U ravnici novopečani malinari, gde im je pšenica?

Ali, ne kaže stara poslovica uzalud da nužda zakon menja.

Klecin je pre dve godine od svojih žitorodnih polja "otkinuo” jedno jutro i zasadio malinu "polku”. Onu koja rađa i bere se od početka jula pa sve do novembarskih mrazeva. I već prve godine, kad je sve sabrao i oduzeo, trud i ulaganje su mu se isplatili. Znatno više od pšenice, pa sada ozbiljno razmišlja da malini "ustupi” još jedno žitno polje.

Nije primer mladog Bačanina, za aktuelne prilike u vojvođanskom agraru, izdvojeni slučaj, a još manje presedan. Jer u moru zlatno žutih polja panonske ravnice, primetno je, poslednjih godina sve više osviću i ona sa "crvenim zlatom” raznih sorti. Nije slučajno, poklapa se to baš nekako sa višegodišnjim obaranjem cenovnog rejtinga pšenice koji je trenutno na istorijskom minimumu. Vojvođanski ratari, vođeni logikom profita i zarade, bukvalno preko noći postaju malinari! Zanimljivo da ih je znatno više u Bačkoj nego što ih, po logici stvari, ima na tradicionalno voćarsko-vinogradarskim fruškogorskim padinama u Sremu. Njihova brojnost je sve uočljivija, a krenulo se i sa formiranjem i udruženja malinara kao što je slučaj u Kuli, Odžacima, Paragama, Bačkom Dobrom Polju...

Sve ovo očito ukazuje da se tradicionalno ratarska vojvođanska ravnica polako i neumitno menja. Žitorodna polja (pre)puštaju mesto malinama kojima po sortimentu svakako više odgovaraju brdsko planinski predeli i drugačija mikro klima. No, paori da bi opstali, hteli-nehteli, kažu, jednostavno nemaju izbora, prihvataju da na svojim njivama seju i sade sve ono što im donosi dobit. Sa malinom i otkupnom cenom koja poslednje dve godine ne ide ispod 200 dinara, u usporedbi sa devastiranom pšenicom, to se pokazalo kao pun pogodak. Čak i kada se zaračunaju troškovi koji nisu mali jer otkupljivači uglavnom svakodnevno dolaze iz Šabca, Valjeva, Osečine...

Bez obzira na trenutni zamah i razvoj malinarstva u pokrajini, ako je samo do stručnjaka, ovom trendu ne pridaje se veliki značaj, niti se na duži rok daje šansa opstanku "crvenog zlata” u panonskoj ravnici. Kako zbog samog podneblja, stečenih navika poljoprivrednika, neiskustvu u proizvodnji tako i nedostatku logistike, pre svega hladnjača i pouzdanih otkupljivača izvoznika. Jer,za razliku od žitarica, malina je vrlo osetljiv proizvod koji traži posebne uslove čuvanja, skladištenja i određenu vrstu prerade pre nego što stigne do kupaca u evropskim marketima.. Sve to, naravno, košta i od proizvođa zahteva dodatna ulaganja za koje većina u ovom momentu, prezaduženih ratara nije spremna. A sredstva iz najavljenog paketa IPARD programa od 175 miliona dolara još uvek su na dugačkom štapu.

Novopečni ravničarski malinari, realno gledajući, ne mogu da očekuju, bez obzira koliko to želeli, ni pomoć od države za sadnice i izgradnju hladnjača. U Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014 - 2024. po rejonizaciji proizvodnje, prioritetno su naznačeni predeli za malinarstvo: Ivanjica, Arilje, Valjevo, Kosjerić... Vojvođanskim paorima, izuzev na fruškogorskim padinama, odvajkada je Bogom dana plodna zemlja određivala strukturu proizvodnje, orjentisanu na žitarice. Tako je već vekovima zato i ne verujemo da malina, koliko god trenutno tržišno bila konjukturna, ovakav poredak stvari na vojvođanskim njivama može značajnije da poremeti. Zna to i Davor Klecin, koji kao mlad čovek ima prirodnu želju da se oproba i u drugoj vrsti proizvodnje, ali neupitno i dalje, u najvećem delu obradivih površina, do daljnjeg ostaje veran pšenici.