Samo je jedan uslov za nepogodu

Kako je za B92 potvrdilo više ministara u toj Vladi Zorana Đinđića, proglašenje elementarne nepogode je svaki put doneto tako što je na sednici Vlade izglasana posebna uredba o tome. S druge strane, zbog odluke Vlade da ne uvede stanje elementarne nepogode u poplavljenim područijima, nezadovljstvo u Vojvodini raste.

Dok ministri u sadašnjoj Vladi Srbije tvrde da je problem postojeći Zakon o zaštiti od elementarnih nepogoda, koji je donet 1977, Vlada Zorana Đindića to nije smatrala problemom. Naime, ta Vlada je više puta, najčešće na svojim vanrednim sednicama, donosila Uredbe o proglašenju elementarnih nepogoda. Prema tvrdnjama ministara u toj Vladi, metodologija za donošenje jedne takve uredbe je vrlo jasna – neophodno je ispuniti samo jedan uslov, a to je da je na određenom području pričinjena šteta od preko 50 posto. Nakon što se tako nešto zaključi, to biva prosleđeno Komisiji za elementarne nepogode, koja zvanično odlučuje o proglašenju stanja elementarne nepogode.

Tadašnji ministar za poljoprivredu Dragan Veselinov u izjavi za B92 kaže da Vlada sama može da donese uredbu o elementarnoj nepogodi, a ne da čeka zahtev opština za tako nešto: "Za vreme Đinđićeve Vlade u kojoj sam ja bio u onom momentu kada je bila pogođena severozapadna Srbija od poplave, mi smo momentalno reagovali, nismo čekali da se opštine prve jave sa svojim procenama o šteti koja je nastala u poljporivredi. Konačno, mi smo domah odobravali i pomoć i bespovratni deo pomoći i za poljoprivrednike, ali i za obnovu kuća. Pa to je čak radila i socijalistička Vlada 1999, kada su severozapadni delovi Srbije bili pogođeni zemljotresom.   

Prema Zakonu o odbrani, potpredsednik Vlade je po funkciji komandant Republičkog štaba civilne zaštite. U ovom slučaju to bi bio Miroljub Labus, ali u izjavi za "Blic" Slađana Paunović, predstavnik za štampu potpredsednika Vlade, navodi da Vlada Srbije Labusa nije imenovala šefom Civilne zaštite, te se on "ne smatra“ prvim čovekom odbrane zemlje od elementarnih nepogoda.

S druge strane, odluka Vlade Srbije da ne proglasi stanje elementarne nepogode u srednjem Banatu isprovocirala je nezadovoljstvo u Vojvodini i ponovo otvorila priču o odnosima Beograda i te pokrajine.

Potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine Tihomir Simić ocenio je da Vlada pokušava da "izbegne odgovornost za sanarinje katastrofe", kao i da pravna obrazloženja koja je dala "predstavljaju demonstraciju bezosećajnosti za muku i štetu postradalih": "Šta bi bilo da je sa isto toliko miliona kubnih metara vode poplavljen Novi Beograd. Kako bi tada ta ista Vlada našla način da proglasi elementarnu nepogodu i zar ne treba onda Vlada republike da otvoreno kaže koliko mrtvih treba da bude i da se desi i koliko štete treba da se odigra da bi građani u našoj zemlji i u Vojvodini mogli da znaju kada mogu da računaju da će Vlade Republike Srbije proglasiti elementarnu nepogodu. Zakon o elementarnim nepogodama važi, jer ako je zastareo onda mora biti zamenjen novim zakonom ili ukinut. Do tada on se mora primenjivati i poštovati."

Potpredsednik pokrajinske Vlade, Dušan Jakovljev, optužuje Vladu Srbije za nemar: "Izvršno veće je od prvog dana, poslanici Skupštine Vojvidine su bili na ugroženom području pola sata pre nego što je voda došla. Od tog trenutka, 24 sata dnevno Izvršno veće radi. Za to vreme Vlada Republike Srbije dve nedleje nije našla za shodno da održi sednicu. Da li je veliki petak veći u Beogradu ili Novom Sadu. Da li je Uskrs važniji u Nemanjinoj ili u Jaši Tomiću."

