Konačno smo ga izvezli u Evropu: Organski med "uvek ima tržište", koliko je biznis isplativ?

Organski med iz Srbije prvi put se našao na tržištu Evropske unije i Norveške.

Izvor: B92/Ana Ristović
Podeli
Foto: DONOT6_STUDIO/Shutterstock
Foto: DONOT6_STUDIO/Shutterstock

Kompanija Medino iz Krnjeva napravila je, kako kažu, istorijski pomak kada je u pitanju izvoz organskih proizoda iz naše zemlje, tako što je po prvi put u februaru ove godine izvezla 21 tonu organskog meda na teritoriju pomenutih EU i Norveške.

Ove godine oformljena je i nova grupa pčelara kooperanata u organskoj proizvodnji pa se sledeće godine očekuje da proizvedene količine organskog meda budu duplo veće od ovosezonskih.

Kakva je budućnost organske prozvodnje meda u Srbiji i isplati li se ulagati u ovu granu, pitali smo direktora kompanije Medino, Ivana Grujića.

Koliko je organski med skuplji od "običnog"?

Prema rečima našeg sagovornika, ova sezona je bila veoma specifična zbog nestašice meda na svetskom tržištu, pa su se cene meda drastično razlikovale tokom meseci otkupa.

"Napomenuo bih još da je ove godine došlo do nezapamćeno visokog porasta cene bagremovog meda, isključivo usled nedostatka meda u okolnim zemljama. Zbog specifične sezone koja se najviše odnosi na nestabilnost cene konvencionalnog bagremovog meda, ova sezona nije dobra za poređenje cena konvencionalnog i organskog meda", ocenjuje Grujić.

Ipak, kako ističe, svih prethodnih sezona razlika u korist organskog meda je bila oko 30 odsto.

Isplativost

Prvi čovek Medina poručuje da se isplativost organske proizvodnje najpre ogleda u sigurnosti plasmana meda.

"Organski med uvek ima svoje tržište za razliku od konvencionalnog meda gde postoje velika kolebanja. Kod konvencionalnog meda se više puta u poslednjih nekoliko godina događalo da otkup meda stane na neki period. Razlog je prevelika proizvodnja u ostalim zemljama gde ponuda prevazilazi potrebe za medom. Kod organskog meda to nije slučaj, jer organski med uvek ima otvoreno tržište", napominje.

Uz to, navodi, subvencije države za proizvodnju organskog meda su oko 40 odsto više u odnosu na konvencionalni proizvodnju.

"Poslednji predlog upućen ka Ministarstvu poljoprivrede je da subvencije iznose 2.400 dinara po košnici, dok je trenutna subvencija za konvencionalnu proizvodnju 800 dinara. Kako je firma Medino pionir u ovom projektu i kako je ovo prva sezona u kojoj imamo organski med za prodaju ne možemo sa sigurnošću doneti prave zaključke o tačnoj finansijskoj isplativosti, ali zaključujemo da se broj kooperanata intenzivno povećava. Do sada nijedan pčelar nije napustio kooperaciju što predstavlja znak da je u organskoj proizvodnji veća isplativost za samog pčelara", zaključuje Grujić.

Kako postati kooperant?

"Da bi neko postao naš kooperant najpre je potrebno da bude zainteresovan da svoj pčelinjak prebaci u organsku proizvodnju. Potrebno je da ispuni sve zahteve organske proizvodnje po pitanju promene načina lečenja pčela, prihrane pčela i da lokacija pčelinjaka bude zadovoljavajuća za organsku proizvodnju", kaže naš sagovornik.

Nakon toga sledi obilazak kontrolora sertifikacione kuće, redovan obilazak njihovih kontrolora i period konverzije od godinu dana.

"Period konverzije služi da pčelar promeni sve svoje navike i da se privikne na sistem rada u organskoj proizvodnji. U ovom periodu menja vosak u košnici koji za godinu dana nekorišćenja nedozvoljenih lekova postaje organski pretapanjem. U tih godinu dana konverzije pčelar ima pravo na subvencije iz organske proizvodnje, ponaša se kao organski pčelar, ali med koji proizvede ima i dalje status konvencionalnog. Nakon isteka perioda konverzije od godinu dana pčelar počinje sa proizvodnjom organskog meda", ističe.

