Brazil gradi zid oko favela

Zid je do ne tako davno bio sinonim nasilne podele i razdvajanja ljudi, gradova i naroda, a danas je to, izgleda - ako je suditi po poslednjim događajima u Rio de Žaneiru - sasvim normalan način rešavanja političkih i društveno-ekonomskih problema.

Gradski oci brazilskog grada na obali Atlantskog okeana, nadaleko čuvenog po svojim dugim peščanm plažama, raskošnom karnevalu, lepim ženama i neiscrpnom izvoru fudbalskih talenata, počeli su minulog proleća da grade zid oko siromašnih četvrti Rija, poznatih pod imenom favela.

Izgleda da neko ne želi da sirotinja smeta finom svetum iz srednje i visoke klase - glasio je gorak komentar ljudi pogođenih tom odlukom vlasti.

Oni strahuju da e zid, koji treba da bude visok tri metra, a dug 14 kilometara, biti uvod u njihovu getoizaciju.

"Zid znači geto, apartheid, kraj komunikacije među ljudima", izjavio je tim povodom Rojtersu Antonio Fereira de Melo, predsednik Udruženja stanovnika Rosinje, najveće favele Rija, najavljujući oštro suprotstavljanje nameri gradskih vlasti.

Mnogi su se, tim povodom, odmah setili čuvenog Berlinskog zida koji je 40 godina razdvajao istočne i zapadne Nemce, te zida koji Izraelci grade oko palestinskih teritorija, primoravajući Palestince da žive u pravom zatvoru, u nemaštini i s bolestima za koje im niko spolja ne dotura lekove.

U sećanje navire i sličan pokušaj gradskih vlasti od pre desetak godina u češkim kradovima Usti nad Labom i Plzenju da zidom ograde ciganska naselja, što je Rome neprijatno podsetilo na ono što su im, u Drugom svetskom ratu, činili nacisti.

Gradske vlasti Rija kažu, međutim, da su takva poređenja - "smešna".

"Uopšte nemamo nameru da ikoga zatvaramo u geto. Mi samo želimo da sprečimo širenje favela na šumu koja predstavlja plua našeg grada", kaže Ikaro Moreno Žunior, šef gradske Uprave za građevinske poslove.

"Čemu služi, recimo, zid oko vaše kuće? Da obeleži granicu, da kaže - dovde je tvoje, tu je granica, dalje ne možeš", dodaje gradski funkcioner.

Šuma iza Rija doista je ugrožena, kažu tim povodom u organizaciji SOS Mata Atlantika (mata na portugalskom znači šuma), navodeći podatak da se do prošle godine, ta nekad ogromna šuma sada "stanjila" na svega 18 odsto teritorije koju je prvobitno imala.

Uz to ide i podatak da je, od 1991. do 2000. godine, broj stanovnika favela narastao sa 250.000 na jedan milion, pri čemu je jasno da favele rastu na uštrb šume.

Gradski oci navode i bezbednosne razloge, tvrdeći da se narkodileri kriju u favelama, a da obližnju šumu koriste za kampovanje i obuku.

Kritičari izgradnje zida tvrde, međutim, da se pričom o zaštiti prirodne okoline maskira nesposobnost vlade da humanom, koherentnom politikom reši ne samo pitanje siromaštva, već i problem bezbednosti.

"Temeljni problemi ovih zajednica neće nikad biti rešeni izgradnjom zida. Na protiv, te probleme je moguće rešiti samo punom integracijom favela u društvo", smatra Žorž Luiš Barboza, profesor Univerziteta Fluminenze i član jedne organizacije za podršku favelama.

Da nešto zaista ne štima u argumentu vlasti da je tu čisto reč o ekološkom problemu, o tome svedoči izbor lokacija na kojima zid treba da bude izgrađen. Od ukupno 13 favela, 12 se graniče s bogatim, južnim delom Rija, a samo jedan se nalazi u zapadnoj zoni - baš tamo gde favele najbrže rastu.

"Iz ovog podatka je više nego jasno da gradske vlaste nastoje da reše problem bezbednosti na način koji nema nikakve veze sa zaštitom okoline", izjavio je, tim povodom, Ignasio Kano, sociolog i profesor Univerziteta u Riju de Žaneiru.

Eksperti kažu da je ključni problem Rija, baš kao i drugih velikih gradova Brazila, hroničan nedostatak stanova.

Vlada Brazila planira da za par godina izgradi u četiri favele Rija 3.616 stanova. Istovremeno, vlada je, za period do 2011. godine, izdvojila 34 milijarde reala (12,38 milijardi evra) za pomoć u izgradnji jednog miliona stanova za siromašne.

Kritičari, međutim, kažu da je to kap vode u moru u zemlji kojoj nedostaje 7,2 miliona stanova, a koja sada ima već 190 miliona stanovnika (169,8 miliona pre devet godina).

"U Brazilu jednostavno nema političke volje ni na lokalnom ni na nacionalnom nivou da se stambenom problemu priđe na sveobuhvatan način... Nema stambene politike koja bi ponudila alternativu izgradnji udžerica u favelama", kaže Kano.

Po njegovom mišljenju, integracija u društvo ne ide bez određenog ekonomskog investiranja i socijalnog i političkog angažovanja - a toga danas u Brazilu nema.

"Sem toga, mi, na žalost, imamo politički sistem u kojem stanovnici favela uopšte nemaju svoje predstavnike ni u lokalnim ni u saveznim vlastima", žali se Kano.

Svetislav Maksović, Tanjug.