Osim toga, pokrajinske vlasti traže i rebalans republičkog budžeta, kako bi imale sredstva za momentalno reagovanje u poplavljenim područjima, kojim bi se za ugrožena područja obezbedile dve milijarde dinara. Inače, još u martu mesecu, kako stoji na sajtu Ministarstva poljoprivrede, Sektor za ljudske resurse Ministarstva odbrane, kao i Uprava za odbranu tog ministarstva upozorila je svoje centre da se pripreme za smanjenje i ublažavanje posledica koje mogu nastati zbog visokih vodostaja i eventualnih izlivanja vodotokova van rečnog korita. To upozorenje je sačinjeno na osnovu Upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda da se očekuje intenzivnije topljenje snežnog pokrivača i veći porasti vodostaja još u trećoj dekadi marta.

Meštani razočarani

Meštani poplavama ugroženog mesta Jaša Tomić, kojima je ekipa B92 odnela još jedan kamion pomoći, sakupljene u saradnji sa Narodnom kancelarijom, ne kriju svoje nezadovoljstvo postupcima Vlade. Oni su razočarani pošto bi se time Vlada i zakonski obavezala da sanira posledice poplava. Predsednik Skupštine opštine Sečanj Predrag Milošević za B92 kaže da obrazloženje Vlade po kome je to nemoguće učiniti zbog zastarelosti zakona u najmanju ruku nije u redu i dodaje da ne zna koliko je još vode trebalo da nadođe da bi Vlada tako postupila.

Ipak, ministri kabineta premijera Vojislava Koštunice kažu da će sve što je građanima obećano u vezi sa obnovom i pomoći biti ispunjeno i da će novčana sredstva biti obezbeđena rebalansom budžeta, pošto se proceni šteta od polava. Vlada Srbije do sada je izdvojila pomoć vrednu više od 150 miliona dinara. Ministarka Dulić-Marković kaže da je Vlada dve nedelje zabrinuta kako da se izbori sa poplavama, a Velimir Ilić tvrdi da je na sceni medijska kampanja protiv Vlade kako bi se pokazalo da se ona ne angažuje dovoljno.

Tadić: Reakcija Vlade neorganizovano i sporo

I predsednik Srbije Boris Tadić smatra da je Vlada Srbije delovala neorganizovano i sporo u suzbijanju poplave i njenih posledica. On je postavio pitanje odgovornosti nadležnih, bez obzira da li je reč o republičkim ili pokrajinskim organima. on kaže da će, kada se sve ovo završi, biti neophodno utvrditi odgovornost: "Da li je sve učinjeno u ona prva tri dana kada se nagoveštavala poplava, što je moglo da bude učinjeno od strane institucija i određenih pojedinaca da ne dođe do poplave? Nisam siguran da su institucije radile svoj posao na valjan način, baš sve institucije na samom početku. Da li je nadležnost Vojvodine, ili nadležnost republike, ili lokalne samouprave ili ne, dok se mi raspravimo voda ne može da čeka. To što voda ne može da čeka da Vlada dođe sa godišnjeg odmora."  

Tadić smatra da nije bitno kako će se pomoći postradalima, da li je proglašeno vanredno stanje ili ne. Po njegovom mišljenju, bitno je samo da se na terenu deluje što efikasnije, jer kako kaže, više ne može da se čeka.

Sa premijerom Vojislavom Koštunicom, Tadić je proteklih dana razgovarao o tome na koji način bi država mogla da bude spremnija za moguće prirodne nepogode u budućnosti. To je, po njegovom mišljenju, podjednako opasnan problem kao organizovani kriminal i siromaštvo. "Danas hoću da kažem, kada je situacija stabilnija i nema novih dotoka vode, da će se kada ovo prođe morati postaviti pitanje da li je sve učinjeno u ona prva tri dana kada se nagoveštavala poplava, što je moglo da bude učinjeno od strane pojedinaca i institucija da ne dođe do poplave", kazao je Tadić.

On takođe, smatra i da je rešenje, koje već postoji u Rusiji, osnivanje Ministarstva za vanredne situacije.

