Nama je svaki odlazak na Krf opelo

Venac je položio zajedno sa ministrom kulture i informisanja Ivanom Tasovcem.

"Svaki dolazak na Krf i Vido za nas iz Srbije je opelo. Više od 10.000 ljudi leži ovde u kosturnicama i u dubokoj plavoj grobnici. Ovde je, kako je neko rekao, najbolji deo Srbije - večna Srbija", rekao je Dačić na Krfu.

"Ovde je čitava jedna nacija doživela vrhunac svoje golgote i početak vaskrsenja. Platila je cenu svoje slobode, po rečima jednog britanskog vojnog savetnika, krvlju i suzama. To je bio rat u kojem je Srbija postala slavna", naveo je premijer Srbije.

On je istakao i da je na Krfu i Vidu Srbija, da treba da se seća svoje slavne prošlosti i da živi.

"Da živi za sve one koji su za nju umrli. Da više nikada ne žrtvujemo svoju decu, da počnemo konačno da ubiramo plodove nikle iz sopstvene krvi, da se vratimo u društvo iz kojeg smo pod drugim imenom izbačeni i da se ponovo čuje "živela Srbija. Albanska golgota i boravak Srba na Krfu i Vidu od 1916. do 1918. godine utkani su u kolektivnu svest našeg naroda kao razdoblje bezmalo antičke tragičnosti, nesebičnog junaštva i istinske humanosti. Čuvajući duboko u sebi luču slobode i nacionalnog ponosa neporažena srpska vojska i deo izbeglog civilnog stanovništva našao je utočište u prijateljskoj zemlji Grčkoj“, naglasio je predsednik Vlade Srbije.

Dačić je na Krfu položi lovorove vence kod spomen-kosturnice u Mauzoleju na ostrvu Vido, kod mornaričkog krsta, kao i u "Plavu grobnicu" u okviru komemorativne ceremonije povodom 97. godišnjice iskrcavanja srpske vojske na ostrva Krf i Vido u Prvom svetskom ratu. Ceremoniji su prisustvovali i gradonačelnik Krfa, predstavnici Pravoslavne crkve i predstavnici grčke vojske i policije.

Foto: Vlada Srbije

On je podsetio da su Srbe tada upoređivali sa Spartancima i da je nemački car Vilhem govorio da bi voleo Srbiju za saveznika, a u Francuskom parlamentu se orilo "živela Srbija“.

"Taj rat i tu pobedu smo završili sa više od milion mrtvih i sa gubitkom polovine muškog stanovništa. Ne želeći da se predaju, tek svaki peti vojnik od 750.000 vojnika koliko ih je pošlo u rat, uspeo je da dođe do Krfa. Zato se ovde vrši opelo. Ovde na Krfu, na Vidu i u moru koje je duboko koliko i Atlantski okean, sahranjena je čitava jedna izmučena nacija. Čuvari hrišćanskih vrata ovde su našli mir i odavde su krenuli kući. Doći na Krf zato je za svakog Srbina svojevrsno hodočašće i dužnost, zato što ovde leže prometeji naše nade i apostoli našeg jada. Ovde smo mi Srbi platili našu cenu", rekao je premijer Dačić.

"Cela jedna Srbija je položena bez imena u ovaj plavi grob. Posle pobedničkog rata, posle svih ovih žrtava stvorena je nova država, uzeto je novo ime, pravljena je nova istorija i skoro devedeset godina Srbije ovde nije bilo. Čak je ovaj spomenik na Vidu podigla Jugoslavija, ovde piše srpskim junacima - Jugoslavija i ako postoje greške koje treba ispravljati, onda je ta među prvima. Neka bude večno sećanje na slavne srpske žrtve i neka bude večno prijateljstvo grčkog i srpskog naroda“, rekao je Ivica Dačić. Posle neuspelog pokušaja da se srpska vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije, presecanja komunikacija i izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj Vojsci, Vrhovna komanda je 24. novembra 1915. godine odlučila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje.

Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, Srpska vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone, odakle se povukla na Krf, na kojem je do aprila bilo 151.828 vojnika, u Bizerti oko 13.000 vojnika, a na Korzici i u Francuskoj oko 5.000. Načelnik Vrhovne komande, general Petar Bojović na Krf je stigao među poslednjim ešalonima aprila 1916. godine.

Krfska epopeja predstavlja jedan od najtragičnijih i najsudbonosnijih perioda novije nacionalne istorije.

U pitanju je razdoblje velikog stradanja civilnog stanovništva i pripadnika oružanih snaga koje su, iscrpljene dugotrajnim marševima kroz Kosovo i Metohiju i Albaniju, spas potražile na grčkim jonskim ostrvima Krf i Vido, podseća se u saopštenju Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.