NBA All Star - Las Vegas (16-18. februar 2007)

Ovog vikenda, festival (ovogodišnjih) najvećih NBA zvezda će se održati u Las Vegasu, gradu bez profesionalnog košarkaškog tima , ali sa puno “dobre volje” da postane domaćin nekog od timova sa Zapada (braća Maloof, vlasnici Sacramento Kingsa i nekoliko hotela i kazina u Vegasu, odavno zagovaraju opciju selidbe svog tima iz glavnog grada Kalifornije u “grad u sred pustinje”).Komesar NBA David Stern svoje odluke ne donosi preko noći i iznenada, sigurno je da su urađene detaljne analize koju su prethodile tome, analize koje moraju dati odgovor na pitanje: kako najbolje spojiti lepo i korisno?

Ovogodišnji, 56. po redu, All Star vikend će se razlikovati od prethodnih, ali će forma, uspostavljena pre nekoliko godina, ipak u osnovi ostati ista. Puno košarke, puno zabave i puno aktivnosti u okviru NBA Cares projekta, a sve sa ciljem da sva 3 dana, koliko fešta traje, privuku što vecu pažnju ljubitelja NBA košarke. Ali i onih koji to nisu.

Prvog dana (petak) na programu su dve utakmice. Učesnici prve će biti tzv. Celebrities (ne bih se upuštao u avanturu određivanja parametara koji određuju njihov status, baš kao što bih preskočio i način na koji je urađena selekcija odabranih za ovaj meč). Uglavnom su to glumci, tumači vodećih uloga u vrlo popularnim serijama, potpomognuti sa par igračica iz ženske NBA, a na moje veliko iznenađenje jedan od učesnika bi trebalo da bude i Reggie Bush, jedan vrlo, vrlo ozbiljan i mlad NFL igrac. Očekuje se da ovaj potez privuče onu publiku koja manje prati profesionalnu košarku, ali zato ne propušta episode “Desperate housewifes” i  “In case od emergency”.

Odmah po završetku te, na programu je sledeća utakmica, koja je daleko ozbiljnijeg karaktera. Šesti put ćemo imati prilike da gledamo okršaj Rookie-ja i Sophomore-a, odnosno igrača koji su tek započeli svoje NBA karijere, protiv onih koji već “imaju iskustva” (čitaj: ovo im je druga sezona). To je svakako najbolji nacin da se fanovima “najave” buduće zvezde, da se na njih skrene pažnja.

Rookies – Sophomores je ideja proizašla iz pozitivnih efekata ranijih rookie utakmica, koje su počele da “prate” All Star meč još 1994. godine. Kada se pogledaju liste učesnika svih tih mečceva, više je nego jasno da je taj potez odličan i da je ovaj vid popularizacije mlađih igrača (često u senci “najvećih” u svojim timovima) bio opravdan, čak bi se moglo reći i preko potreban. Evo samo nekoliko imena igrača, koji su svakako ostali zapamćeni.

1994. prvi put je organizovana utakmica najboljih novajlija u ligi – pobedio je tim Tonija Kukoča, Chris Webbera i Sam Cassella, za protivnike odlično igrao Penny Hardaway.
1995. na utakmici “predstavljeni” Jason Kidd, Eddie Jones, Jalen Rose, Glenn Robinson
1996. Kevin Garnett, Michael Finley, Antonio McDyess, Rasheed Wallace, Jerry Stackhouse
1997. Kobe Bryant, Allan Iverson, Steve Nash, Antoine Walker, Ray Allen
1998. Tracy McGrady, Chauncey Billups
2000. Dirk Nowitzki, Paul Pierce, Mike Bibby, Elton Brand, Lamar Odom, Andre Miller
2001. prvi put je igrana utakmica između rookie-ja i sophomore-a… stariji (iskusniji) su pobedili, dominirali su Wally Szczerbiak i Shawn Merion…za novajlije je odlično odigrao Kaleed El Amin
2002. kakva klasa rookie-ja…Tony Parker, Pau Gasol, Jason Richardson, Shane Battier, Andrei Kirilenko, Željko Rebrača, Joe Johnson…i pobeda za mlađe…starije predvodili Kenyon Martin, Darius Miles i Quentin Richardson
2003. pobeda iskusnijih…Gilbert Arenas, Jason Richardson, Richard Jefferson, Pau Gasol….među rookijima Amare Stoudamire i Caron Butler (učesnici ovogodišnjeg All stara)
2004. ubedljiva pobeda Sophomore-a… Stoudamire, Carlos Boozer, Manu Ginobili, Marko Jarić, Yao Ming i Tayshaun Prince su “prebili” ekipu u kojoj su bili Dwyane Wade, Carmelo Anthony, LeBron James, Kirk Hinrich i Josh Howard
2005. poraženi prosle godine su “ostali na okupu” i sačekali svoj red…Wade, James, Anthony, Chris Bosh i Kyle Korver su poslali na dopunsku nastavu Iguodalu, Denga, Harrisa, Dwighta Howarda i Bena Gordona
2006. Benu Gordonu i Andreu Iguodali u pobedničkom Sophomore timu društvo pravili Andres Nocioni i Nenad Krstić…Chris Paul, Andrija Bogut i Luther Head čekaju ovu godinu

