NBS: Privatizacija Komercijalne banke ne mora da se sprovede po svaku cenu

Beograd -- Viceguverner NBS Željko Jović smatra da država može da se potvrdi kao odgovoran vlasnik i privatizacija Komercijalne banke ne mora da se sprovede po svaku cenu.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Depositphotos/Piter2121
Foto: Depositphotos/Piter2121

"Sa našeg stanovišta (NBS), ne treba upadati u zamku da se postupak privatizacije Komercijalne banke mora sprovesti po svaku cenu, naročito imajući u vidu njenu veličinu i značaj u bankarskom sektoru", kaže Jović.

Dodaje da su se, nakon što je država povratila većinsko vlasništvo nad kapitalom banke, stekli uslovi da se i u upravljanju ovom finansijskom institucijom "država potvrdi kao odgovoran vlasnik, kao što je u prethodnom periodu savesno i odgovorno upravljala javnim finansijama".

"Preuzimanjem dominantnog paketa vlasništva nad Komercijalnom bankom (83,2 odsto) otklonjene su prepreke za efikasno upravljanje, koje su proizlazile iz specifičnih uslova za odlučivanje predviđenih Ugovorom akcionara, a koji je sa međunarodnim finansijskim institucijama zaključen u privatizaciji banke iz 2006", navodi Jović u razgovoru za magazin Biznis.

Ističe da je primarna nadležnost NBS da sprovodi ocenu poslovne reputacije vlasnika banke, i da u tom procesu ona ne pravi razliku između lica u privatnom ili državnom vlasništvu, stranom ili domaćem.

"Dakle, sa stanovišta NBS od suštinskog značaja je posvećenost vlasnika banke kvalitetnom korporativnom upravljanju, nezavisno od toga da li je reč o licu u privatnom ili državnom vlasništvu. To se postiže obezbeđenjem profesionalnog menadžmenta", kaže Jović.

Viceguverner NBS, u tom kontekstu, ukazuje da je "na kraju krajeva, najveći pojedinačni vlasnik Nove ljubljanske banke, potencijalnog investitora u postupku privatizacije Komercijalne banke, i dalje Republika Slovenija".

Osvrćući se na poslovanje domaćeg bankarskog sektora, Jović je izneo podatak da je dobit banaka u Srbiji premašila pola milijarde evra od januara do kraja novembra prošle godine, zahvaljujući neto prihodima od kamata i naknada, usled povećane kreditne aktivnosti.

"Ukupni krediti i privredi i stanovništvu su zabeležili dvocifren međugodišnji rast. Zaključno sa novembrom 2019. neto dobitak pre oporezivanja na nivou bankarskog sektora iznosio je 63,5 milijardi dinara (540 miliona evra), 20 banaka je poslovalo sa dobitkom od 64,9 milijardi dinara, dok šest banaka sa gubitkom od 1,4 milijardi dinara", naveo je on.

To je, prema njegovim rečima, za 8,7 procenata manje nego u istom periodu prethodne godine, kada je neto dobitak iznosio 69,6 milijardi dinara.

Na nešto niži rezultat bankarskog sektora prošle godine u odnosu na isti period 2018. značajan uticaj imala je primena zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, objašnjava Jović.

strana 1 od 152 idi na stranu