Ko vas leči?

Svake jeseni u septembru, kada utihnu velike vrućine, starice u Turskoj izvode operacije nad obolelima od velikih boginja. Meštani među sobom razglase ima li bolesnih članova u domaćinstvu, a onda se okupe po 15-16 sa ciljem da ih jedni drugima prenesu. Starica ubrizgava ne više od kapi tečnosti iz plikova obolelih u venu ili otvorene rane zdravih osoba, po pravoslavnom običaju (pošto su poreklom Grci) na čelu, obema rukama i grudima...“, pisala je Lejdi Meri Vortli Montag u svojim pismima iz Turske, tokom tamošnjeg boravka sa suprugom ambasadorom, još 1718. godine.

To je otprilike i pravi početak vakcinacije. Ekscentrična Lejdi Montag odvažila se da ovaj čudan način lečenja velikih boginja oproba i na svojoj deci. Smelost i hrabrost su se pokazali kao dobar ulog za budućnost – u vremenu kada su u Engleskoj male boginje sejale smrt, običaj seljaka iz daleke Turske sačuvao je njihove živote. Odvažna Lejdi Meri Vortli Monag je po povratku u Englesku donela ideju koja je tada bila potpuno neprihvatljiva, ali je otvorila put engleskom lekaru Edvardu Dženeru da 1796. inokuliše 8-godišnjeg dečaka protiv kravljih boginja, koristeći njihovu tečnost iz plikova.

Dva meseca kasnije, Džener je namerno inokulisao mladog Džejmsa samim velikim boginjama. Dečak nije dobio bolest. Ovaj proces Džener je nazvao vakcinacija jer je vaccinia latinsko ime za kravlje boginje. Vakcinacija se brzo raširila celom Evropom, a ostalo je istorija. Istorija, tokom koje su farmaceutske kompanije zaradile milione, a sa ciljem da “zlatni bunar“ ne presuši, danas ulažu milione u marketing i proizvodnju novih virusa i bolesti, protiv kojih će biti potrebne vakcine i lekovi.

Sezona virusa donosi i nove pozive na vakcinaciju. Međutim, prema podacima SZO, veoma malo ljudi na svetu želi da se vakciniše, a naročito protiv sezonskog gripa. Tome najviše doprinosi mišljenje, ali i dokazi koji potrepljuju sumnje građana, da su prethodnih godina virusi ptičijeg i svinjskog gripa, ebole i virus Marburg, namerno razvijeni i “ubačeni” virusi kako bi se brzo i lako zaradilo.

Kao što je svojevremeno izjavio direktor Instituta za biologiju i fundamentalnu medicinu, ruski akademik Valentin Vlasov Informativnoj kući Regnum, povodom panike oko gripa AH1N1: “Bolji način za povećanje prodaje lekova od pojave pandemije sa smrtnim ishodom – ne postoji. Tako da su krici o užasnom virusu – u svojoj biti običan biznis na uobičajenom gripu. Biznis na tableta-ma, na vakcinama, na maskama, a posredno i na lekovima, koji nemaju nikakve veze sa gripom.”

Na vakcinama se najlakše zarađuje, prema zvaničnim, a i nezvaničnim podacima. Naročito ako uzmemo u obzir da je od ptičijeg gripa umrlo 774 osobe, a da je Marburg virus odneo 467 života (tokom šest epidemija), što je dva do četiri puta manje nego što godišnje u proseku u nekoj zemlji ljudi umre od infarkta, a mnogo puta manje u poređenju sa hiljadama dece u svetu koja dnevno umiru od siromaštva i izlečivih bolesti.

Varijacije virusa gripa su posebno pogodne za podizanje panike kod stanovništva, jer vakcine protiv gripa variraju po tipu i efektima, iz godine u godinu i stalno se razvijaju novi sojevi u pokušaju savladavanja epidemije gripa za datu godinu. To znači i da vakcinacija protiv gripa prethodne godine ne može puno da pomogne osobi naredne godine, ukoliko se pojavi novi tip virusa.