Barnjani i Bogut

2007. Sophomore tim je odličan!!! Chris Paul, Reymond Felton i Deron Williams su tri mlada organizatora igre, sa već “zarađenim” i prezimenom u NBA, nosioci igre svojih timova, i zajedno čine verovatno najbolju playmaker klasu u istoriji NBA. Da čudo bude veće (3 odlična pleja u istom draftu), sa njima u ekipi ce biti i Monta Ellis, takođe playmaker, ali još mlađi od pomenutih (preskočio je college obrazovanje), takođe vrlo kvalitetan, sa gotovo izvesnom uspešnom karijerom ispred sebe. Bogut se i dalje razvija, ove sezone igra na poziciji centra, sto je za njega mnogo prirodnije. Luther Head je među najboljim šuterima NBA,  sa daleko najviše ubacenih trojki među rezervnim igračima. Andrew Bynum je ove godine potpuno potvrdio da je uprava Lakersa znala šta radi kada mu je prošle godine “pomogla” da direktno posle srednje skole počne da zarađuje za život, igrajući u NBA. Preostala dva igrača “starijih” su Danny Granger i David Lee, par vrlo dobrih krilnih igrača i njihov odabir upotpunjuje ovu odličnu ekipu. Da rezultati timova za koje igrači igraju itekako imaju uticaja na odluku NBA kancelarije prilikom selekcije igraca za ovaj meč se najbolje manifestuje u izostavljanju dvojice momaka koji imaju odlične sezone, igraju mnogo bolje nego prošle godine (dakle napreduju) i svoj kvalitet potvrđuju svojom konstantnošću. Međutim, njihovi timovi imaju najlošije rezultate ove godine, tako da Gerald Greene (Boston) i Hakim Warrick neće nastupati u Las Vegasu. Bas kao ni Jose Calderon (iako je Toronto vodeći tim u svojoj diviziji, a Španac igra konstantno dobro) i Jarret Jack (iako je Portland već dobio više utakmica nego prošle godine).

Selekcija novajlija je sigurno mogla biti drugačija, iz prostog razloga jer u njoj nema Craig Smitha (Minnesota), koji je na rang listi najboljih rookija od samog početka sezone (drugi je najbolji skakač u odnosu na minutažu, drugi po procentu šuta). Njegovo mesto je zauzeo Jordan Farmar, bek Lakersa (da li sam objektivan po ovome pitanju? Ne verujem…)

Centarsku okosnicu “mlađih” činiće Andrea Bargnani, prvi pik na draftu, koji je posle nešto lošijeg starta, zaista dobro odigrao u poslednjih par meseci i važan je deo vrlo uspešnih Raptorsa, kojima su mnogi predviđali potpuno drugačiju sudbinu. Italijan bi, po procenama novog rukovodstva Toronta, trebalo da se razvija u pravcu Nowitzkog, od koga je i dalje veoma daleko, ali je istina da se kreće dobro, da šutem spolja daje napadu širinu i da igra nesebično i kreativno. Drugi Evropljanin na ovoj utakmici je našoj košarkaškoj publici mnogo poznatiji Jorge Garbajosa, koji je po svojim godinama, iskustvu, košarkaškom znanju i uspesima sve samo ne klasičan rookie.

Međutim, svi očekuju da najbolji među rookijeima bude jedan od sledeća 3 igrača: Randy Foye (Minnesota), Brandon Roy (Portland), Adam Morrisson (Charlotte).

