"Dosijei test političke volje"

Kacin je u pismu Centru za evroatlantske studije naveo da je u Srbiji u oblasti otvaranja tajnih dosijea postignut napredak u nekim segmentima, ističući, međutim, da treba uraditi još mnogo toga, poput rasvetljavanja ubistva novinara Slavka Ćuruvije i političke pozadine ubistva Zorana Đinđića.

"To su ti konkretni slučajevi koji će pokazati da vladavina prava zaista funkcioniše u Srbiji", naveo je Kacin u pismu koje je pročitano danas na okruglom stolu CEAS-a u Beogradu.

"Bez konkretnih primera okončanih slučajeva i pravosnažnih odluka suda biće onemogućeno zatvaranje poglavlja 23 kada se pregovori o članstvu u EU otvore", naveo je Kacin.

On je izrazio želju da u Srbiji skupštinski Odbor za bezbednost ima "vidljiviju i jaču ulogu" u kontroli nad službama bezbednosti, koju, kako je ocenio, stalno treba nadgrađivati.

Jasno je da u državi moraju postojati službe bezbednosti, ali pod demokratskim nadzorom, i ne smeju biti zloupotrebljene, istakla je direktorka CEAS-a Jelena Milić, navodeći da se CEAS zalaže i za otvaranje arhiva vojne službe.

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković naveo je da u Srbiji, osim pokreta Preokret, druge političke opcije ne traže otvaranje tajnih dosijea, ističući da u zemlji ne postoji politička volja za tim.

"U ovoj predizbornoj kampanji ko, sem Preokreta, traži da se otvore dosijei? Niko", rekao je Drašković.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je zločin još tajna, a zločinci su zaštićeni.

"Izgleda da su čelni ljudi u zemlji ucenjeni od strane službe bezbednosti za nešto, pa ćute", dodao je Drašković.

Potpredsednik Liberalnodemokratske partije Ivan Andrić je istakao da je otvaranje tajnih dosijea od presudnog značaja za razvoj države.

"Usvajanjem Zakona o otvaranju tajnih dosijea pokazali bi političku volju da raskrstite sa sistemom odnosa koji postoji u društvu", rekao je Andrić.