U svetu je još jedna informacija uzburka-la javnost i poremetila poverenje u sezonsku vakcinaciju kada se pojavila epidemija svinjskog gripa – proizvodnja vakcine je poverena farmaceutskom gigantu Baxter International, koji je uhvaćen pri prodaji kontaminiranih vakcina avijarnog virusa H5N1 i to u 18 zemalja sveta. Ova “greška” je brzo zataškana, bez obzira na to što je ona mogla da odnese brojne ljudske živote. Ovaj farmaceutski gigant blizak Beloj kući prema nekima, bez obzira na očigledne propuste, ponovo je dobio “tezgu” i odobrenje SZO kada se novi virus (slučajno?) pojavio.

U Srbiji su u prvom talasu panike građani pohrlili da se vakcinišu, a naši političari redom do samog vrha zavrtali su rukave i ponosno pokazivali mišice u koje se ubrizgavala spasonosna vakcina. Međutim, što su mediji više navaljivali da se stanovništvo vakciniše, počela su da se postavljaju pitanja: ima li logike kupiti, uvesti i odmah koristiti vakcinu koja prethodno nije testirana na populaciji kojoj se daje, a njen sastav nije proveren u našim laboratorijama?

Odjednom su se lekari podelili u dva tabora: jedan je bio odlučno protiv vakcine čiji sastav ni u svetu nije bio u potpunosti ispitan, dok su je drugi žustro zagovarali. Oni koji su je najsrdačnije propagirali, sada se nalaze pod istragom oko milionske pronevere državnog budžeta i zloupotrebe službenog položaja, a neki akteri ove afere su i u poslednjim istragama ovog meseca uhapšeni.

Zašto su lekari, možda u celoj priči možemo reći savesni lekari, i u svetu i kod nas, bili protiv vakcine u borbi sa svinjskim gripom? Dr Kent Holtorf nije pristao da vakciniše svoju decu, a ni sam se nije prepustio imunizaciji protiv svinjskog gripa. “Mene više zabrinjava vakcina, nego svinjski grip”, izjavio je. “Prebrzo je bačena na tržište i sadrži visoke nivoe aditiva koji ga na praktičan način čine jačim.

Ali to je neka vrsta nerafinirane metode koju koriste. Moraju da koriste visoke nivoe tih aditiva uključujući thymerisol. To je antiseptik-prezervativ. I zar nije u nekim slučajevima bio povezan sa autizmom? Jeste. I gledajte, dokazano je da uzrokuje autizam kod dece s mitohondrijalnim disfunkcijama. A problem je u tome što ne znate ima li vaše dete mitohondrijalnu disfunkciju.

Takođe se brinem za decu i ljude koji imaju disfunkcije krvne barijere mozga ili ako ista nije potpuno razvijena. A to uključuje decu, trudnice, hronične neurološke bolesti, sindrom hroničnog umora i fibromialgiju. Video sam ljude koji su bili razoreni tim imunizacijama!”

Prema objavljenim izveštajima farmaceuta koji se javno mogu pronaći na Internetu, vakcina protiv svinjskog gripa sadrži veoma opasne elemente koji su opasniji od samog virusa. Pored navedenog thymerisola, drugi opasan sastojak je squalene koji vara vaš imuno sistem da počne da ubija vaše sopstvene ćelije, što stvara autoimune bolesti kao što su multipla skleroza, dijabetes i druge. Jedan sastojak posebno zabrinjava: panvax, koji sadrži neomicin sulfat i polymyxin B - od kojih oba pokazuju pozi-tivne rizike za nerođeno dete kada se radi o trudnicama.

Ali ovo nije prva iscenirana panika o svinjskom gripu. U Americi je 1976. godine američka vlada napravila pustoš sa katastrofalnom vakcinom protiv svinjskog gripa koja je imala stravične posledice i brojne smrtne slučajeve. “Videla sam karcinom prouzrokovan vakcinacijom na rukama ljudi, tačno gde je vakcina ubrizgana. Takođe sam videla i paralize i ostale tragedije uzrokovane vakcinacijom. Sve to je nepotrebno i može se izbeći primenom istinitih informacija”, napisala je dr Lorejn Dej u brošuri Svinjski grip je prevara! u kojoj iznosi činjenice o prevari sprovedenoj 1976. godine.

Tadašnji predsednik Ford i američka vlada su sa 135 miliona dolara dali krila lažnoj epidemiji svinjskog gripa, koja je ubila i paral-zovala na stotine ljudi (verovatno ih je na hiljade, ali su pravi podaci nedostupni). A zarade na ovakvim slučajevima su ogromne.

