Mogli bi da budu gori od Bugarske: Kako su Hrvati izgubili tri decenije?

"Takvi parametri su najbolji pokazatelji razvijenosti", reči su kojima je hrvatski ekonomista Vuk Vuković prokomentarisao podatke Evrostata o potrošnji po glavi stanovnika u 2020. godini, koji pokazuju da je Hrvatska na samom dnu u Evropskoj uniji.

Radi se o istraživanju koje meri vrednost roba, usluga i dobara koje građani mogu da kupe ili dobiju za istu svotu novca. Hrvatska je, prema novim podacima, potvrdila poziciju druge najsiromašnije zemlje EU, a od Hrvata je i dalje gora samo Bugarska. Standard u Hrvatskoj je 56 posto niži nego u Nemačkoj.

Vuković: Problem pravosuđa i zarobljenih institucija

"Mi bolje stojimo nego zemlje u regiji, ali to je zbog turizma, da nemamo turizma, bili bismo još gori. Turizam rađa ogroman ulazak novca i kapitala u zemlju, a tu je i element onoga što dobijamo iz fondova Evropske unije. Loši su mehanizmi kojima se novac koji dolazi iz inostranstva preliva, u novac ljudi, građana. Naši građani imaju manju korist nego oni u Evropskoj uniji. Pritom tu mislim na novac bilo kakvih investicija, ali i novac EU fondova. Malo je bolje s turizmom, jer novac proizašao iz turizma bolje se ispoljava", kazao je Vuković, prenosi Indeks.

Šta je dovelo do takve konstelacije?

Na šta će tačno Hrvati potrošiti skoro milijardu evra?

"Problem je pravosuđa i domaćih institucija koje su zarobljene te tako onemogućavaju investicije, koje su ionako često niske te se ne mogu preliti na potrošnju", dodao je Vuković, nastavivši o političkoj odgovornosti.

Problem je svakako politička zarobljenost, kad imate pravosuđe koje je u funkciji politike, a ne ekonomije, onda imate posledicu nazadovanja u odnosu na druge zemlje, navodi Vuković.

Mi imamo dobar potencijal za privlačenje nove investicije ili rast turizma, ali teško to ide kad imate ovakav sistem političkih institucija, nefunkcionalnog pravosuđa, prebirokratizovanih institucija koje nisu u službi privrede, nego su same sebi svrha", kaže on.

"Ogroman deo privatnog sektora živi od države"

Koliko je državno uplitanje u ekonomiju štetno? Imamo primer države koja otvara prodavnicu sa sirom i jajima, što bi u zapadnoj Evropi bilo skandalozno, a tamo je normalno, ocenjuje hrvatski portal.

"I to je jedna od posledica spomenutih mehanizama. Država ima veliku ulogu u privredi, tu je činjenica da ogroman deo privatnog sektora živi od države, kompanije su to koje su konkurentne samo na političkom tržištu, ne bave se inovacijama i kvalitetom, nego političkim lobiranjima, njihova vrednost na tržištu praktično ne postoji. One kompanije koje možemo smatrati dobrim su one koje su izvoznici, koje se dokazuju na stranom tržištu", reči su Vukovića.

Može li ih Bugarska prestići?

"Moguće. Ne znam kakvi su bugarski trendovi, ali nije nemoguće s obzirom na to da decenijama opadamo, prestigle su nas sve zemlje, i one od kojih je Hrvatska bila razvijenija i bogatija, ali to više nije. A to je posledica ovoga o čemu smo pričali: lošeg sistema, loših institucija, sistema koji ne privlači kapital i ulaganja, a kad ih povuče, onda taj novac ne završi u potrošnji. Građani ni od ekonomskog rasta nemaju koristi", zaključio je za Indeks ekonomski stručnjak Vuk Vuković.

Ilustracija: EPA/BARBARA GINDL

Novotni: Rat ne može biti izgovor

Mišljenje su zatražili i od ekonomskog analitičara Damira Novotnija.