Foye je nedavno postao starter, igra na poziciji izmedju 1 i 2, tzv. scoring point guard. Njegova priroda je da kreira za sebe, više nego za druge, ali je dosadašnji proces rada sa njim unapredio i njegove playmakerske sposobnosti. Roy je takođe “hybrid” između 1 i 2, lošijih predispozicija nego Foye, ali ima prednost u visini. Takođe igra sa velikim samopouzdanjem, ima veliku minutažu i veliku podršku u timu. Morrisson je klasičan napadač, strelac, koji je sam sebi uvek najbolja opcija u napadu. Početak sezone je bio odličan, ali potpuna nebriga u odbrani ga je dovela do manje minuta na terenu, samim tim i do manjeg učinka, što se ipak nije odrazilo na rezultate ekipe.

Tu su jos i Paul Millsap, centar Utaha, koji odlično igra ove sezone, kao i cela njegova ekipa. Dvostruki najbolji skakac NCAA je već napravio ime i prezime i na sledećem nivou u svojoj karijeri, i dalje uspešno radi ono što ga je i dovelo u NBA – skokovi, tvrda odbrana i velika angažovanost. Marcus Williams (New Jersey) je playmaker, verovatno jedini klasični organizator igre na ovom spisku. Vreme provedeno uz Jasona Kidda svakako daje rezultate.

I poslednji na spisku je Rudy Gay, krilni igrač Memphisa, koji igra puno, što je odlično za njega lično, u ekipi koja ima najgori skor u ligi, što svakako nije dobro (pobeđivanje je navika… baš kao i porazi – Vince Lombardi). Iako je, za sada, isuviše mekan i ponekad nedovoljno agresivan, Gay ima dobre šanse da se razvije u vrlo dobrog igrača. Jednostavno, ono što može da uradi (njegove atletske sposobnosti) je neuobičajeno, a već pomenuta solidna minutaža će njegovo razvijanje samo ubrzati.

Dan drugi

Džerald Grin

Još jedan dan sa puno aktivnosti koje nisu košarka, verujem da nekoga i zanimaju, ali da preskočimo to ovoga puta. Baš kao i detalje vezane za utakmicu koju su nazvali All-starom NBDL, liga koja je zamisljena kao svojevrsna priprema mladih igrača za NBA. Posle te utakmice, počinje ono što mnogi željno očekuju, verovatno ima ljudi koji ova takmičenja radije i sa više pažnje gledaju nego sam All Star. Naravno, radi se o takmičenjima u šutiranju trojki, zakucavanju, kontroli lopte i takmičenju nazvanom “shooting stars”.

Ovogodišnje takmičenje trojkaša može biti vrlo zanimljivo. Selektirano je 6 zaista dobrih šutera i svaki od njih ima realne šanse da pobedi. Prošlogodišnji pobednik Dirk Nowitzki (ove sezone sut za 3 poena – 43%) će titulu braniti od Gilberta Arenasa (36%), Damona Jonesa (39%), Mikea Millera (42%), Jasona Terryja (42%) i otkrovenja sezone, Jasona Kaponoa (56%). Da je spisak nešto duži, verovatno bi bilo zanimljvo gledati i Kylea Korvera, Luthera Heada ili Brenta Barryja.

Takmičenje u zakucavanju će imati 4 učesnika, koji su potpuno različiti. Jedan od njih je “Shaq u najavi”, Dwight Howard, ali nekako mi ovo takmičenje i nije baš “centarsko”. Ipak, ovaj je mladić dovoljno i brz i eksplozivan i koordinisan, od njega očekujem prava “monster” zakucavanja.

Tyrus Thomas (Chicago) igra na poziciji 4, neverovatan je atleta i velikog raspona ruku. Te svoje sposobnosti koristi u odbrani (mogućnost da vam ‘dohvati” šut je za njega uvek realnost), ali je tokom sezone imao i više od nekoliko atraktivnih zakucavanja, što u kontranapadu , što posle skoka u napadu (odbitke je direktno vraćao u obruč). Prošlogodišnji pobednik je Nate Robinson, jedan od nižih igrača u NBA. Snažan, brz , skočan, prošle je godine zapanjio navijače i sudije svojim retro Spud Webb zakucavanjima. U principu, svi su nešto slabiji na niže igrače, ali mislim da će ove godine morati da pokaže nešto novo.

