Sudije: Reizbor nije pravno validan

Predsednica tog udruženja Dragana Bojević je najavila da će Društvo sudija Srbije pružiti pravnu pomoć kolegama koje nisu izabrane u ostvarivanju njihovih zakonskih prava. Boljevićeva smatra da je, povodom kriterijuma kojima se rukovodio Visoki savet sudstva u reizboru sudija, neophodno zatražiti i pomoć od relevantnih međunarodnih institucija.

Prema Dragani Bojević, pri reizboru nisu poštovani ni osnovni elementi iz Nacionalne strategije reforme pravosuđa - nezavisnost, odgovornost, transparentnost i efikasnost.

Bojevićeva je navela i da to što opozicione političke partije takođe kritikuju reizbor nosilaca pravosudnih funkcija nema nikakve veze sa Društvom sudija Srbije.

Osnivači Društva sudija Srbije - Zoran Ivošević, nekadašnji sudija Vrhovnog suda Srbije i Božo Prelević, koministar unutrašnjih poslova posle 5. oktobra 2000, kritikovali su način reizbora ocenivši da bi se protiv toga trebalo boriti putem žalbi Ustavnom sudu kao i protestima.

Ivošević smatra i da bi trebalo javno uporediti kriterijume po kojima su neki od nosilaca pravosudnih funkcija izabrani sa onima koji nisu i da će se tada videti o čemu se radi u svakom konkretnom slučaju.

Tadić: Nije bilo pritisaka

Predsednik Srbije Boris Tadić naglasio je međutim da pri reizboru nije bilo političkih pritisaka.

Reizborom su najnezadovoljniji Društvo sudija Srbije, Advokatska komora i opozicione stranke.

Od trenutka kada je Vrhovni savet sudstva izabrao ukupno 2407 sudija koji će u Srbiji ubuduće obavljati tu funkciju, javnost su preplavile polemike o kriterijumima izbora i uplivu politike u celokupan proces.

Za razliku od brojnih komentara o tome da se u ceo proces umešala politika, predsednik Srbije Boris Tadić tvrdi da bi tako nešto u potpunosti obesmislilo reformu pravosuđa.

"Ja ću sagledati i primedbu sudijskog sindikata, sagledaću i mišljenje institucija koje su predložile izbor. Obavljam već razgovore u međuvremenu, ali ono što mogu da garantujem da nikakvih suštinskih ili bitnih predsudnih političkih pritisaka nije bilo. Da je takvih pritisaka bilo već na prvom koraku bi bila obesmišljena i čitava reforma pravosuđa“, kazao je Tadić.

Među reizabranima je i sudija Sonja Brkić, koja je kao predsednica republičke izborne komisije bila u sukobu interesa.

Zbog toga poslanica Srpske radikalne stranke Marina Raguš smatra da izbor sudija poput nje govori da je za to bila presudna partijska podobnost, što dovodi u pitanje nezavisnost sudstva.

"Mislim da sudstvo nije nezavisno u ovoj zemlji, a opet o tome svedoči sama procedura i o tome svedoči činjenica da mi zaista ne znamo koji su kriterijumi uticali da neko bude izabran i da neko ne bude izabran. Onda imam i sada vrlo otvorenu polemiku između same struke. Kada vi nemate u jednoj proceduri koja je pretpostavka svakog demokratskog načina razmišljanja transparentnost, naravno da se stvara sumnja“, smatra Marina Raguš.

Član Odbora za pravosuđe Nenad Konstantinović, međutim, tvrdi da je pri izboru sudija i tužilaca poštovan kriterijum stručnosti i da su odabrani najbolji kandidati.

"Prvi put u našoj novijoj istoriji od 1945. godine sudije ne biraju političari, ne bira skupština, nema uticaja vlade na izbor sudija i mislim da je to dobro i da to jeste garancija nezavisnog sudstva. Ono što je važno, a u javnosti se često govori da nema transparentnosti prilikom izbora. Sve odluke koje je doneo visoki savet sudstva su bile javne i bile su javno objavljene. Od toga koliki je broj sudija potreban do toga koji su kriterijumi, koje su merila za izbor sudija, a Državno veće sudija je sve to objavilo i za izbor tužilaca“, rekao je Konstantonović.

Inače, proces reizbora sudija je, osim nezadovoljstva onih koji će od Nove godine ostati bez posla, sprečio završetak nekih suđenja.

Među njima je suđenje tzv. jatacima Ratka Mladića čije će suđenje morati da počne od početka jer ni predsedavajući sudija, ni javni tužilac, ni istražni sudija nisu ponovo izabrani na te funkcije.