Iz Vlade demantuju

Predstavnici Vlade Srbije, međutim, odbacuju kritike na račun aktivnosti Vlade i poručuju stanovništvu da će im sva šteta biti nadoknađena. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić izjavio je Radio-televiziji Srbije da kritike predsednika Srbije Borisa Tadića, Pokreta snaga Srbije i potpredsednika vojvođnske Vlade Tihomira Simića predstavljaju političku propagandu. 

Ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković, gostujući u "Vestima" TV B92,  demantovala je tvrdnje bivšeg ministra poljoprivrede Dragana Veselinova da je ranija Vlada uredbama proglašavala stanje elementarne nepogode, već je samo informacijom konstatovala posledice suše i donosila obavezujuće zaključke. "Po toj logici, i mi smo onda 22. aprila proglasili elementarnu nepogodu, jer je Komisija donela odluku o prvoj pomoći od deset miliona", rekla je ona i ocenila da se takvim optužbama "samo nepotrebno gubi energija".

Prema njenim rečima, nije potrebno da Vlada kaže da je elementarna nepogoda, jer je "Vlada toga svesna i to je očigledno stanje". "Potrebno je najpre zaustaviti vodu, izvući ljude, a onda izvući dobra, nakon čega sledi period sanacije i rehabilitacije. Vlada će pomoći, ako su to rekli ministri i premijer, treba sačekati i videti", ona.

U Banatu bolje

Stanje u poplavljenom području u srednjem Banatu je stabilno i nivo vodostaja Tamiša opada.

U Jaši Tomiću voda postepeno opada i ako se smanjenje nivoa nastavi ovim tempom, poplave bi mogle da potraju još mesec do dva. Procenjuje se da u poplavljenim naseljima, pre svih u Jaši i Busenju, ima oko dva miliona kubnih metara vode. Zaraza za sada nema, ali opasnost preti od raspadnutih leševa uginulih životinja i septičkih jama.

Prema prvim procenama srušeno je oko 250 kuća a oko dve hiljade ljudi evakuisano iz svojih domova. Oko 50 hiljada hektara zemlje je ili poplavaljeno ili ugroženo podzemnim vodama. Za razliku od zapadne Rumunije, ovde nije proglašeno stanje elementarne nepogode.

Epidemiološka situacija je nestabilna. Zaraza, na sreću, nema. Problem predstavaju septičke jame i poljski toaleti, odnosno opasnost da se njihov sadržaj izlije i prodre u vodovod izazivajući zarazne bolesti. Leševi uginulih životinja su uglavnom izvadjeni iz vode. Predstavnici civilnih i vojnih veterinarskih službi ističu da su ekipe koje su radile i u vodi čija je temperatura u početku bila samo 7,8 stepeni uspele da uklone i bezbedno transportuju 96 tona životnjskih leševa.

Pored kuća koje se svakodnevno ruše, ekipama koje rade na uklanjanju životinjskih leševa problem predstavlja i nedostatak zaštitne opreme koja se posle upotrebe uništava.

Vojska preostalom stanovništvu u Jaši Tomiću svakodnevno sprema obroke. Predstavnici Narodne kancelarije i B92 u četvrtak su obišli ugoržena područje i deo pomoći delili po domaćinstvima. Ugroženom stanovništvu potrebno je sve. Pored gumene obuće i odeće, potrebna ima je konzervirana hrana, voda za piće, oprema i hrana za bebe, lekovi, sredstva za higijenu.

Gradjani mogu da se obrate Narodnoj kancelariji ili da donesu pomoć u prostorije B92 Bulevar Avnoja 64, svakog dana od 9-20 h.

U Rumuniji prete zaraze

Pomoćnik rumunskog ministra za zaštitu životne sredine Lučija Varga i predstavnici Direkcije voda Banat stalno su u kontaktu sa srpskom stranom u pokušaju da pronađu rešenje za što skorije povlačenje vode sa poplavljenih područja u korito Tamiša, saopštila je kompanija Rumunske vode.