Iako se novi virusi imenuju raznim životinjama od kojih su potekli, lekari koji žele o tome da govore ističu da su to sve veštački virusi stvoreni u laboratoriji, poput virusa AIDS-a, za koji se danas zna da je nastao kombinovanjem virusa FB 40 koji se nalazi u zelenim majmunima u Africi sa ljudskim gene-tskim materijalom. Virus nosi određenu, vrlo složenu vrstu informacije koja ne nastaje slučajno i ne postoji drugi način da se tako iskombinuje životinjski genetski materijal sa ljudskim osim u laboratoriji. Na ovaj način stvoren virus je veštački i za njega organizam čoveka nema odbranu, naglašavaju lekari.

I upravo je AIDS još jedan unosan biznis za farmaceutske kompanije i sve one koji su povezani s njima. Iako se već godinama radi na pronalaženju vakcine protiv HIV virusa, farmaceutskim gigantima se ne isplati da skupe terapije lekovima zamene jednom vakcinom, o kojoj se mnogo priča, ali očigledno i dosta zataškava.

U kockanju ljudskim životima do sve većih profita možda je najsurovija zarada na kanceru, posebno hemioterapiji. Tokom poslednjih 100 godina svetski naučnici i istraživači koji su poželeli da odstupe od okvira moderne medicine uspešno su definisali brojne terapije u lečenju kancera, ali ih zvanična medicina sve osporava i prihvata samo tri, radikalne, veoma skupe i razarajuće po ljudski organizam: hirurško odstranjivanje tumora, zračenje X- zracima i hemioterapiju.

Ove metode tretiraju posledicu bolesti, ali ne i uzrok, i prosto je neverovatno da 100 godina od kako se vrše istraživanja u lečenju raka tokom kojih su potrošeni trilioni dolara, u opštem napretku nauke i tehnologije, nije pronađena druga, manje invazivna metoda lečenja. Ko je tome stao na put?

Dvadesetih godina prošlog veka udružile su se farmaceutska industrija, hemijska industrija i naftna industrija i njihovi vlasnici ukrstili su vlasničke strukture u svim vodećim kompanijama iz navedenih oblasti. Zašto naftna industrija? Zato što se mnogi lekovi prave sa suspstancama koje se dobijaju iz derivata nafte! Prema objavljenim podaci-ma, samo u lečenju raka ovaj korporativni biznis danas obrće preko 200 milijardi dolara godišnje i najveći deo odlazi onima koji su za sebe zgrabili najveći deo tržišta.

Još 1974. godine Edvard Grifin je u knjizi Svet bez raka pisao o radu male i moćne grupe kapitalista koja je blokirala razvoj medicine. “Hemoterapija je izuzetno unosan posao”, pisao je. “Za doktore, bolnice i farmaceutske kompanije... Medicinski establišment želi da svako sledi tačno isti protokol. Oni ne žele da industrija hemoterapije podbaci i to je prepreka broj jedan za bilo kakav progres u onkologiji”.

Šta čini ovu terapiju tako skupom? U hemoterpapiji se koriste hemikalije koje se istovremeno koriste i kao bojni otrovi npr. citotoksin bis2-hloroetil- sulfid poznat zbog mirisa kao senf-gas. Prvi lek koji je napravljen za potrebe hemioterapije je salvarsan i njega je još 1909. godine napravio Pol Erlih za borbu protiv sifilisa.

Za ovo delo dobio je Nobelo-vu nagradu. I tu je medicina stala. I danas se rak leči ubrizgavanjem otrova direktno u krvotok sa ciljem da se ubiju one ćelije koje sadrže neki mikroganizam ili kancerogene ćelije. Kako se putem krvi ova jedinjenja prenose kroz čitav organizam ona ubijaju i mnoge zdrave ćelije i čine u čitavom telu ogromna razaranja, sa strašnim posledicama. Citosta-tici su skupi, operacija takođe. A lekari nisu imuni na novac.

Ministar zdravlja dr Zoran Stanković, koji je bio načelnik VMA, svojevremeno je za medije govorio o farmaceutskoj mafiji u Srbiji, pogotovo se osvrćući na citostatike: “Pojedini citostatici koštaju i po nekoliko hiljada evra po ampuli i zbog zarade su neki spremni na sve!” A kao dokaz tim sumnjama desila se afera 2011. godine u koju su uključeni čelnici Instituta za onkologiju i radiologiju, koji su osim za primanje mita od skoro milion evra od farmaceutskih kompanija, osumnjičeni i da su pacijentima obolelim od raka davali duple ili trostruke doze cistostatika. Prema saznanjima medija, novac od pronevere trošili su – a na šta drugo nego na - lagodan život.

