Prva godina braka nikada nije laka

I živeli su srećno do kraja života. Tako glasi poslednja rečenica u svim bajkama. Ali kraj svih bajki je zapravo početak života. Barem bračnog. A on je retko bajkovit i posut isključivo ružama. Trnje vreba sa svih strana - od dogovora o kućnim poslovima, preko trošenja novca, do izliva sebičnosti i razmaženosti. I zato će vam mnogi iskusni reći da je najteže preživeti prvu godinu braka.

Da biste je olakšali, potrebno je da, za početak, imate realna očekivanja - od sebe, partnera i veze. Mada smo svi čuli za priče parova koji su se venčali posle tri meseca, preporuka stručnjaka je da se u brak ne ulazi tako brzo. Jer zaljubljenost može biti opasan neprijatelj bračne zajednice. Psiholog i trener životnih veština Marijana Vilimonović upozorava da ovu važnu odluku treba doneti kad ljubav prestane da bude "slepa".

- Neki ljudi ulaze u brak nespremno i sa nerealnim očekivanjima. Ne treba gajiti nade da će sve što ne valja samo doći na svoje mesto. Osim toga, mladi misle da će zauvek ostati takvi kakvi su sada, ne računaju na promene koje dolaze - priča Vilimonovićeva.

Među najznačajnijim promenama je upotreba zamenice "mi" umesto dosadašnje "ja", što nekim ljudima može teško pasti. Statistika kaže da najveći sukobi izbijaju u prvih šest meseci braka i to najviše zbog nedostatka kompromisa i borbe između dva "ja". Ako su deo vašeg svakodnevnog rečnika rečenice poput "nema šanse", "neću", "ja to oduvek radim ovako", krenuli ste putem na čijem je kraju - razvod.

- Treba što manje insistirati da se drugi u svakom trenutku ponaša onako kako mi želimo. Ako i do konflikta dođe, eto prilike da partneri pronađu dobar način rešavanja nesuglasica izazvanih međusobnim razlikama. Treba prihvatiti razlike, a zatim dati slobodu drugom da uradi onako kako misli da treba - kaže naša sagovornica.

Ovo pravilo, ipak, ne funkcioniše u svim situacijama. Jedna od kritičnih je trošenje novca. Nedavno istraživanje pokazalo je da je svaki treći Evropljanin u poslednjih godinu dana sakrio neki račun od svog životnog saputnika, dok skoro polovina Francuza "lažira" lična primanja. Ipak, konflikt koji nastaje kad ona želi putovanje, a on misli da je pametnije štedeti za auto ili stan, nije nerešiv.

- Za nekoga je zaista veće ispunjenje koje daje putovanje nego posedovanje dobrog automobila. Često se dešava da partneri spadaju u različite tipove što se tiče glavnog pokretača i izvora zadovoljstva. Samim tim će se truditi da ulažu u različite stvari. Rešenje je u strpljenju i dogovoru da se ispune oba zahteva, ali tako da će se kombinovati ili će jedan morati da sačeka. Takav dogovor treba pažljivo isplanirati i obavezno ispoštovati do kraja - savetuje psiholog.

"Tanak led" partnere vreba i po pitanju raspodele kućnih poslova. Mada su žene odavno počele da zarađuju, nekad i više od partnera, od njih se i dalje očekuje da se bave kućom. Da položaj žene nije nimalo zavidan, primećuje i naša sagovornica podsećajući da se ne može očekivati da jedan roditelj zaradi dovoljno za normalan život svih članova porodice.

- Žena nije u situaciji da se za karijeru odlučuje, ona mora da radi ako misli da hrani svoju decu. Ali ona i dalje nije "izašla iz kuhinje". Ogroman je teret na ženi. Rešenje je u timskom radu supružnika kada su u pitanju obaveze oko dece i domaćinstva, a podrška kad je reč o poslu - kaže psiholog.

Čak i kada partneri uspešno reše sve pomenute izazove, važan, ako ne i najveći test čeka ih sa dolaskom deteta na svet. Jer, kao što nas druge, znatno manje stvari promene, tako i krupna promena, kao što je beba, ne može da ostane bez posledica.

- Promene nakon rođenja deteta najviše primećuju muškarci na svojim suprugama, pa možemo da čujemo "od kada je zatrudnela ili porodila se, ona nije više ista". I zaista, ona nije baš ista. Njena pažnja je velikim delom usmerena na dete i njegove potrebe, pogotovo u prvoj godini. Menja se porodična dinamika, partneri preuzimaju novu životnu ulogu, njihov odnos dobija još jednu boju, ulaze u situacije u kojima se još više upoznaju, što treba iskoristiti u pravcu produbljivanja odnosa - kaže Vilimonovićeva.

Iako ne deluje romantično, jer više liči na poslovni sastanak nego na razgovor ljubavnika, partneri bi pre braka valjalo da razgovaraju o svim važnim pitanjima. Na tapetu bi trebalo da bude preliminarni dogovor o kućnim poslovima, načinu trošenja novca, broju i vaspitanju dece.

- Razgovor o važnim pitanjima pre ulaska u brak je veoma poželjan. Na taj način partneri predočavaju svoja očekivanja i to ne samo jedan drugom, već i sami sebi. Mnogi u tom divnom trenutku ne žele da razmišljaju o nekim bitnim pitanjima ili smatraju da će se stvari događati same od sebe, ali neće. Važno je da taj razgovor bude otvoren, a izgovorene reči shvaćene ozbiljno - zaključuje psiholog.

Pravo vreme za venčanje

S obzirom na to da smo kao mladi još nedovoljno zreli za odlazak kod matičara, dok u kasnijim godinama postajemo manje spremni na kompromise, postavlja se pitanje koje su prave godine za ulazak u brak.

- Zrelost nikako ne može da prepreči put ulasku u brak. To što smo u kasnijim godinama manje spremni na kompromise znači da bolje poznajemo sebe, svoje potrebe, ali i svoje mogućnosti. Zadrtost i sebičnost se takođe pominju u tom kontekstu, a češće su posledica dugogodišnjeg nezadovoljstva partnerskim odnosima nego sazrevanja. Najbolji pokazatelj spremnosti za ulazak u partnersku zajednicu je emocionalna zrelost. Ona se sastoji od niza sposobnosti i veština, od realnog sagledavanja partnera, preko uspostavljanja jasnih granica, preuzimanja odgovornosti, istrajnosti i spremnosti za ulaganje energije u odnos - podseća psiholog.

Foto: Pixabay

Izvor: novosti.rs