Rumunska strana predlaže da se razbije brana na reci Tamiš, kako bi se voda vratila u korito reke istim putem kojim se izlila, ali je za to, kako se ističe, potrebna saglasnost srpske strane. Brana na Tamišu je pukla na dva mesta za vreme jakih i dugotrajnih kiša, što je prouzrokovalo velike poplave koje su zahvatile i srpsku teritoriju, a kada su kiše prestale počeli su radovi na popravci pukotina. Sada je međutim, konstatovano da, ako nivo Tamiša nije u porastu, treba ponovo razbiti branu.

Stručnjaci upozoravaju da situacija može postati dramatična, ako se vode koje su pokrile više sela, ne povuku u što skorije vreme, jer preti opasnost širenja raznih epidemija. Zdravstvena služba već je počela vakcinaciju sa ciljem da se spreči epidemija, a do sada je vakcinisano više od 6.000 dece i odraslih, a akcija se nastavlja. Lokalne vlasti iz Temišvara nameravaju da uvedu karantin u poplavljenoj zoni, strahujući od pojave malarije, koja je u tim oblastima iskorenjena 1960. godine. Ipak, mnogi ljudi odbijaju da napuste svoja gazdinstva.

Stručnjaci ocenjuju da je potrebno 4.500 tona insekticida da bi se u poplavljenoj zoni uništili komarci koji prenose malariju. Prema najnovijim podacima, u županijama Timiš i Karaš Severin zbog poplava oštećeno je 3.725 kuća, a oko 700 je uništeno. Preko 120.000 hektara obradive zemlje je poplavljeno, a 45.000 hektara potpuno uništeno, 3.466 osoba je evakuisano, među kojima 3.332 iz županije Timiš. 

Dodaje se i da su svi bunari zagađeni, a mostovi uništeni ili oštečeni. Rumunska vlada je za postradale u poplavljenim područjima obezbedila značajnu pomoć u hrani, 60 miliona evra za infrastrukturu i 20 miliona evra u prvoj fazi za hitnu izgradnju novih kuća u poplavljenoj zoni. Pomoć postradalim u poplavama dolazi iz cele zemlje u hrani, odeći, građevinskom materijalu i novcu. Tokom samo jedne večeri, televizija Realitatea sakupila je 28 milijardi leja, a akcije pomoći se nastavljaju.

Vlada je mogla da predloži vanredno stanje

Predsednik Advokatske komore Vojvodine Slobodan Beljanski izjavio je da je Vlada Srbije mogla da uvede vanredno stanje na poplavljenom području Banata, umesto neprimenjivog zakona iz 1977. i proglašavanja elementarne nepogode.

Beljanski je izjavio agenciji Beta da je Vlada mogla da predloži predsedniku Srbije da proglasi vanredno stanje na delu teritorije republike, na osnovu zakona iz 1991. godine.

"Nije bitan formalizam, jer kod uvođenja vanrednog stanja u slučajevima teških katastrofa i drugih opštih opasnosti za živote građana se isto tako predviđaju i preduzimaju mere da se ta opasnost otkloni, kao i u slučajevima proglašavanja elementarne nepogode" rekao je Beljanski.

Rumunija i SCG potpisale protokol

Inače, u Novom Sadu u petak je potpisan protokol između predstavnika hidrotehničkih komisija Rumunije i Srbije i Crne Gore, kojim su utvrđene dalje mere obe strane za saniranje posledica od poplava u Rumuniji i Srbiji.

SCG je preuzela obevezu da otvori ustavu Batoš i time omogući oticanje vode sa poplavljenih područja i melioracione radove na teritoriji Rumunije, a rumunska strana obavezala se da će otvoriti prosek širine 20 metara na nasipu na desnoj obali Tamiša, desetak kilometara od granice, kod crpne stanice Kručenji, i obezbediti stručni nadzor delegacije iz SCG. U slučaju naglog porasta nivoa Tamiša, taj prosek bi bio hitno zatvoren.

Rumunska delegacija obavestila je delegaciju SCG i da je proboj nasipa na šestom kilometru od državne granice u potpunosti zatvoren, a da će do sutra ujutro biti zatvoren i drugi proboj. Protokol predviđa i izradu zajedničke stručne analize svega što se desilo uoči poplave, vođenje akcija, odnosno zajedničke preporuke konačne sanacije posledica od poplava u Rumuniji i SCG.