Usvojen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Osnovni cilj zakona je da svakome obezbedi poštovanje prava i sloboda, a posebno prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je ranije da se tim zakonom ispunjava više ciljeva, među kojima je proširvanje i preciziranje nadležnosti i ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja kao nezavisnog državnog organa i usklađivanje sa relevatnim dokumentima EU.

Jedna od najznačajnijih novina koja se odnosi na lice na koje se podaci odnose je vezana za podnošenje pravnih sredstava ako se vrši obrada njegovih podataka o ličnosti, rekla je Kuburović.

Po važećem zakonu, kaže, lice je imalo pravo žalbe Povereniku, ako smatra da rukovalac ne obrađuje njegove podatke u skladu sa zakonom, a ako je nezadovoljan odlukom Poverenika, mogao je da pokrene upravni spor.

Sada se predviđa čitav niz različitih mogućnosti za zaštitu prava, pri čemu je moguće podneti više pravnih sredstava. Pre svega, može se podneti prigovor rukovaocu na obradu podataka, ali i podneti pritužba Povereniku.

Protiv odluke Poverenika, odnosno u slučaju da takva odluka nije doneta u roku od 60 dana od dana podnošenja pritužbe, može da se pokrene upravni spor.

Isto tako, a nezavisno od drugih postupaka može se ostvariti i neposredna sudska zaštita, a na kraju, izričito je propisano i pravo na naknadu štete, koje podrazumeva da lice koje je pretrpelo materijalnu ili nematerijalnu štetu zbog povrede odredaba zakona ima pravo na novčanu naknadu ove štete od rukovaoca koji je štetu prouzrokovao, istakla je ministarka. Poverenik pre svega obavlja inspekcijske poslove, ali, pored toga, ima ovlašćenja da preduzme odgovarajuće korektivne mere, obezbeđuje primenu zakona, a obavlja i poslove međunarodne saradnje.

Takođe, uvodi se obaveza analize rizika pre započinjanja radnji obrade, a ako je rizik visokog nivoa propisuje se neophodnost traženja mišljenja nadzornog organa. Kuburović je odbacila kritike Srpske pravoslavne crkve u vezi sa zakonom i objasnila da se zabranjuje da Poverenik ima bilo kakva inspekcijska ovlašcenja kada je reč o radu crkava i verskih zajednica.

Skupština je danas usvojila i izmene Zakona o parničnom postupku, a za razliku od prethodnog rešenja, više se ne traži saglasnost tuženog za stupanje u parnicu drugog lica umesto tužioca, a koje je od tužioca pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica.

Razlog za predlaganje takvog zakonskog rešenja taj što je, Strategijom za rešavanje problematičnih kredita istaknuta situacija prodaje problematičnog kredita od strane banke, ako je u toku parnični postupak, koji je pokrenula banka.