Moj favorit je Gerald Greene (Boston), koga sam već pominjao u textu. Najiskrenije, taj momak može da skoči…mnooogo, “koliko god treba”. Ne bih se iznenadio da u svom asortimanu ima i neka od zakucavanja koja su mogli da izvedu samo letači klase Jordana i Wilkinsa.

Posle zakucavanja sledi i takmičenje u baratanju loptom, tokom kog će Kobe Bryant, Dwayne Wade, LeBron James i Chris Paul pokazati svoje driblerske, dodavačke i šuterske sposobnosti u trci sa vremenom. Baš kao i takmičenje u šutiranju (i pogađanju) trojki, i ovaj “obračun” će biti osiromašen neučestvovanjem Stevea Nasha, koji je i prošlogodišnji pobednik.

Drugi dan će zatvoriti tzv. shooting stars takmičenje, odnosno takmičenje pomešanih timova koji će predstavljati ekipe Detroita, Chicaga, LA-a i San Antonija. Timovi su sastavljeni od jedne aktuelne zvezde (Billups, Gordon, Odom, Parker), sledeći učesnik je bivša zvezda istog tima (Lambeer, Pippen, Cooper, Gervin), a treći član tima je igračica WNBA iz istog grada. Takmičari ce šutirati ukupno 6 šuteva (po dva svaki), sa različitih pozicija i različitih distanci.

Dan treći... najvažniji

Gilbert Arinas

Naravno, ono najbolje je ostavljeno za kraj. 56. po redu , meč svih zvezda NBA. Barem onih kojima je 2006-2007 “zvezdana sezona”. Način odabira, glasanje za startere i način selekcije ostatka tima, sve je to dobro i odavno poznato svakom ljubitelju ove košarke (a oni koji to nisu verovatno neće ni čitati ovaj tekst), pa se na tome ne bih zadržavao. Ima nekih igrača koji su možda zaslužili da budu na ovom meču, ali o tome na samome kraju.

Ekipu Istoka predvodiće Eddie Jordan, trener Washingtona, iako njegov tim nema najbolji skor u Istoćnoj konferenciji. Sam Jordan je trener sa najdužim “stažom” u istom timu u ovom delu NBA (4 godine je već sa Wizardsima). Predvodi ekipu koja ima dosta mladih igrača i onih koji su to bili kada je on preuzeo kormilo, a tokom protekle 4 godine je pomogao Arenasu, Jamisonu i Butleru da postanu igrači All star kalibra.

Da krenemo sa listom startera Istoka. Na poziciji playa, iako mu to nije potpuni opis zaduženja, prava i obaveza, nastupiće Gilbert Arenas, koji ima odličnu sezonu, sa 29,5 poena u proseku. Kadar je da na svakoj utakmici postigne veliki broj poena (60 poena u meču sa Lakersima), i ove sezone je direktno, poslednjim šutevima doneo veliki broj pobeda Wizardsima.

Startna dvojka je Dwayne Wade, koji kao i Arenas, nastupa treći put na All Staru. U samom je vrhu lista strelaca, asistenata, kradljivaca i šutiranih slobodnih bacanja.

Lebron James ce startovati na poziciji 3. Kao i od samog starta profesionalne karijere, vrlo popularan među navijačima, vrlo ubedljiv na svakom glasanju, ali bez titule, a ove godine i bez posebno dobrih rezultata svog tima, iako on igra na visokom nivou. Kako sezona odmiče, sve je više sumnji u predviđani ovogodišnji uspeh Clevelanda.

Na poziciji 4 startovaće Chris Bosh, igrač Toronta, još jedan iz klase 2003. Njegov tim igra odlično, imaju vodeću poziciju u svojoj diviziji, i pored velikih promena u sastavu i rukovodstvu, a Bosh ima najbolju sezonu u karijeri, za šta je i nagrađen na ovaj način.

Pozicija 5 – ko drugi nego Shaquille O’Neal. Jeste, istina je da je dugo bio povređen, tačnije odigrao je samo 7 utakmica ove sezone, ali startere biraju navijači, a oni znaju da cene “minuli rad”, a Shaq ima 4 šampionska prstena, sa dva različita tima.

