El. Orgazam: Nismo nostalgični

Da li je prodaja na kisocima jasan znak devalviranja umetnosti, kako zvuči album ‘’To što vidiš to i jeste’’ , ima li kraja prežvakavanju "novog talasa" i koji su dalji planovi Električnog orgazma, za B92 govore Srđan Gojković Gile i Ljubomir Đukić

B92: Zbog čega ste se odlučili da novi album postane deo ponude jednog mobilnog operatera? Da li ste imali problem sa činjenicom da će se on prodavati na kioscima?
Srđan Gojković-Gile: Ljudi misle da kada je nešto na kiosku to automatski postaje proizvod. A ustvari, to je sve vreme proizvod. Jedina razlika je što je ovako album u masovnijoj prodaji. Cilj je doći do što većeg broja ljudi a dosadašnji način rada preko diskografskih kuća je obesmišljen. Pirati su svojim cenama uništili prodaju i postalo je neophodno spustiti cenu. Ovaj album košta 200 dinara, a nije piratsko nego originalno izdanje. To je bio jedini način da u ovim okolnostimo ponudimo publici novo izdanje.

Diskografske kuće nisu u stanju da finansiraju proizvodnju novih albuma. Pitanje je isplativosti. Kada je prodaja pala na tako niske grane, da li se nekome isplati da ulaže u album, spotove, medijsku promociju?
Mi planiramo da pred kraj godine objavimo i drugo izdanje ovog albuma, u novom pakovanju, sa luksuznijom opremom. Do tada, Telekom je zadužen za ekskluzivnu distribuciju albuma. Prodaje se u njihovim psolovnicama, na trafikama, benzinskim pumpama. Prednost ovog načina prodaje i jeste taj što se album prodaje na mnogo više mesta nego što je uobičajeno. Takođe album će moći da se kupi u svim delovima zemlje a ne kao do sada samo po velikim gradovima. Nadam se da ćemo ovoga puta dobaciti do mnogo većeg broja ljudi.

Ljuba (Ljubomir Đukić) je ponovo aktivni član Električnog orgazma a sa njegovim povratkom došlo je i do nove podele posla u bendu...
Da. U startu smo se dogovorili da ćemo praviti album tako što ćemo dolaziti praznih džepova na probe. Do ovog albuma sam obično ja dolazio sa gotovim pesmama i to je bio naš uobičajeni način rada. Poslednjih nekoliko godina i Banana je postao aktivan kada je u pitanju komponovanje. Ipak, ovo je bilo potpuno drugačije. Prvi put smo krenuli od nule i kroz džemovanje stvarali pesme. Zbog čega smo tako dugo čekali na novi album Električnog orgazma?
Gile: Najduže smo radili upravo na ovom albumu. Prve demo snimke smo napravili krajem 2005 godine a snimanje je počelo u januaru prošle godine. Imali smo naravno i velike pauze. Album je sniman u našem studiju. Tu vežbamo, probamo i snimamo. Zahvaljujući padu cena digitalne tehnologije konačno smo došli u situaciju da možemo sami da snimamo, u bilo kom prostoru. To je oslobađajuće ali je verovatno i jedan od razloga što je sve tako dugo trajalo.

Ipak, mislim da je to dobro. Ranije se dešavalo da snimimo album za nekoliko meseci a posle pola godine razmišljamo da li je moglo bolje. Sada smo ostavili da se sve to neko vreme marinira.

Ljubomir Đukić: Imali smo vremena da razmislimo da li je taj material upravo ono što želimo da izdamo. Dosta toga je otpalo. Mi smo praktično snimili dva albuma a na drugom, dopunjenom izdanju ovog albuma naći će se jos neke pesme.

Gile: Kruna tog slavlja je za mene izlazak ovog albuma. Najvažnije je da smo u toj jubilarnoj, tridesetoj godini uspeli da izdamo ploču na kojoj smo toliko dugo radili.



I ove godine zahvaljujući BELEF-u u Beogradu je obeleženo tri decenije od pojave novog talasa, tačnije od izlaska kultne ploče Paket Aranžman. Kako, kao direktni ‘’krivci’’ za rađanje tog talasa u Srbiji, gledate na tu učestalu potrebu za recikliranjem novotalasne estetike?
Gile: Ja nisam nostalgičan. Ljudi nekada idu u krajnost i previše idealizuju to vreme. Ja zaista mislim da je to bilo jedno od najkreativnijih razdoblja u ex ju muzici. Ipak, daleko od toga da je to bilo neko idealno vreme kako ga ljudi danas doživljavaju. Svako vreme ima i dobre i loše strane.

Tako je bilo i tada. Ne volim patetična podsećanja. Bili smo mlađi, nakon toga su se izdešavale užasne stvari i zbog svega toga taj period nam deluje bolji nego što je zaista bio.

Proslavi obeležavanja tri decenije od pojave panka i novog talasa vi ste se 2006 pridružili objavljivanjem koncertnih snimaka sa početka vaše karijere na albumu ‘’Breskve u teškom sirupu’’. Da li vam nakon svih ovih godina rada smeta što ljudi na koncertima i dalje žele da čuju upravo te pesme, hitove koje ste snimili pre trideset godina?
Gile: Mi uvek idemo logikom da ako se mi dobro zabavljamo, zabavljaće se i publika. Ako je nama loše i ako se na bini ne osećamo dobro, nema šanse ni da publici bude dobro. Sviramo ono što se nama najviše svira, što nam prija i što nas zabavlja. Imali smo period kada smo svirali samo hitove i imali smo osećaj da smo se pretvorili u neki putujući džuboks, imitaciju samog sebe.

Ljuba: Posle 30 godina i toliko albuma uvek se posle koncerta pojavi neko ko nas pita zbog čega nismo odsvirali neku pesmu. Ne možemo svirati baš sve pesme. Cilj je stalno menjati repertoar.

I za kraj kako vidite narednih deset godina Električnog orgazma?
Gile: Ne razmišljamo tako daleko. Nismo ni sanjali da ćemo jednog dana napuniti 30 godina. To je sve bilo od danas do sutra, a evo potrajalo je... Neverovatno, ali i dalje smo puni energije. Radićemo i dalje. A dokle? Videćemo...