Trinidad na Kubi

"Trinidad na Kubi, sa svojim palatama i planinama, koje gledaju na more", peva "Sexteto Ache", zaljubljen u lepotu svog malog, u vremenu zarobljenog Trinidada. Reč je o jednom od najboljih kubanskih bendova, koji zapadna muzička industrija još nije otkrila.

Ovaj grad se nalazi blizu obale mora, sa visokim lancem planina Eskambraj (Escambray), u zaleđu, i divnim pogledom na tirkizno plavo Karipsko more. Pripada kubanskoj pokrajini Santi Spiritus (Santi Spíritus), i nalazi se na oko 90 kilometara od grada Santa Klara (Santa Clara) i 106 kilometara od Sienfuegosa (Cienfuegos).

Posetiti Kubu, a ne videti i ne doživeti Trinidad, velika je greška, koju, na žalost, usled neobaveštenosti, načini veliki broj zapadnih, ali i naših turista. Svakako da je Havana najuzbudljiviji grad Kariba, Varadero jedno od najlepših letovališta na svetu, a Santjago "najmuzikalniji" grad na Kubi, ali tek u Trinidadu ćete spoznati svu lepotu i raskoš španske kolonijalne kulture i raznovrsnost kubanske istorije. Trinidad prkosno odoleva modernom dobu, kao grad spomenik i svedok nekih prošlih vremena, koja u ovom gradu, kao da nisu ni minula. A istorija grada tekla je otprilike ovako…

Istorija

Grad je osnovao čuveni španski kolonizator, prvi guverner Kube Dijego Velaskez (Diego Velàzquez) 1514. godine. Prvobitno ime La Vilja de la Santisima Trinidad (La Villa de la Santisima Trinidad), gradu je dao slavni borac za prava domorodaca i starosedelaca Fraj Bartolome de las Kasas (Fray Bartolome de las Casas). Nekoliko meseci kasnije, kada je osnovan obližnji, danas glavni grad pokrajine Santi Spiritus, dobrotvor je iz tog grada poslao čuvenu besedu, u kojoj je tražio veća prava domorodaca. To se, naravno, nije desilo. Naprotiv. Njihova prava su bila još umanjenija, kada je iz Meksika na Kubu došao drugi veliki kolonizator Ernan Kortez (Hernán Cortez). On je iz ova dva grada regrutovao ljudstvo za dalje pokoravanje kubanske teritorije.

Tokom 17. i 18. veka, ekonomska aktivnost grada se, uglavnom, svodila na trgovinu krijumčarene robe sa karipskim piratima. Geografski položaj grada, sa planinama u zaleđu i perfektnim pogledom na Karipsko more, omogućavao je njegovu laku i sigurnu odbranu od piratskih napada.

Britanska karipska flota je 1797. pokušala da osvoji grad, ali je baš iz pomenutog razloga, napad lagano odbijen. Luka je postala veoma bitna tačka za trgovinu robovima i robom sa Jamajke i drugih karipskih ostrva. U to vreme je duvan bio najbitnija kultura, koja se uz pomoć robovske radne snage, uzgajala na plantažama oko grada.

Lice grada doživljava veliku promenu početkom 19. veka, kada Trinidad postaje glavni grad kolonijalne Kube i kada veliki broj francuskih veleposednika, proteranih sa Haitija usled velike pobune robova, dolazi u njega. Taj period predstavlja i najveći procvat u istoriji grada, kada počinje uzgajanje šećerne trske i proizvodnja šećera, kao glavnog izvoznog proizvoda. Ogromne plantaže i manufakture su podignute u neposrednoj blizini grada, naročito u obližnjoj prelepoj dolini Valje de los Inhenios (Valle de los Ingenios). Iz tog perioda potiču i najlepše građevine starog Trinidada - glavna gradska crkva Iglesia de la Santisima Trinidad, palata porodice Brune (Palacio Brunet), kuća porodice Oris (Casa de Oritz) i glavni gradski trg (Plaza Mayór).

Sjaj industrije šećera ugasiće se u drugoj polovini 19. veka, ukidanjem ropstva tokom rata za nezavisnost. Tada je veliki broj manufaktura uništen, a plantaže su napuštene. Ovim činom Trinidad počinje da gubi značaj, jer se proizvodnja izmešta u druge gradove  - u Matansas (Matanzas), Sienfuegos i Vilja Klaru (Villa Clara).

Trinidad ostaje izolovan, okružen planinama i morem, nekako u "zaleđu" modernih tokova. U gradu je od tada malo toga sagrađeno, tako da je Trinidad, na neki, način ostao "konzerviran". Kriza koja je pogodila čitavu Kubu nakon revolucije 1959. godine, nije poštedela ni ovaj predivni grad, i tek poslednjih godina 20. veka, počinje njegov lagani oporavak i izgradnja nekih modernijih delova van starog gradskog jezgra, pre svega zahvaljujući turistima koji su otkrili ovaj kolonijalni biser i koji u sve većem broju hrle da ga vide. Proizvodnja kafe i šećera je modernizovana, što dovodi do porasta urbane populacije. Uprkos svemu, Trinidad je, još uvek, jedan od najsiromašnijih, ali i najautentičnijih kubanskih kolonijalnih gradova.