Dvajt Hauard

Podršku starterima davaće sledeći igraci: Detroit će imati dva predstavnika ove sezone (za razliku od neponovljivog proslogodišnjeg broja), Billupsa i Hamiltona, što nije nikakvo iznenađenje, niti je ikakav “poklon” . Billups je verovatno, uz Kidda, najbolji play na Istoku (Arenas nije play), uspeva da održi nivo odličnih igara već duži broj godina, njegov tim ove sezone ima najbolji skor u konferenciji. Sasvim dovoljno. Isto važi i za Hamiltona, s tom razlikom da on spada u elitu na svojoj poziciji, a način na koji radi i zarađuje svoje poene je svojevrstan “bukvar”, bez obzira na godine i nivo igrača. Joe Johnson ce nastupati umesto povređenog Jasona Kidda, i mislim da je ta izmena odličan potez NBA kancelarije. Johnson je lider svog tima, mlad je, kvalitetan i zaslužio je da bude tu gde jeste.

Na krilnim pozicijama nastupace Vince Carter i Carol Butler, kome je ovo prvi ulazak među “odabrane”, ali je vrlo moguće da ne bude i poslednji. Potpuo sazreo, u timu kome je potreban, igra odlično, potpuno svestan hijerarhije u timu (Arenas je prva i poslednja opcija), što je uvek dodatni kvalitet. Carter igra odlično, ali Netsi ne briljiraju, ili drugim rečima, nisu tamo gde bi morali da budu, u odnosu na sastav i ambicije. Kao i uvek, u vrhu liste najboljih strelaca, opasnost za protivnika na svakoj utakmici, i sigurno jedan od najatraktivnijih igrača svih vremena. Sve u svemu, odabir na mestu.

Izmene za Bosha su Jermaine O’Neal i Dwight Howard. Pacersi, slicno Netsima, ne briljiraju na terenu (a imaju i veliki broj problema van terena), ali je Jermaine jedina konstanta u tom timu i nema nikakve dileme da li bi na istom nivou igrao i u bilo kom drugom timu u ligi. Odličan napadač, skakač i izvrstan bloker. Porediti Howarda sa Shaqom je normalno, prirodno i nije preterano. Mlad je, jak, brz, talentovan, igra u dobrom timu za ozbiljnog trenera i igra konstantno. I biće naslednik Shaqa, sa vrlo dobrim šansama da bude u istoj meri dominantan. Sve u svemu, dosta mladih igrača u ovoj ekipi, dobar broj njih ćemo gledati na ovakvim utakmica još puno, puno puta. Čak sedmorica iz ovogodišnjeg sastava su rođeni posle 1980. godine.

MekGrejdi i Brajant

Ekipa Zapada će biti potpuno drugačija od one kakva je trebalo da bude. Čak četvorica igrača neće moći da nastupaju u nedelju. Povrede su sprečile Yao Minga, Stevea Nasha, Allena Iversona i Carlosa Boozera da uveličaju ovaj događaj, tako da selekcija zapadne konferencije praktično ima 16 igrača. Trener ce biti Mike D’Antoni, koga stariji ljubitelji košarke sigurno pamte i kao uspešnog igrača i trenera u Italiji. Njegov tim nema najbolji skor, ali je pravilo da isti trener ne može predvoditi All star tim dve godine zaredom (iz istog razloga, Flip Saunders nije trener Istoka).

Starter na poziciji 5 sigurno neće biti Ming, a u momentu kad pišem ovaj text, mislim da odluka još uvek nije poznata. Možda dodje do formacijskih pomeranja (Duncan na 5) , pa se nađe mesta za Nowitzkog.

Na playu, odnosno na bekovskim pozicijama će početi Kobe Bryant i Tracy McGrady. Dakle , bez klasičnog organizatora igre, sa dva “svemoguća” igrača. Ono što je zanimljivo za obojicu je da su ove sezone počeli da menjaju igru, počeli su da loptu “dele” i sa ostalima, u mnogo većoj meri nego ranije, i to se i odražava rezultatski. I jedan i drugi tim su, verujte, za izbegavanje (mislim, u playoffu). Naravno, kada se rezultat lomi, vrlo je jasno da obojica žele i imaju loptu u rukama.

