Brando, razgovori

"Ukoliko postoji Mozart za intervjue, Lari Grobel je taj. Ako intervju kao umetnička forma postaje preovlađujući prozni žanr u 21. veku, to je onda zasluga novinara kao što je Grobel koji istovremeno uspevaju da budu nevidljivi i nenametljivo dominantni. U Larijevom slučaju, poređenje sa Mocartom ima dvostruko značenje: očigledna lakoća u radu i konstantno visok kvalitet."

Džojs Kerol Outs, autorka romana Zveri

Knjiga Lorensa Grobela, autora knjiga Razgovori s Kapotom, Hjustonovi i Al Paćino, odaje priznanje geniju glume ali i zaviruje i otkriva malo poznate Brandove osobine. Nastala je na osnovu razgovora koje je 1978. godine Grobel vodio sa Brandom pišući za časopis Plejboj.

Iako je Brando na početku serije intervjua pristao da govori isključivo o pravima Indijancima, takva ograničenja nisu nimalo omela mladog novinara. Grobel se oslanjao na savet koji je o Brandu dobio od njegove dugogodišnje sekretarice, Alis Marčak: „Kada jednom počne da priča, iako toga nije ni svestan, ništa više ne krije, samo priča.“ Postavljajući najrazličitija pitanja o svetskim ekonomskim problemima i kapitalizmu, američkoj spoljnoj politici, ekologiji, braku, porodici i glumačkom pozivu, Grobel je uspeo da uhvati razne nijanse gromadnog lika legendarnog filmskog glumca. Zbog svoje averzije prema novinarima i svakoj vrsti publiciteta uopšte, Brando je do tada predstavljao pravu enigmu za javnost. Jedini intervju koji je dao za novine bio je onaj sa Trumanom Kapotom tokom snimanja filma Sajonara, 1956. godine. Novinari su Branda nazivali briljantnim, sirovim, pažljivim, arogantnim, nežnim, sebičnim. Često su govorili da je razmažena, temperamentna i tvrdoglava holivudska zvezda.

Od samog početka, Brando nije sputavao svoju sirovu snagu, snagu kakva nikada do tada nije viđena na velikom platnu. Govorio je telom, budio emocije u gledaocima svaki put kad bi primao udarce i potom ustajao. Publika je o hrabrosti znala samo ono što je videla u Brandovom izvođenju, a gledala ga je u Ljudima preko Dokova do Viva Zapate! Isto tako, ono što su smatrali za zlo dobilo je novo tumačenje i novu dimenziju kako je Brando postajao divlji panker i huligan, nacistički oficir, kidnaper, ružni američki ambasador, mafijaški bos.

Kao vrlo zatvoren čovek, Marlon Brando je budio emocije i izazivao burne reakcije i kao glumac i kao politički aktivista. Režiser, Elija Kazan, nazvao ga je jedinim genijem koga je upoznao na polju glume. Brando je za života prerastao u mit i postao istorijska figura – umetnik koga će se nesumnjivo sećati i generacije sledećeg veka. Lorens Grobel je sa istančanim osećajem za pravi trenutak, psihologiju i novinarsku etiku, uspeo da Marlonda Branda prikaže ne kao mitsku figuru kakvu je od njega načinila medijska industrija, već da nam ga približi kao inteligentnog i zanimljivog sagovornika širokih interesovanja.

Ova knjiga predstavlja sveobuhvatnu priču o Marlonu Brandu, aktivnom učesniku u marševima, pravom i filmskom buntovniku, ali i osetljivom čoveku – ona govori o Brandovim ljubavima i tragedijama, o životu koji je bio više od filma.