Kako bi se ovaj predivni grad očuvao u svojoj izvornoj formi, njegov istorijski centar i obližnju Valje de los Inhenios, UNESCO je 1988. godine proglasio Svetskom kulturnom baštinom.

Trinidad danas

Osnovno "prevozno sredstvo" u Trinidadu bi trebalo da budu vaše noge. Zaista, pravo je zadovoljstvo hodati njegovim rustičnim ulicama, pokrivenim kaldrmom, gde vreme kao da je stalo, i posmatrati kolonijalnu arhitekturu palata, crkava, ali i sasvim običnih kuća koje zub vremena nije nagrizao. Svi turistički autobusi, kojima se stiže u Trinidad, staju na jednom mestu, koje je na samom obodu starog grada. Kada ste već tu, najlepši način da počnete posetu Trinidadu je da prošetate do obližnjeg legendarnog bara La Kanćanćara (La Canchánchara), koji se nalazi na nekih stotinak metara od dolaznog terminala. Bar se nalazi u jednoj od najstarijih kuća Trinidada, koja je podignuta 1723. godine i još uvek ima originalan krov od kedrovog drveta, sa predivnim, senovitim unutrašnjim dvorištem, tako karakterističnim za špansku arhitekturu. Tu se valja osvežiti uz čuveni koktel, specijalitet kuće, po kome bar i nosi ime. Koktel se pravi od limunovog soka, meda i lokalnog ruma Santero. Servira se u malim, specifičnim glinenim šoljicama i veoma je pitak. Probajte da sednete, ako uspete od ogromnog broja turista koji prosto opsedaju bar, i slušajte sjajnu muziku koju bend izvodi uživo. Od bara će vas put logično odvesti niz Kraljevsku ulicu (Calle Reál) do srca starog grada - glavnog gradskog trga. Prizor koji će se naći pred vama je zaista predivan. Trg je veoma lepo uređen, podignut je za jedan nivo iznad ulice i oivičen je sve samim remek-delima kolonijalne arhitekture nekada slavnog Trinidada. Upravo je lepota ovog trga razlog što je ceo stari grad Trinidad stavljen pod zaštitu UNESCO-a. Trgom dominiraju dve građevine, glavna gradska katedrala i palata porodice Brune, koja danas predstavlja Muzej romantizma (Museo Romantico). Katedrala predstavlja jednu od najvećih na Kubi. Iako je relativno skromne unutrašnjosti, sadrži neke od najvažnijih relikvija, kao što je Kristo de la Vera Krus (Cristo de la Vera Cruz), jedan od najvernijih Isusovih prikaza, izrezbaren od najboljeg kubanskog drveta u gotovo prirodnoj veličini.

Pored katedrale, na trgu se nalazi porodična kuća francuske grofovske familije Brune, koja je u njihovom posedu bila između 1830. i 1860. godine. Danas palata predstavlja muzej romantične epohe i sadrži veoma vrednu kolekciju porcelana i nameštaja iz tog doba. Ovi predmeti svedoče da su bogate porodice nekadašnjeg Trinidada uživale u priličnoj raskoši. To je i jedina građevina na dva nivoa u starom Trinidadu, a sa terase na spratu se pruža predivan pogled na obalu i Karipsko more. Fotografisanje, na žalost, nije dozvoljeno unutar soba i bićete prinuđeni da za vreme posete na recepciji odložite svoje stvari.

U Trinidadu možete posetiti još nekoliko odličnih muzeja, kao što su Muzej kolonijalne arhitekture (Museo de Arquitectura Colonial) na glavnom trgu i Arheološki muzej (Museo de Arqueologia Guamuhaya), gde možete videti eksponate iz pre-hispanskog perioda. Guamuaja (Guamuhaya) je, inače, indijansko ime za ovu oblast, koje je bilo "važeće" pre dolaska Španaca. Sjajna tačka za pravljene karakteristične fotografije Trinidada i jedan od najslikanijih prizora starog grada je toranj nekadašnje crkve Svetog Franje Asiškog (San Francisco de Asís), u kojoj se danas nalazi Muzej tajne borbe (Museo de Lucha Clandestina), naravno, posvećen kubanskoj revoluciji.

Kada se umorite od poseta muzejima i znamenitostima, prosto se uputite u šetnju predivnim ulicama starog Trinidada, i videćete da je svaka kuća interesantna za sebe. Očaraće vas ulice koje tako dobro čuvaju šarm i duh nekih prošlih vremena, da izgleda kao da je u njima vreme stalo.

