti Arhitektonskog fakulteta su u protestu od prošle sedmice.

Stefan Lakić je student prve godine arhitektire u Beogradu. Fakultet je upisao prošle godine u septembru kao samofinansirajući student.

Kaže da su mu oba roditelja nezaposlena i da su novac za školarinu pozajmili. Ako u narednu godinu studija ne pređe na finansiranje iz budžeta, moraće da napusti fakultet. "Nezadovoljan sam time što ne znam šta dobijam za tih 240.000 dinara", kaže on.

"U redu bi bilo da ja studiram Hemijski fakultet, koristim laboratorijske predmete i trošim ih, ali ja za ovaj novac dobijam samo njihova predavanja. Sav materijal, pribor i sve što je dodatno potrebno kupujem sam“, navodi on.

Studenti, definisanje i zahtevi

Studenti Arhitektonskog fakulteta imaju tri zahteva. Traže da se u okviru osnovnih akademskih studija svakom studentu koji osvoji 60 bodova po evropskom sistemu prenosa bodova obezbedi da stekne status budžetskog studenta.

Zatim traže jasno definisanje uslova za master studije, kao i smanjenje školarine na iznos od 12 minimalnih plata.

"Konkretno tri zahteva, koja imamo napismeno i predata su upravi fakulteta, odnose se na probleme koje smo imali u prvom semestru i pokušali smo da ukažemo na njih legalnim putem preko studentskog parlamenta, veća godina i studenta prodekana", kaže Miloš Stanković, član studentskog parlamenta tog fakulteta.

"Međutim, nikako nismo mogli da dođemo do rešenja zajedno sa upravom fakulteta, tako da smo se odlučili na protest", kaže on.

"Želimo da upozorimo na to da možemo nešto da uradimo, da privučemo pažnju na sebe i da ih primoramo da razgovaraju sa nama. Ako nas ovde nema, nema svrhe postojanja ovog fakulteta", navodi on.

Dodatni problem studenata arhitekture je sistem školovanja  3+2, što znači da sa tri godine osnovnih studija dobijaju zvanje arhitektonskog tehničara i ne mogu da potpisuju projekte.

A za dodatne dve godine master studija biće im potrebno još nekoliko hiljada evra.

"Što se tiče sistema 3+2, u školarinu se ugrađuje i tržišna vrednost diplome. Onda je  pitanje koje se postavlja, u stvari, koja je to vrednost diplome posle tri godine studija jer nemamo mogućnost potpisivanja projekata i dobijanja licence sa te tri godine", kaže Milica Veličković, studentkinja-prodekanka Arhitekltonskog fakulteta.

"Uvek je bilo i tako će i biti da samo diplomirani inženjeri arhitekture nakon petogodišnjeg studiranja mogu da potpisuju projekte i dobiju licencu“, navodi ona.

"Prema tome, prava tržišna vrednost diplome je nekon pet godina studija, što znači da studenti moraju da plate još dve godine master studija", objašnjava ona.

Fakultet odlučuje o visini školarine

Rektor Kovaèeviæ

Komentarišući blokadu Arhitektonskog fakulteta, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević je rekao je da od iduće godine neće biti cenkanja u vezi s visinom školarine.

On je najavio da će do kraja marta biti poznato koliko zapravo košta školovanje na fakultetima, odnosno koliko treba da plaćaju studenti, a šta mora da plaća država.

"Država više ne može beskonačno da plaća studije loših studenata", rekao je on i podsetio da sve države finansiraju dobre studente.

U Ministarstvu prosvete i sporta kažu da oni sve finansijske obaveze prema Arhitektonskom fakultetu ispunjavaju.

Od ukupnih sredstava koje Ministarstvo prenosi na taj fakultet, 92,2 odsto se koristi za finansiranje plata. Odluku o visini školarine donosi savet svake visokoškolske ustanove. U Ministarstvu kažu da će ubuduće biti obavezno da samofinansirajući studenti znaju šta plaćaju.

"Mi insistiramo da se finansiranje ubuduće vrši na osnovu studijskih programa i da se do kraja izvrednuju svi elementi, kao što je cena studiranja, održavanje objekata do cene nastave",¸kaže Slavko Karavidić, pomoćnik ministra prosvete za finansije.

Pored nekoliko pokušaja, B92 nije uspeo da razgovara sa dekanom Arhitektonskog fakulteta jer je, prema rečima njegove sekretarice, na putu.
Umesto dekana, izjavu je dao prodekan za saradnju sa inostranstvom Vladimir Milenković, koji nije mogao da kaže da li će i kada zahtevi studenata biti prihvaćeni.

"Ono što znamo i u čemu smo učestvovali jeste da je ostvaren kontakt između studenata i Rektorata", kaže Vladimir Milenković.

"Na zahtev Rektorata studenti su se dogovorili sa prorektorom za nastavu, gospođom Bokan, i oni će sa njom razgovarati kada budu spremni, tako su rekli. To je sada neki deo koji je prešao sa fakulteta na univerzitet", kaže on.