Edoardo Manđaroti

Edoardo Manđaroti je najuspešniji mačevalac u istoriji Olimpijskih igara i svetskih šampionata. Osvojio je ukupno 21 titulu, uključujući šest olimpijskih zlata u periodu od 1936 do 1960. godine. Njegova specijalnost i najbolja strategija bila je ta da napadne protivnike od samog početka borbe i da stvori veliku bodovnu prednost koja bi za njegove rivale ostala nedostižna.

Rođen je u mačevalačkoj porodici gde mu je otac Đuzepe bio prvi učitelj, od koga je naučio da se mačuje zajedno sa bratom Dariom. Njegov otac shvatao je bitnost kompletnog fizičkog treninga, tako da je Edoardo takođe morao da se bavi plivanjem, trčanjem i biciklizmom. Sve to je doprinelo da izraste u sportistu sa velikom snagom i izdržljivošću, što ga je odlikovalo tokom kompletne karijere, koja je bila prilično duga. Otac ga je takođe terao da mač koristi i levom rukom, iako je bio dešnjak. Time je tokom svoje karijere protivnike ‘lovio’ iznenađenjem, pa mu je nepredvidljivost njegovih poteza donela mnoge bitne pobede. Na Olimpijskim igrama debitovao je 1936. sa 17 godina gde je sa selekcijom Italije postao najmlađi osvajač zlata na tim Igrama. Tokom Drugog svetskog rata, bio je regrutovan u italijansku vojsku gde je bio instruktor mačevanja, što mu je omogućilo da konstantno vežba. Na Igrama u Londonu 1948. osvojio je bronzu u individualnom maču, kao i srebrnu medalju u timskoj konkurenciji u obe discipline. Edoardo je takmičenje u floretu sačuvao u lošem pamćenju pošto je bio oštećen od strane sudija. Četiri godine kasnije u Helsinkiju osvojio je dva zlata i dva srebra. Kao kuriozitet ostalo je to što su se braća Manđaroti susrela u finalu mača, de je Edoardo trijumfovao.

Edoardo Manðaroti, danas

U Melburnu 1956. osvojio je dva zlata i bronzu. Svoj poslednji nastup na Olimpijskim igrama imao je u Rimu 1960. gde je osvojio još dve medalje, zlato i srebro.

Edoardo Manđaroti osvojio je 27 medalja na svetskim šampionatima (13 zlatnih) iako je učestvovao na samo devet prvenstava. Bio je jedini sportista koji je redovno nosio zastavu Italije na ceremonijama otvaranja. Manđaroti je i nosilac titule “Vitez Velikog Krsta” koju mu je dodelio Vatikan i to je titula koja postoji još od srednjeg veka i vremena Krstaša. 2003. Međunarodni olimpijski komitet dodelio mu je ‘Platinasti venac’, uz obrazloženje da je “Edoardo Manđaroti sa ukupno 39 zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja na Olimpijskim igrama i Svetskim šampionatima, nije samo najveći mačevalac u istoriji tog sporta, već i najnagrađivaniji sportista u SVIM olimpijskim sportovima u istoriji Olimpijskih igara”. Sa bratom Dariom drži akademiju za mačevanje u kojoj neguje tradiciju tehnike mačevanja koju ih je njihov otac naučio.