40 milijardi dinara pomoći privredi

Vlada Srbije usvojila je novi paket podsticajnih mera za pomoć privredi Srbije. Ovaj paket mera odnosi se pre svega na jeftinije kredite, a vlada očekuje da banke udvostruče dosadašnji plasman kredita, sa još 40 milijardi dinara.

Ministar Mlađan Dinkić smatra da su dosadašnje mere vlade dale dobre rezultate, jer je, kako kaže, uspešno zaustavljen pad industrijske proizvodnje. Dinkić kaže i da Srbija polako izlazi iz ekonomske krize.

Nove mere Vlade Srbije, praktično su dopuna već postojećih mera koje je Vlada usvojila početkom godine.

Ovoga puta akcenat je stavljen na kredite za likvidnost, a ideja je da oni budu dostupniji i jeftiniji za privrednike.

Kamate za devizne pozajmice su smanjene sa pet na tri odsto, a domaći privrednici će već od 18 maja moći da računaju i na kredit za likvidnost u domaćoj valuti.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić, kaže da osim ovih stimulativnih mera za izlaženje iz krize neće biti dodatnih povećanja poreza. "Neće biti novih poreza ako mere koje primenjujemo ne daju očekivane rezultate, već će se tražiti dodatna sredstva za podsticaj privredi i ulaganja u infrastrukturu", kaže Dinkić.

Prognoze ministra Dinkića o kretanju krize u Srbiji ovoga puta su bile dosta optimistične.

Kako je objasnio, mere Vlade, donete početkom godine, već su dale rezultate jer je zaustavljen pad industrijske proizvodnje.

“Izlazimo iz krize polako. U februaru je zabeležena najniža tačka u proizvodnji i izvozu, ali svi pokazatelji nagoveštavaju početak kraja krize“, naveo je ministar.

Inače, Vlada Srbije privremeno je odustala od multilateralne kompenzacije kojom bi se prekinuo lanac dugovanja, jer je procenjeno da takva mera sada ne bi dala rezultat i ne bi značila povećanje privredne aktvnosti.

Dat je i nalog trezoru da redovno izmiruje sve obaveze direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, a da se neizmirene obaveze budžeta Srbije izmire do kraja juna ove godine.

EBRD: U Srbiji pad BDP-a od tri odsto

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) procenila je da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u ovoj godini pasti za tri odsto, a da će u 2010. godini zabeležiti rast od jedan odsto.

Prema novoj proceni EBRD-a, zemlje jugoistočne Evrope u ovoj godini će zabeležiti pad privrede u proseku za 3,2 odsto, pri čemu će najveći pad od četiri odsto zabeležiti Rumunija, a samo Albanija će imati rast od 1,2 procenta.

Pad će u Bugarskoj iznositi tri odsto, isto koliko i u Srbiji, privreda Makedonije opašće za 1,3 odsto, a Crne Gore i Bosne i Hercegovine za po jedan odsto.

U srednjoj Evropi i baltičkim zemljama biće zabeležen pad od 2,9 odsto u proseku, pri čemu će baltičke zemlje imati dvocifren pad - Letonija 13,2 odsto, Litvanija 11,8 procenata a Estonija 10,5 odsto.

Hrvatska će imati pad od tri procenta, Slovenija četiri odsto, a privreda Poljske će stagnirati.

"Postoji opasnost da se procene dodatno spuste, ali i mogućnost da izgledi privrednog rasta budu bolji nego u ovoj proceni", kazao je glavni ekonomista EBRD Erik Berglof.

EBRD je u januaru procenio da će zemlje u tranziciji, u kojima ta institucija radi, zabeležiti privredni rast od 0,1 odsto, ali je ta procena danas revidirana i procenjen je pad od 5,2 odsto. Srbija je prema prethodnoj proceni trebalo da ima rast od dva odsto.

U izveštaju se navodi da su dva "najgora" tromesečja u većini tranzicionih zemalja prošla i da se očekuje da će mnoge zemlje, posebno one sa velikim budžetskim paketima podsticanja privrede, imati privremeni oporavak privrede u drugoj polovini godine.