"Početkom tranzicije Slovenija i Hrvatska su bile dve najrazvijenije zemlje istočne Evrope, u krugu onih koje su postale članice EU. Delimično zbog rata i loših ekonomskih politika, spore tranzicije prema tržišno orijentisanim ekonomskim sistemima, Hrvatska se sporo razvijala. U Hrvatskoj je bruto domaći proizvod udvostručen od 2000. do 2020. godine. U Sloveniji je četiri puta veći, Slovačkoj 4,9 puta veći, Češkoj 4,5 puta veći. Poljska i Mađarska su se brže razvijale od Hrvatske", objasnio je Novotni.

Postavlja se pitanje zašto se Hrvatska razvijala sporije od drugih zemalja.

Hrvati očajni: Pored svih problema, vlada je dala 33 miliona evra za Kolindinu ideju

"Delimično se izvlačimo na rat i razaranja. To jesu jedni od razloga, ali nisu jedini i ne mogu biti izgovor. Ključni razlog zašto se Hrvatska sporije razvijala jeste izostanak ulaganja u industrijskom sektoru. Nisu se privlačila strana ulaganja, nije stvorena klima koja bi pogodovala stranim ulagačima, nego je, naprotiv, državna ekonomija istiskivala privatni sektor. To je najvažniji razlog zašto se Hrvatska nije razvila. Čak su se Bugarska i Rumunija brže razvijale. U nas je industrija 12,3 odsto BDP-a. Bila je preko 30 odsto pre početka rata", dodao je.

"Nisu se prihvatila pravila tržišne ekonomije"

Pitali su ga, ako vide recept zemalja u okruženju, zašto se onda jednostavno ne odluči ići u promene, već kao da se sve radi da bude lošije i lošije.

"Početkom devedesetih godina hrvatska se javnost plebiscitarno odlučila na beg s Balkana, da se izrazim pejorativno. Dakle, izašlo se iz Jugoslavije, to je bio konsenzus. Kasnije je postignut ulazak u EU. Ali nisu se prihvatila pravila igre EU u kojoj dominira tržišno orijentisana, a ne državno orijentisana ekonomija", navodi.

"U eri Franje Tuđmana bila je to zatvorena ekonomija, bilo je tu i obnavljanje od ratnih razaranja, ali sprovodila se klijentelistička privatizacija. Filozofski fakultet je 1999. godine sproveo istraživanje o percepciji javnosti ko su dobitnici privatizacije te je preovladalo mišljenje da su to članovi HDZ-a i menadžeri u državnim firmama", napomenuo je.

"Nekima je dobro u državnom paternalizmu"

Novotni nastavlja kako je onda Račanova vlada zaustavila tranziciju te kako je cilj bio samo ući u EU, što je kasnije nastavio Sanader iz pragmatičnih razloga.

"Hrvatska se nije obavezala na transparentnost u trošenju evropskih milijardi"

"Ali smo izgubili deceniju do krize 2008. godine. Kakav sistem želimo? Želimo li onaj koji je prihvatljiv za međunarodne investicije? Slovenci privlače devet milijardi evra prosečno stranog kapitala, državna su im preduzeća privatizovana, uključujući i ona paradržavna, dakle gde je vlada imala posrednu vlast, poput Merkatora. To im je donelo veliku prednost. Danas je slovenska ekonomija među najrazvijenijima u istočnoj Evropi. Hrvatska je propustila šansu da se otvori, već je u nas došlo do povećanja broja državnih službenika. U poslednjih deset godina imamo porast od 200.000 zaposlenih u državnom sektoru, tu je i turizam od kojeg se živi, iako ću reći nepopularno da je turizam doneo više štete nego koristi, te taj deo stanovništva ne želi promene. Nakon ulaska u EU promene se ipak događaju, ali vrlo sporo", precizirao je Novotni.

Zaključuje da imaju tri izgubljene decenije.

"Sad je prilika, kad 2023. uđemo u Ekonomsku i monetarnu uniju Evropske unije, da ubrzamo razvoj, nadam se da će ekonomska konvergencija ići brže od invergencije. Imamo primer poljoprivrede, ona je stagnirala kad je zavisila od domaćih političara, a raste otkako smo u EU. Raste jer se radi po zajedničkim poljoprivrednim politikama EU. U svakom slučaju, Hrvatska je podeljena između onih koji bi se priključili glavnim smerovima i trendovima EU i onih koji se protive tome. To su oni kojima je dobro u državnom paternalizmu. Kakav je odnos snaga, iskreno, ne znam", zaključio je ekonomski stručnjak Damir Novotni.