Posle 14-mesečne istrage, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, u akciji Kraba, a zbog sumnje da su davali mito, uhapšeni su i akteri iz predstavništava ovih farmaceutskih kuća u Beogradu. Da li će to pomoći porodicama oštećenih pacijenata? Ne. Ali informisanost i radoznalost je jedino što može da zaštiti građane od nesavesnosti i nestručnosti onih koji drže naš život u rukama.

Tako je Zlata Đerić, poslanica iz Sombora posumnjala u prepisanu terapiju koju je dobio njen tada 16-godišnji sin kada mu je na Institutu za radiologiju i onkologiju dijagnostikovan rak kosti potkolenice. “Upitala sam za savet Institut u Kamenici, VMA, kliniku u Beču, vodeće američke pedijatre onkologe i svi su bili zatečeni količinom citostatika koju je moje dete trebalo da primi. Prekinuli smo lečenje posle 31 nedelje terapije. Srećom, nije umro, ali je dvaput bio klinički mrtav, krvna slika mu je praktično bila na nuli, a i kada je primio desetu hemoterapiju, dobio je sepsu”, priča Đerićeva, koja je od 2006. godine prošla kroz pakao u borbi za život sina.

“Zoran Bekić, uhapšeni načelnik pedijatrije u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, mom sinu je napisao da ima dve metastaze na plućima iako ih uopšte nije bilo, a samo zato da bi pokušao da mu dâ što više citostatika i time zaradi preko Zavoda za zdravstveno osiguranje. Čak je mom detetu, koje je tada imalo 16 godina, prepisao 40 nedelja hemoterapije iako to u svetu niko ne radi duže od 27 nedelja, pošto nakon dalje terapije obično nastupa smrt”, izjavila je Đerićeva za medije.

“Mnoga deca su umrla zbog prekomerne doze citostatika”. Da li je hemioterapija zaista najbolje rešenje, ako roditelji koji dovedu dete na onkologiju moraju da potpišu da postoji mogućnost smrti od hemoterapije, posle čega nikoga ne mogu da tuže?

Na spisku lekarske nesavesnosti nalazi se traženje i primanje mita i od građana, ne samo od farmaceutskih kompanija. Pošto pacijenti ne žele zvanično da podnesu prijavu protiv lekara koji im je tražio mito, ne zna se kolike su stvarne razmere korupcije u zdravstvu. Prema saznanjima iz retkih slučajeva koji se procesuiraju na sudu, mito se obično traži kroz priču o boljem tretmanu i skupim lekovima. Pored nezakonitog sticanja profita ostvarenog prima-njem mita, crni ljudi u belim manti-li-ma skloni korupciji čine i krivično delo nesavesnog pružanja lekarske pomoći (čl. 251. Krivičnog zakona Srbije), zbog čega često dolazi do pogrešnih dijagnoza i grešaka u lečenju.

Međutim, Srbija je jedina zemlja u Evropi bez statistike o lekarskim greškama zbog kojih, prema statistikama, u Americi godišnje umre 100 000 ljudi – više nego od raka, side i saobraćajnih nesreća zajedno. Jakov Radišić, profesor medicinskog prava i autor knjige Odgovornost zbog štete izazvane lekarskom greškom u lečenju i u obaveštavanju pacijenata navodi da se u Nemačkoj godišnje podnese oko 40 000 zahteva za obeštećenje, a oko 12 000 bude dokazanih.

Čak je i susedna Hrvatska priznala da godišnje ima 1600 lekarskih grešaka. Međutim, za razliku od reakcija građana u svetu, koji zahtevaju odštete, dr Tatjana Radosavljević je za medije izjavila: “U Srbiji je normalno da se sumnja na profesionalnu lekarsku odgovornost završi pred krivičnim sudom, za razliku od drugih zemalja gde se nadoknada štete odmerava u finansijama!”

