Zaštititi planetu od zagađenja

Protokol iz Kjota, dokument o učešću država u smanjenju golobalnog zagrevanja, stupio je na snagu pre tačno dve godine, ali su vlade Indije, Kine, Australije i SAD, najvećih zagađivača, odbile da ga potpišu. Srbija još nije ratifikovala taj sporazum. Dokumenti za pristupanje Srbije ovom sporazumu već su neko vreme spremni i čeka se samo ratifikacija u parlamentu.

U izveštajima UN koji će biti objavljeni tokom godine, biće predstavljeni konkretni načini borbe protiv promene klime. U maju će biti održan međunarodni sastanak na kom će se raspravljati o ekološkim problemima.

A potpisivanjem protokola iz Kjota zemlje su se obavezale da smanje emisiju štetnih gasova za oko 5,2 odsto do 2012. godine.

U maju mesecu će biti održan međunarodni sastanak, na kome će se raspravljati o ekološkim problemima.

EU do 2020.

Zvaničnici mnogih zemalja su u prethodne dve nedelje, uz aktuelne političke teme, u bilateralnim susretima razgovarali i o globalnom zagrevanju i načinima za smanjenje zagađenja.

Premijer Velike Britanije Toni Bler i nemačka kancelarka Angela Merkel složili su se da je sada pravi momenat da velike industrijske zemlje aktivno uzmu učešće u borbi za smanjenje zagađenja.

Angela Merkel je o istoj temi razgovarala s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom.

"Slažem se s ciljevima Evropske komisije da se emisija ugljen-dioksida smanji 30 odsto do 2020. Od ukupne emisije ugljen-dioksida, Evropa u atmosferu izbaci 15 odsto, dok se 85 odsto ovog gasa proizvede van EU. Zbog toga je neophodna saradnja svih zemalja na rešenju tog problema", kaže ona.

Predsednik Finske je tokom posete Australiji apelovao na tu zemlju da se uključi u proces smanjenja emisije štetnih gasova.

SAD - dva tabora

Protokol iz Kjota je sve češće tema vrlo žučnih rasprava u američkom kongresu.

Odluka o pristupanju sporazumu bila jedna od poslednjih odluka Bila Klintona, da bi nakon dolaska Džordža Buša mlađeg bila doneta odluka da SAD istupi iz sporazuma.

Republikanci i dalje odbijaju da pristupe Protokolu iz Kjota, a kako je sam predsednik ranije ocenio, potpisivanje sporazuma bilo bi "stavljanje ludačke košulje američkoj ekonomiji".

Demokrate misle drugačije. "Naučni dokazi ukazuju da za sprečavanje najozbiljnijih posledica globalnog zagrevanja moramo da smanjimo globalnu emisiju štetnih gasova za polovinu do 2050. godine", rekla je Nensi Pelozi, nova predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa.

"Bušova administracija i dalje se suprotstavlja ograničavanju emisije gasova, a takav stav su potvrdili i nakon izveštaja UN-a", kaže ona.

Treba međutim pomenuti da je najveća američka ekonomija, a i jedna od najvećih u svetu, Kalifornija, na čijem je čelu republikanac Arnold Švarceneger, u saradnji sa tamošnjim demokratama samostalno donela svoje propise o smanjenju emisije štetnih gasova.