Na krilnim pozicijama još dvojica budućih članova Kuće slavnih, Tim Duncan i Kevin Garnett. Igrač San Antonija je tu deveti put, dokaz da svaki navijač prepoznaje njegove kvalitete, iako je verovatno tačno da ima i jačih i bržih…baš kao što je tačno da je Duncan među najboljim centrima svih vremena. Još jedan igrač čija bi košarka trebalo da bude “bukvar”.

Kevina gledam svaki dan, i svaki dan vidim nešto novo… I tokom svakog dana (pre ili kasnije) se zapitam da li je moguće da taj čovek, u svojoj 12. sezoni, i dalje trenira i igra sa tom željom, sa tim intenzitetom, sa toliko strasti i ljubavi prema košarci. Već nekoliko sezona je statistički MVP, igrač sa daleko najviše double-double učinaka, međutim rezultati tima nisu na nivou njegovih partija.

Iako trejdovan tokom sezone, Allen Iverson je ostao onaj isti igral, koga teško možeš da ne ceniš, čiju energiju moraš da poštuješ i kad ti je protivnik, tako da njegov odabir, ovog puta na Zapadu, nije nikakva slučajnost. Steve Nash neće igrati, ali ono što je čudno (pomalo, tek?) je da nije izglasan u prvu petorku. Dvostruki MVP prventsva, i ove godine je u borbi za tu titulu, ali nije u 5 najboljih?

Prvi put na All staru će se naći i Carmelo Anthony. Ove sezone prvi strelac lige, ali i učesnik tuče zbog koje nije igrao na 15 utakmica. Ako se to stavi u stranu, ako se samo “košarka” broji, onda mu u Las Vegasu i jeste mesto. Mladić je mašina za davanje koševa, i to radi mnogo lakše negoli Wade ili James. Radilica iz Phoenixa, i još jedan sličan igrač iz Dallasa su se našli u selekciji. Shawn Merion i Josh Howard su nagrađeni za svoje dobre igre i za odlicne rezultate svojih timova (broj 1 i 2 u NBA). Doduše, Howard se na All staru pojavljuje kao zamena.

Tony Parker ne igra kao prošle sezone, Spursi ne igraju kao prošle sezone (tek su broj 3 u NBA… ili boljim recima, na Zapadu) ali je Francuz (americkog porekla) i dalje, uz Nasha, najbolji play u konferenciji. Amare Stoudamire se vratio posle dugih i ponovljenih povreda. I igraće na All staru… Nije dominantan kao pre par godina, povreda mu je odnela deo neverovatnih atletskih sposobnosti, ali je i dalje vrlo opasan (doduše, pomaže i to što igra sa Steveom Nashom), skočniji i brži od mnogih direktnih protivnika.

Ray Allen, opet, na utakmici najboljih… I još jedan igrač čiji tim nije na očekivanom nivou ove godine, a ako ćemo da budemo iskreni, i sâm Allen pamti bolja vremena. Međutim, ništa se nije promenilo. I dalje ne smete da ga ostavite samog, ma ni za delić sekunde. I dalje je to jedan od najboljih šutera u košarci, i dalje je igrač koji može da pogodi i pogadja zadnje, najvažnije šuteve.

Još jedan rookie u ovoj selekciji, vrlo poznato lice. Mehmet Okur. I svaka mu čast. Veliki uspeh za njega lično, veliki uspeh i za tursku košarku. Košarkaš Utaha je u odličnoj formi ove godine, podjednako opasan i licem i leđima ka kosu, sa dobrim učinkom u skoku, solidnom odbranom (imajući u vidu ko sve igra na njegovoj poziciji – 4 – u zapadnoj konferenciji), i onime što ga je definitivno izbacilo u sam vrh – šutevi za pobedu.

Na žalost, društvo mu neće praviti saigrač Carlos Boozer, koji je definitivno sazreo, ušao u sistem disciplinovane i odgovorne košarke Jerryja Sloana, i postao njihova prva opcija na centarskoj poziciji.

I za kraj, Dirk Nowitzki. O njemu sve znate. I znate to vec godinama. Znači da vredi, jer traje. I vredi dosta. Prvi je igrač tima broj 1 u ligi, tima koji je favorit za titulu. Između ostalog, jer imaju i njega.

I na samom kraju… podatak koji neobično volim…od 16 selektiranih igrača zapadne konferencije, čak 6 je rođeno van prostora SAD.