Koliko se sam proces organske proizvodnje razlikuje do konvencionalne?

Direktor Medina navodi da se organsko pčelarstvo ne razlikuje od konvencionalnog pčelarenja, osim po pitanju primene lekova i odabira prihvatljive lokacije. Postoje pčelari kojima se pčelinjaci nalaze na lokacijama koje već zadovoljavaju sve uslove, pa se kod njih menja samo način lečenja pčela.

"Možemo reći da se menjaju samo stare, loše navike, odnosno da se pčelari vraćaju izvornom pčelarenju u kome pčela obavlja ceo posao, a pčelar je tu samo radi kontrole", pojašnjava.

Foto: Depositphotos, Irochka
Foto: Depositphotos, Irochka

Dodaje da, kada je reč o preradi organskog voska, to rade firme koje se već bave ovim poslom uz izdavanje sertifikata da je u pitanju pretapanje voska iz organske proizvodnje.

"Vođenje detaljnog pčelarskog dnevnika svih aktivnosti na pčelinjaku je obavezno. Selidba pčela mora biti prijavljena našoj firmi nakon čega izlazimo na teren i odobravamo lokaciju za selidbu", naglašava.

Izvoz

Budući da su nedavno izvezli pomenutih više od 20 tona meda u Norvešku i Italiju, pitali smo ih i kakve su procedure na tom polju.

"Opšte procedure izvoza su identične za obe zemlje. Proizvod prolazi stroge standarde koji se tiču samih zahteva kupaca, ali i zahteva regulative o proizvodnji organskog meda koja je mnogo stroža nego za proizvodnju konvencionalnog meda. Jednostavno rečeno, sve što je neorganskog porekla ne sme se naći u organskom medu. Celokupnu proizvodnju organskog meda prate stroge kontrole naše firme koje garantuju da je med ispravan. Na kraju samog procesa finalnu kontrolu vrši strana sertifikaciona kuća koja daje odobrenje za proizvodnju i izvoz meda. Kontrolori sertifikacione kuće mogu u svakom trenutku obići bilo koji od pčelinjaka u kooperaciji kako bi uzeli uzorak meda i voska iz same košnice koja je registrovana za organsku proizvodnju", objašnjava Grujić.

Dakle, organski med mora biti iz netaknute prirode. Pčele moraju biti minimum na 3 kilometara vazdušnom linijom udaljene od velikih zagađivača i prometnih saobraćajnica. Intenzivna ratarska proizvodnja u blizini pčelinjaka nije dozvoljena, ističe on.

"U februaru ove godine smo za početak izvezli 21 tonu bagremovog meda. Proizveli smo i manje količine organskog lipovog meda koji će se uskoro pod brendom Krnjevac naći na domaćem tržištu. Potražnja za organskim medom uvek postoji, nezavisno od vrste meda, a kupci iz Evrope su uglavnom fokusirani na bagremov i lipov med", dodaje.

Potencijali srpskog tržišta

Kako ocenjuje naš sagovornik, prošle godine je proizvodnja organskog meda bila na nultom nivou i praktično nije postojala.

"Nakon naše akcije i animiranja pčelara da se uključe u našu grupu kooperanata interesovanje za proizvodnju organskog meda naglo je poraslo. Potencijal ove grane je ogroman i naša želja je da imamo što veći broj pčelara u organskoj proizvodnji. Sama informacija da se u Srbiji proizvodi organski med budi svest stranaca o čistim, netaknutim delovima prirode iz kojih se dobija organska hrana. Na taj način se i povećava interesovanje stranih kompanija za izvoz meda iz Srbije", kaže on.

Prema Grujićevim rečima, najčešći kupci organskog meda su oni koji vode zdrav način života, imaju izgrađenu svet o organskoj proizvodnji i obraćaju posebnu pažnju na vrste namirnica koje kupuju.

"Svetski trendovi idu u korist zdrave ishrane i sve više se podiže svest o tome koliko je važno konzumirati hranu dobijenu organskim putem, a samim tim je potencijal ove proizvodnje ogroman i u budućnosti će sve više biti stavljan akcenat na proizvode organskog porekla", zaključuje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 3 idi na stranu