Da li zbog nemara, gužve, nemotivisanosti ili nečeg drugog, ali lekari u Srbiji retko prijavljuju i neželjena dejstva lekova Agenciji za lekove i medicinska sredstva, koja prikuplja takve podatke. Kao rezultat toga, prošle godine registrovana su 264 ozbiljna bolnička slučaja zbog neželjenih dejstva lekova, zabeležen je 21 smrtni slučaj, dok je za 107 pacijenata bila neophodna hospitalizacija radi saniranja neželjenog dejstva.

Kako da se zaštitite od loše zdravstvene nege?

Informišite se. Čitanjem i raspitivanjem ne možete da posta-nete bolji lekar od onog koji na zidu ima diplomu, ali vam to može pomoći da posumnjate u odluku lekara, kao što je učinila Zlata Đerić u opisanom slučaju. A sumnja u dijagnozu može vam spasiti život.

Dokumentujte sve. Lekari u domovima zdravlja prenatrpani su papirologijom i pacijentima i nemaju vremena da se posvete baš vama. Napravite dokumentaciju poseta lekaru, kako biste imali sve potrebne delove slagalice da vaš lekar postavi tačnu dijagnozu. Reagujte proaktivno na svaku aroganciju.

Nemojte dozvoliti da vas nadmen i nervozan stav lekara zaplaši i natera da se povučete. Imate prava da pitate zašto vam prepisuje terapiju koji vam prepisuje, da tražite da vam objasni sve što se tiče vaše bolesti i da vas pošalje na sve analize potrebne da se tačno postavi dijagnoza.

Proverite da li postoji generički a jeftiniji lek. Ako sumnjate da vam lekar prepisuje lekove samo jedne farmaceutske kuće koji su skupi, pitajte ga da vam prepiše generički lek koji je obično jeftiniji. Generički lekovi sadrže istu aktivnu farmaceutsku supstancu kao i originalni lek i ekvivalentni su originalnom leku.

Zbog tržišnog nadmetanja inovativne kuće koja je razvila originalni lek i generičkih kuća, njegova cena ne uključuje cenu razvoja aktivne supstance i originalnog leka. Prijavite lekara. I lekari su ljudi i normalno je da greše. Međutim, ako su lekarske greške posledica gramzivosti, korumpiranosti i nesavesnosti, onda im se greške ne mogu opraštati.

U našoj kulturi još nije zaživelo da se lekari prijavljuju višim autoritetima zbog straha i želje da se spasi goli život. Ali da bi se desila promena, u njoj moramo svi da učestvujemo. Sledeći put kada se susretnete sa zanemarivanjem pacijenta ili iznuđivanjem mita – prijavite negativce. Jer, da bi loši ljudi vladali, dovoljno je da dobri ne rade ništa!

Ko štiti vaša prava?

Svaka državna zdravstvena ustanova mora da ima zaštitnika prava pacijenata, osobu koja je po obrazovanju najčešće pravnik a zadužena je da ispituje prigovore pacijenata na ponašanje zdravstvenih radnika i kvalitet zdravstvene usluge.

Podnošenje prigovora

Prigovor podnosite lično, ili ga podnosi neko iz uže porodice ili treća ovlašćena osoba. Zaštitnik prava pacijenata ne uzima u obzir anonimne prigovore. Uobičajeno je da se popuni poseban obrazac za prigovore koji postoji u većini zdravstvenih ustanova, a ako se priloži usmeno, zaštitnik mora da napravi zapisnik o tome.

Tok procedure

Ako oceni da je nadležan za prigovor, zaštitnik je dužan da u roku od pet dana utvrdi sve činjenice u vezi s prigovorima pacijenta. Najviše tri dana po utvrđivanju činjenica, zaštitnik je obavezan da vas, direktora ustanove i načelnika odeljenja obavesti o ishodu istrage. Ako je ustanovljeno da je zdravstveni radnik prekršio radnu dužnost, direktor protiv njega može da pokrene disciplinski postupak.

Ishod

Ako nisite zadovoljni rezultatima istrage ili njenim posledicama po odgovornu osobu, kao i u slučaju da zaštitnik prava pacijenata ne reaguje na vaš prigovor, to jest, ako ne dobije-te odgovor od njega u roku od osam dana, možete da se obratite zdravstve-noj inspekciji, a možete i da se žalite matičnoj filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO).

Izvor: upravusi.rs

Foto: Kurhan / www.sxc.hu