Visoka cena sporih reformi

Ovako je dr Jurij Bajec, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, ocenio u jednoj rečenici, ekonomsku 2006. godinu. Istovremeno,u intervjuu za Ekonometar, objašnjava da je dosta toga urađeno „površinski“, jer se nije dublje ušlo u neminovne promene.

Otud ne čudi što se kvalitet domaće privrede nije bitnije popravio, pa smo na rang listi konkurentnosti veoma nisko, iza Hrvatske i Rumunije što, uz ostalo, mora da bude jedna od pouka iz 2006. Jer, to znači da država nije dovoljno učinila da bi privredu osposobila da se ponaša ekonomski na tržištu.

Šta je, po Vašem mišljenju, u ekonomskom smislu glavna karakteristika ekonomske 2006. godine?

Vlada je, na prvi pogled, ostvarila ono što bi i svaka druga želela, a to je solidan privredni rast uz istovremeno smanjenje inflacije. Pri tome se taj rast zasniva sa jedne strane, na povećanom izvozu a sa druge, na porastu produktivnosti ali u uprošćenom smislu - porasla je proizvodnja i nova vrednost, ali se broj zaposlenih nije uvećao.

Tu treba imati u vidu da je privredni rast dobrim delom vezan za povoljne trendove na svetskom tržištu, upravo za našu sirovinsku izvoznu strukturu. To može još neko vreme da traje, ali je pitanje koliko se Srbija na to može oslanjati.

Imali smo i relativno povoljne okolnosti na uvoznoj strani a pogotovu kada je reč o energentima, o nafti, čiji je rast cena na svetskom tržištu zaustavljen u drugom delu prošle godine.

Jedno veliko „ali“

Dakle, i tu, kao i kod cenovne stabilnosti, postoji jedno veliko „ali“, pa se otud postavlja i pitanje koliko se na takav način na duži rok mogu očekivati ovakvi rezultati. Zato je cenovna stabilnost skupo plaćena.

Prvo, država koja kontroliše skoro polovinu cena proizvoda i usluga uzdržavala se od bilo kakvog ozbiljnijeg povećanja cena.

Nije ispravljala ni očite disparitete ili jednostavno pratila neke normalne cene, na primer, kod struje, i to iz predizborno-političkih razloga.

Drugo, NBS je svojom politikom,a pre svega prodajom blagajničkih zapisa, na veliko zadovoljstvo poslovnih banaka, pokušavala da na neki način održava stabilnost u sistemu, ali je to imalo i svoju cenu. Samo za kamate u tom delu dala je preko 100 miliona evra.

I najzad,u drugom delu godine, kad je otišao MMF i kad se stvorila predizborna atmosfera, očigledno je da su popustile stege fiskalne politike i da je tu došlo do jednog ozbiljnijeg pomeranja.

Koje se osnovne pouke iz prošle godine mogu izvući?

Sada, u ovom predizbornom raspoloženju, često se može čuti kako je u zemlju ušlo četiri milijarde dolara stranih direktnih investicija, a kad se to pogleda bolje, vidi se da je to u najvećem delu prodaja mobilne telefonije, prodaja banaka i nekih drugih dobrih firmi. Veoma je malo ''zelenih'' ulaganja i izgradnje novih proizvodnih objekata koji će otvoriti nova radna mesta.

Budžetska neravnoteža

Iako je neizvesno kako će izgledati nova Vlada i za koju će se ekonomsku politiku opredeliti, jedini zvanični papir je predlog budžeta za 2007. Kako biste ocenili ekonomsku politiku predviđenu ovim dokumentom?

Mada se zna da je predlog budžeta za 2007. pravljen u specifičnoj situaciji, jer ga je predložila vlada koja odlazi i koju ovaj dokument i ne obavezuje, to ne umanjuje primedbe koje se tu mogu staviti.

Najpre, očigledno je da je ovaj budžet „prenaduvan“ i da je za skoro milijardu evra veći od prethodnog. S druge strane, on prosto sadrži u sebi jednu opasnu neravnotežu, kad se upoređuje prihodna i rashodna strana.

Tako se, recimo, teško može očekivati da će prihodi od PDV i akciza, koji su glavni izvor budžeta, „proknjižiti“ onoliko veliko povećanje, kakvo se predviđa. Tu treba imati u vidu da je ovogodišnja naplata podbacila, pa se postavlja pitanje zašto bi se u 2007. toliko drastično poboljšala.

Istovremeno je na prihodnoj strani zakonom smanjen jedan deo poreza na plate. To je dobro sa stanovišta privrede, ali  samo tim potezom budžet gubi nekoliko desetina milijardi dinara.

Šta će najviše uticati na dalje kretanje inflacije i kakav se godišnji saldo može očekivati?

Zaista je teško u ovim sadašnjim uslovima prognozirati dalje kretanje inflacije.

Ne zna se kakvu će politiku voditi nova Vlada, ko će biti guverner NBS i da li će se u modelu monetarne politike nešto menjati.

Osim toga, postavlja se pitanje u kojoj meri će se nastaviti dosadašnji priliv kapitala iz inostranstva koji je, zajedno sa drugim oblicima, zapravo zasuo Srbiju. Delimično sigurno hoće, ali se ne zna kako će se na to delovati. Ako bi se vodila politika dalje apresijacije dinara, onda bi se relativno niska inflacija morala veoma skupo da plati, kao i prošle godine.

To je jedno otvoreno pitanje. Drugo se tiče korekcije cena. Ja sumnjam da država može celu ovu godinu da jednostavno prođe a da ništa ne promeni u cenama koje ona drži pod kontrolom. A samo poskupljenje struje od recimo 20 odsto sa indirektnim efektima, donelo bi godišnju inflaciju od dva odsto.

Pa nek poskupi još i nafta, i to bi sigurno uticalo na inflaciju. Ja hoću da naglasim i to da u situaciji koju imamo na tržištu, zbog raznih monopola koje se baš i ne trudimo mnogo da uklonimo, ne možemo očekivati neki ozbiljniji pad cena.

A povodom dileme kako izbeći visoku cenu držanja inflacije na niskom nivou odgovor je - jedino kroz jačanje konkurencije. Ako bi se omogučio lak ulaz na naše tržište to bi onda, kroz veću konkurenciju, obaralo cene. Prema tome, politika konkurencije je jedna od vrlo važnih politika u narednom periodu.