Mladi matematičari nižu uspehe

Tek što se vratila s međunarodnog takmičenja iz matematike u Rumuniji, sa tri osvojene medalje, srpska reprezentacija već počinje da se priprema za Balkansku olimpijadu.

Među reprezentativcima koji nastupaju bez srpskog grba i dresa, ali postižu sjajne rezultate na takmičenjima, najviše je đaka jedine gimnazije u zemlji koja radi sa decom talentovanom za prirodne nauke.

Dva dana takmičenja podeljena na po četiri i po sata rešavanja šest matematičkih zadataka koje su zadali daleko stariji matematičari od učesnika - tako je izgledalo takmičenje održano u Bukureštu na koje su bili pozvani samo najbolji.

Zlatnu i srebrnu medalju za srpsku ekipu osvojila su dva đaka Matematičke gimnazije. A to je samo jedna od mnogih nagrada koje su osvojili tokom vanserijskog školovanja.

Apsolutni pobednik i osvajač zlatne medalje Teodor fon Burg kaže da iza njegovog uspeha stoji veliki rad.

“Sa talentom se rad više isplati, ali bez rada nema ničega. Za ovaj nivo na kom je naš tim potrebno je nenormalno puno rada i kontinualan rad. To ne može samo u roku nekoliko dana ili meseci. Ja praktično ceo svoj život, od svoje četvrte-pete godine učim matematiku i napredujem“, kaže on.

Sa tom ocenom slaže se osvajač srebrne medalje Stevan Gajović.

“Meni je ovo što radim matematiku zadovoljstvo. Ponekad neki školski predmet ni ja ne volim da radim. I mene mrzi to da radim. Druga deca to ne shvataju. Bez rada i kvalitetno organizovanog vremena i nema uspeha. Razlika je u tome što ćemo mi ostati kod kuće i vežbati nekoliko sati, fudbaler će izaći napolje pa će šutirati loptu, neko ko peva će da ode i peva par sati, a svi smo mi morali da vežbamo da bi uspeli“, poručuje on.

Teodor fon Burg kaže da je tajna prvenstveno u dobroj organizaciji vremena.

“Kada bi prosečna osoba pogledala u sebe za šta sve troši vreme. Loša organizacija vremena znači da vreme nestaje. A mi to vreme pametno koristimo i stižemo sve što želimo da uradimo. I Gajović i ja treniramo isti sport - tekvondo. I odlični smo i u tome, takođe“, kaže on.

Teodor kaže da i pored velikog rada stižu i da slušaju muziku, gledaju filmove i uživaju kao i svi drugi mladi ljudi.

Matematika, fizika i informatika za njih nemaju tajne, već predstavljaju izazov. Fond znanja veći od prosečnog, pametna pitanja i naporan rad izazov su i za profesore koji sa talentovanom decom rade. Među profesorima je najviše onih koji su i sami išli u Matematičku gimnaziju.

Jedan od njih je i profesor geometrije Đorđe Baralić.

“Uvek morate biti spremni i uvek morati računati na to da će vas iznenaditi sa pitanjem koje niste očekivali. To su deca koja vide suštinu i odmah gađaju na suštinu. Ne možete im podvaliti. Morate uvek pročitati, imati uvek spreman odgovor. To su normalna deca, imaju svoje hobije, idu na sport, živahni su. Kao deca u svim školama, samo imaju veći IQ“, kaže on.

Za razliku od profesora, država prema svojim mladim talentima i dalje ima hladan odnos. Sistem nije ni približno uređen kao u zemljama gde je briga i rad sa darovitom decom na nivou države.

O njima se u Srbiji priča samo kada osvajaju nagrade ili odlaze iz zemlje, podseća direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović.

“Mi se prema tom blagu koje imamo, a mi smo jedna siromašna zemlja, nemamo ni naftu, ni more, ni neka velika rudna bogatstva, dakle trebalo bi da to bogatstvo i potencijal koji imamo da na tome insistiramo, da to razvijamo, ali ne umemo, čini mi se.“

"Nema plana i nažalost ni na vidiku nema nekog boljitka u tom smislu. Nema plana da će tu nešto za 5-10 godina da se promeni. ja sam siguran da ćemo, ako ovako nastavimo, ostati bez tog ljudskog potencijala."

Iz Ministarstva prosvete i ovaj put stigli su čestitke na uspehu, obećanje da će nastaviti da podržava mlade matematičare kao i najava da će osvajače medalje u Bukureštu i njihove profesore nagraditi sa sedmodnevnim pripremama na Zlatiboru za naredno takmičenje.