Ahtisari o Savetu bezbednosti

"Savet bezbednosti UN nema razloga da odbaci plan o nezavisnosti Kosova, a oni koji traže dodatne razgovore jednostavno pokušavaju da odlože proces, izjavio je Marti Ahtisari. Bivši predsednik Finske rekao je takođe da, posle svega što je prošla, albanska većina na Kosovu nikada neće prihvatiti ništa manje od nezavisnosti.

"Mislim da je veoma teško zamisliti da biste, posle onoga što se desilo... na bilo koji način mogli da ubedite kosovske Albance da prihvate autonomiju koja im je oduzeta", rekao je Ahtisari Rojtersu u Beču.

Agencija navodi da se u završnoj rundi pregovora, u subotu u Beču, srpska strana zalagala da se pregovori nastave, navodeći da je (Ahtisartijev) plan "brutalno kršenje" Povelje Ujedinjenih nacija.

Rusija je do sada podržavala zahteve svog balkanskog saveznika da mu se obezbedi još vremena, dodaje Rojters i prenosi mišljenje analitičara da bi Moskva mogla da odugovlači debatu u Ujedinjenim nacijama, što bi izazvalo zabrinutost NATO-a, ali i da je do sada izbegavala pretnje vetom.

"Svi koji su učestvovali u tim pregovorima... savršeno dobro znaju ko je na kakvim pozicijama... Tražiti dodatno vreme znači da jednostavno pokušavate da odložite proces", rekao je Ahtisari.

Rojters navodi da je Ahtisari "u subotu objavio kraj beskorisnog traganja za kompromisom o Kosovu, posle završnog sastanka u 13 meseci dugom dijalogu".

Zapadne sile koje su 1999. intervenisale da bi, kako su saopštile, zaustavile "etničko čišćenje" albanske većine na Kosovu, žele da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nametne rešenje pre kraja predsedavanje Nemačke Evropskoj unuji u junu, jer strahuju da bi odlaganje izazvalo nemire, dodaje agencija.

Na osnovu Ahtisarijevog plana, južna srpska pokrajine, veličine Katara, do oktobra bi mogla postati najnovija nezavisna država u Evropi i poslednja nastala raspadom bivše Jugoslavije, a Evropska unija bi preuzela ulogu supervizora.

Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija rekao je da će njegov zamenik predlog rešenja za Kosovo ove nedelje odneti u Njujork, u sedište Ujedinjenih nacija, a pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija verovatno će se naći početkom aprila.

Ahtisari je kazao da ne razmišlja o drugoj mogućnosti osim o jedinstvu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. "To mora da bude cilj, jer ne vidim nijedan razlog zašto ne bi moglo da bude tako", rekao je.

Upitan da li postoji mogućnost izbijanja nasilja, ako Rusija bude isforsirala dalje odlaganje, Ahtisari je rekao: "Ako ljudi znaju šta stiže i ako to stigne u dogledno vreme, mislim da možemo preživeti. Ali, ako bude odlaganja, samo zbog odlaganja..."

Ahtisarijev tekst ove nedelje u UN

Ahtisarijev dokument biće dostavljen generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija sredinom nedelje.

Iako je Beograd posle neuspelih bečkih pregovora insistira na nastavku direktnih pregovora o Kosovu, kancelarija Martija Ahtisartija se priprema za predstojeću sednicu Saveta bezbednosti na kojoj će se naći Ahtisarijev predlog.

Portparol specijalnog izaslanika Ujedinjenih naciaj Remi Durlo rekao je prethodno da Ahtisarijev zamenik Alber Roan u sredu odlazi u Njujork, gde će Sekretarijatu Ujedinjenih naciaj predati plan za Kosovo.

Kada će taj predlog biti na dnevnom redu, odlučuje zemlja koja je tog meseca predsedava Savetu bezbednosti. Remi Durlo očekuje da će to biti u aprilu.

"Procedura predviđa da posle prijema dokumenta, njegovog razmatranja i prevođenja na razne jezike, Sekretarijat Ujedinjenih nacija, na čelu s generalnim sekretarom Ban Ki Munom, dokument predaje Savetu bezbednosti", kaže on.

"Savet bezbednosti potom donosi odluku o datumu sastanka s Ahtisarijem. Očekujemo da će to biti tokom aprila, kada će Britanija biti predsedavajuća Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija", kaže on.

Savet bezbednosti ima 15 članica, pet stalnih sa pravom veta - Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija i SAD, i 10 sa ograničenim mandatom. Tom telu Ujedinjenih nacija svakog meseca predsedava druga zemlja po abecednom redu. Trenutno predsedava Južna Afrika, u aprilu Britanija, a u maju SAD.

Evropski parlament podržao Ahtisarija

Evropski parlament podržao je je danas, glasanjem u Komisiji za spoljne poslove, predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za rešenje budućeg statusa Kosova.

Evropski parlament je istakao da je "od najvišeg značaja" za stabilnost i nastavak razvoja celog regiona da se pronađe rešenje budućeg statusa Kosova na osnovu finalnih predloga Martija Ahtisarija.

Članovi Komisije za spoljne poslove Evropskog parlamenta su velikom većinom usvojili dokument o podršci Ahtisariju.

Kako se dalje navodi, Evropski parlament očekuje od Saveta bezbednosti UN da "ubrzo usvoji novu rezoluciju" na osnovu Ahtisarijevih predloga.

Parlament EU je takođe izrazio spremnost da "izdvoji dodatna sredstva za finansiranje budućeg angažmana EU na Kosovu".

Koštunica: Bez uslova za SB UN

Premijer Srbije Vojislav Koštunica smatra da predlog za rešenje statusa Kosova specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija ne ispunjava uslove, "ni u suštinskom ni u proceduralnom smislu", da se nađe pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Koštunica je to rekao u razgovoru sa zamenikom italijanskog ministra spoljnih poslova Faminijem Kručinelijem, koji je rekao da "Italija, koja je članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, sa posebnom pažnjom prati razvoj događaja u vezi sa Kosovom i Metohijom", saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.

On je rekao da je Ahtisarijev predlog suprotan Povelji Ujedinjenih nacija, na čijim principima, kako je istakao, počiva međunarodni poredak u svetu i koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet svim državama, navodi se u saopštenju.

Koštunica je upozorio da slučaj Kosova i Metohije, ako bi se odstupilo od poštovanja međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija, "ne bi predstavljao izuzetak već krajnje opasno pravilo".

On je naglasio da je Ahtisari izašao iz okvira mandata koji mu je poveren, odnosno da nije težio kompromisu, već je u potpunosti zastupao interese samo jedne - albanske strane.

Prema njegovim rečima, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija je, umesto da se bavi budućim statusom Kosova i Metohije, "otvorio državni status Srbije i predložio prekrajanje njenih međunarodno priznatih granica".