"Da Srbija uz Kinu pređe na zeleno"

Beograd -- CEKOR smatra da je predstojeći Samit Kine i 16 zemalja Evrope prilika za razmatranje šireg konteksta investicionih ulaganja sa kineskim partnerima.

Izvor: Tanjug
Podeli

Centar za ekologiju i održivi razvoj smatra da je samit prilika za pružanje njihove pomoći u prelasku na proizvodnju zelene energije iz obnovljivih izvora.

U toj organizaciji se nadaju i da će vlada tražiti od Kine sredstva za bar jedno multi-modalno saobraćajno čvorište u Beogradu ili Novom Sadu čime bi se Srbija postavila na mapu kao najznačajnije saobraćajno čvorište u ovom delu Evrope.

CEKOR ističe da podržava samit Kine i zemalja CEE u situaciji kada se Srbija suočava sa velikim budžetskim deficitom, visokom stopom nezaposlenosti, recesivnim stanjem ekonomije i nedostatkom investicionog kapitala neophodnog za zelenu reindustrijalizaciju Srbije.

"Obaveza je Srbije prema svojim građanima da strateški podržava investicije koje će dovesti do povećanja dugoročno održivih i profitabilnih radnih mesta, smanji resursnu zavisnost, odnosno poveća energetsku sigurnost i nezavisnost, smanji zavisnost o uvoznoj nafti, gasu i tehnologijama neophodnim za proizvodnju i potrošnju energije", navedeno je u saopštenju CEKOR-a.

Podsećaju da Srbija uvozi oko polovine energije koju koristi (gas i nafta), a takođe i kompletnu tehnologiju za proizvodnju struje iz uglja, što je zapravo, tvrde, najveći razlog za ogromni budžetski deficit.

Fosilna goriva čine gotovo 90 odsto ukupne primarne energije u Srbiji, a taj procenat u proizvodnji struje iznosi oko 70 odsto.

Zagađenje koje dolazi iz proizvodnje energije iz uglja u Srbiji, je po glavi stanovnika u celoj Evropi među najvišim, što donosi ogromne zdravstvene troškove i posredno sa ostalim faktorima čini da više od 60 odsto stanovnika Srbije bude "energetski siromašno".

"U tom svetlu, veliko iskustvo Kine kod investiranja u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije i njihove tehnologije bi moglo biti neophodan podsticaj jednog zelenog i održivog pravca razvoja Srbije", ističu u CEKOR-u.

Usaglašavanje postojećih termocentrala sa standardima EU će Srbiju u kratkom roku koštati više od 700 miliona evra investicija i 70 miliona evra svake godine za održavanje tih postrojenja, što je za oko 15 godina "dodatnog života" termo centrala oko milijardu evra, navode u tom centru.

Za milijardu evra moguće je otvoriti više od 30.000 radnih mesta u industriji energetske efikasnosti, stvoriti značajne prilive u budžet Srbije, zadržati građane - posebno mlade i obrazovane u Srbiji, osnažiti siromašne regione Srbije i pre svega aktivirati sve potencijale obnovljivih izvora energije u Srbiji (pošumljavanje, geotermalna energija, solarna, vetro, hidro energija), smatraju u CEKOR-u.

Osvrnuvši se na projekat termocentrale Kostolac B, novog postrojenja na ugalj, iz CEKOR-a pozivaju da se u dugoročnom smislu sagledaju troškovi zagađenja životne sredine, i zdravlja građana, kao i međunarodne obaveze i ciljevi za pridruživanje.

Oni kritikuju visinu državne garancije za novu termo centralu u Kostolcu, tvrde da nisu ispoštovane obaveze tenderskih procedura i pozivaju vladu da sa kineskim partnerima razmotri širi kontekst investicionih ulaganja.

"Na kraju, pozdravljamo interes Kine da podrži razvoj saobraćajne infrastrukture na jednom od najkritičnijih koridora i čvorišta u Srbiji i celoj jugoistočnoj Evropi - most kod Zemuna (deo projekta obilaznice oko Beograda). Ovaj projekat i drugi predviđeni projekti izgradnje novih pružnih kapaciteta pridonose značajnom povećanju transportnih kapaciteta i smanjenju emisija koje stvara saobraćaj", zaključuju u CEKOR-u.

Vesti

strana 1 od 389 idi na stranu