Šetajući u bloku oko bara La Kanćanćara, naići ćete na pravu malu pijacu rukotvorina, pre svega heklanih stolnjaka i rezbarenih predmeta. Prodavci, a obično su to gospođe u godinama, prosto će vas opsedati. Cene su, obično, krajnje nerealne, ali kada shvatite siromaštvo ovih ljudi, jednostavno nećete imati srca da se cenjkate - kupićete i ono što vam nije padalo na pamet da ponesete sa Kube.

Kada vas šetnja umori, vreme je da se zaputite u neki od restorana - na okrepljenje. Trinidad ne oskudeva u njima, mada je kubanska kuhinja, u suštini, prilično jednolična i nemaštovita, tako da je najbolje izabrati restoran u kome vam se ambijent najviše dopada. Neki od boljih su Meson del Rehidor (Mesón del Regidor), Plasa Major (Plaza Mayór) i El Hige (El Jigüe), a moja lična preporuka je restoran Trinidad Kolonial (Trinidad Coloniàl), jer će vas u njemu, dok ručate, zabavljati već pomenuti "Sexteto Ache", koji će vam verovatno prodati svoj CD po ceni od 10 dolara, odnosno 10 konvertibilnih pezosa, koji su jednaki dolaru, jer je od novembra 2004. Fidel Kastro ukinuo dolar kao platežno sredstvo na Kubi. Mala cena za užitak koji ćete doživeti.

Veče u Trinidadu valja provesti uz živu muziku, u nekom od veoma dobrih barova. Dva najbolja i najslavnija su Kasa de la Muzika (Casa de la Musica) i Kasa de la Trova (Casa de la Trova). Preporučujem ovaj drugi, jer u njemu već 40 godina sviraju legende grada "Los Picos", bend o kome ćete moći da čitate u svim ozbiljnim turističkim brošurama o gradu. Fascinantno je koliko u ovim starcima još uvek ima vrele krvi, tako da će vas njihova muzika sigurno naterati da ustanete i zaigrate, čak iako salsa nije vaša specijalnost. Neki od sjajnih koktela su obavezan deo večeri, a kao alternativa, može da posluži i neko od iznenađujuće dobrih kubanskih piva. Dva najbolja su Kristal (Crystàl) i Bukanero (Bucanero).

Kada ste u Trinidadu, ne treba da propustite izlet do svega četiri kilometara udaljene doline Valje de los Inhenios, prelepog kutka u prirodi, takođe, pod zašitom UNESCO-a, gde je nekada postojalo čak 48 plantaža šećerne trske. Iznad doline se nalazi vidikovac sa finim barom, gde se uz piće možete diviti lepoti doline. Jedna od bitnih tačaka je toranj  Manaka-Isnaga (Manaca-Iznaga), koji je podigao inžinjer i robovlasnik Isnaga, oko 1820. godine. Zdanje je veoma impresivno, s obzirom na visinu od 85 metara. Pomenuti inžinjer ga je podigao da bi lakše kontrolisao rad robova na plantažama u dolini.

Trinidad je grad koji možete obići i doživeti za jedan dan, ali ukoliko poželite da u ovom delu Kube provedete više vremena i da uživate u tropskom suncu do kraja, možete da iznajmite auto za oko 15 konvertibilnih pezosa dnevno i zaputite se na obalu, odnosno na plažu Ankon (Ancón), najlepšu plažu južne kubanske obale, udaljenu svega 12 kilometara od grada. Čeka vas pet kilometara najfinijeg belog peska i predivno tirkizno Karipsko more. Verujte mi na reč, plaža po lepoti uopšte ne zaostaje za Varaderom, a i u zimskom periodu (oktobar-mart), kada Atlantik postane uzburkan, Karipsko more je znatno prijatnija opcija. Sami Kubanci kažu da je u tom periodu Varadero odličan za surfing, a ova plaža i čitava južna obala idealne za kupanje.

Plaža je predivno mirna i relaksirajuća, tako da, ukoliko vas ova idila osvoji, možete odsesti u dva hotela na samoj plaži: u hotelu Ankon (3 zvezdice) i u novoizgrađenom All Inclusive hotelu Brisas Trinidad del Mar (4 zvezdice).

Ukoliko odete na Kubu, nemojte uskratiti sebi posetu Trinidadu. Takav šarm i lepotu poseduje malo mesta. Trinidad je parče prošlosti, zarobljeno u modernom dobu, i imaćete utisak da "odbija" da uđe u 21. vek, samo da bi vam pokazao kako se i nekada davno lepo živelo, bez svih blagodeti koje nudi moderna civilizacija.

I kada autobus lagano krene sa terminala, očarani lepotom mesta koje ste upravo napustili, verovatno ćete i vi u glavi lagano pevušiti "Trinidad na Kubi, sa svojim palatama i planinama...".