Ovo je novi izvozni adut Srbije?

Beograd -- Srpski kamen bi mogao da postane veliki izvozni adut naše zemlje, a prema nekim podacima, nadgrobne ploče iz Srbije se sve više koriste u Rusiji i Azerbejdžanu.

Izvor: Tanjug
Podeli

Predsednik poslovnog udruženja za eksploataciju i preradu kamena i prateću industriju "Kamen Srbije" Zoran Đajić rekao je Tanjugu da industrija arhitektonsko-građevinskog kamena u Srbiji poslednjih godina beleži pad proizvodnje.

On je istakao da Srbija u toj oblasti ima veliki potencijal, ali da je, ipak, poznata kao jedan od najvećih uvoznika kamena.

U Srbiji postoji puno velikih kompanija koje se bave uvozom i preradom kamena, rekao je Đajić dodajući da naša zemlja godišnje uvozi oko 10.000 kubika ili blizu 30.000 tona kamena.

Taj kamen stiže u Srbiju u raznim dimenzijama, kao sirovina u velikim blokovima za preradu, ali i kao polu ili finalni proizvod.

Srbija je do pre dvadesetak imala razvijenu proizvodnju kamena, a davnih pedesetih godina prošlog veka u Srbiji je bilo više od 200 mesta na kojima se vadio i eksploatisao kamen, dok danas rade svega tri ili četiri kamenoloma, naveo je Đajić.

On je objasnio da se to dogodilo zato što su svi hteli da se bave trgovinom, a ne i vađenjem kamena, jer su potrebna ulaganja i čekanje na zaradu.

"Zbog toga je Srbija u situaciji da je kamen, koji bi stvarno mogao da bude ozbiljan izvozni adut, jedan od naših najvećih uzvoznih materijala", naglasio je Đajić.

Srbija najviše uvozi kamen iz Italije i to kao polu ili gotov proizvod, dok kamene blokove, prema njegovim rečima, najviše uvozimo iz Brazila, Indije i Kine, koji su najveći svetski proizvođači kamenih blokova.

Sa druge strane, Srbija najviše izvozi u susedne zemlje - Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu, ali i Rusiju gde je kamen išao zbog radova na izgradnji objekata u Sočiju, naveo je Đajić.

On je napomenuo da mnoge strane firme koriste sporazum o slobodnoj trogovini Srbije i Rusije i preko naše zemlje plasiraju kamen u Rusiju.

Đajić je istakao da mnoge zemlje ulažu u tu industrijsku granu za razliku od Srbije u kojoj je, kada je reč o arhitektonskom kamenu, jedino aktivan užički region.

On je dodao da geolozi nazivaju Užice "srpskom Kararom", po mestu u Italiji poznatom u svetu po ležištima belog mermera.

Ekonomista Miroslav Zdravković je rekao Tanjugu da su kamenoresci u Srbiji možda jedan od svetlih primera kako se "poslovna smrt" prevazilazi izvozom.

Prema njegovim rečima, srpsko tržište nadgrobnim pločama je u velikoj meri osvojeno od proizvođača iz Italije, Kine i Češke.

Zdravković je naveo da Srbija u 2012. uvezla oko 27.000 tona kamenih ploča.

On je kazao da je moguće da su regionalni distrubuteri koncentrisani u Srbiji, pa da izvoz u Crnu Goru, BiH i Makedoniju ustvari predstavlja reeksport.

Cena uvoznih ploča po kilogramu je bila 63 evrocenta u trećem tromesečju 2013. iz Italije, 26 centi iz Kine, 80 centi iz Češke, iz Indije 38 centa i iz Južne Afrike 34 evrocenta.

Zdravković je rekao da je tržišni segment nadgrobnih ploča u Srbiji u potpunosti usvojen inostranom ponudom i da je za srpske proizvođače nadgrobnih spomenika jedini spas u izvozu.

U Rusku Federaciju izvoz je, prema njegovim rečima, povećan sa 193.000 evra u 2011. na 881.000 u 2012. i verovatno je premašio dva miliona evra u 2013. godini, s obzirom da je u prva tri tromesečja vrednost izvoza bila veća od 1,5 miliona.

U Azerbejdžan nije evidentiran izvoz ploča do drugog tromesečja 2013 godine, kada je registrovan izvoz vredan 80.000 evra, a u trećem tromesečju je vredeo 334.000 evra.

strana 1 od 431 idi na stranu