Gugl, Fejsbuk i Epl - banditi modernog doba

Poznato je da zarađuju više milijardi dolara, a plaćaju veoma mali porez.

Pošto su državni budžeti evropskih zemalja ispražnjeni nakon višegodišnje finansijske krize, lideri EU saglasili su se da će početi da rešavaju ovo pitanje, koje je pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron kritikujući američke gigante da su “paraziti modernog doba”.

Današnje poreske regulative osmišljene su za nekadašnje stanje ekonomije kada su američke multinacionalne kompanije poput “Dženeral motorsa”, “Aj-Bi-Ema” ili “Mekdonaldsa” ulazile na druga tržišta na kojima su otvarala nova postrojenja, radna mesta i time omogućavali dodatne prihode.

Međutim, danas u većini članica EU američki tehnološki giganti postoje samo u virtuelnom svetu i njihove usluge stižu putem aplikacija pametnih telefona i tableta sa udaljenih servera.

Poput duhova, firme iz američke Silicijumske doline utiču na stanje evropskih ekonomija, ali često imaju najneophodnije osoblje i male kancelarije, odakle vrše usluge za više miliona korisnika.

Prema regulativama EU za rad širom Evrope, multinacionalne kompanije imaju skoro punu slobodu da biraju u kojoj će zemlji raditi i nije ni čudo što su izabrali Irsku, Holandiju ili Luksemburg, gde su porezi niski.

“Fejsbuk” iz Irske ostvaruje prihode od više miliona evra jer, prema poslednjim podacima, ima oko 33 miliona profila ove društvene mreže u Francuskoj, a 31 milion u Nemačkoj.

Dok korisnici koriste platformu, “Fejsbuk” prati “lajkove”, komentare i preglede stranice i podatke prodaje kompanijama koje potom traže potrošače, ali, za razliku od nekadašnjih vremena, američka kompanija svoje podatke ne prodaje francuskim kompanijama, već firmama koje nemaju telefonski broj, adresu niti “fizičko prisustvo”.

U zemljama poput Irske, gde poreska stopa iznosi 12,5 odsto i najniža je u Evropi, giganti su smestili svoja sedišta i prikupljaju profit ostvaren širom evropskog bloka.

Prihodi od reklama u Francuskoj i Nemačkoj su minimalni, ali u sedištu “Fejsbuka” u Irskoj dostigli su 7,9 milijardi evra, iako veći deo tog novca nije stigao iz te male članice EU, koja ima oko 2,5 miliona korisnika ove društvene mreže.

“Gugl” je pratio skoro istu šemu, jer je u Nemačkoj 2015. godine imao nešto više od 71 miliona korisnika, a u Francuskoj 55 miliona, ali u obe te zemlje ostvaren je minimalan prihod.

Ali u Irskoj, gde je broj korisnika pretraživača “Gugla” manji od pet miliona, 2015. godine prihod njihovog ogranka “Alfabet” dostigao je 22,6 milijardi evra.

Rezultati analize stručnjaka Evropskog parlamenta za poreska pitanja Pola Tanga beleže da je Francuska zbog takozvanog “planiranog poreza” kompanija “Gugl” i “Fejsbuk” ostala bez 741 miliona evra u prihodima od poreza, a Nemačka bez 889 miliona evra.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj izrazila je uverenje, na osnovu pretpostavki iznesenih 2015. godine, da slične poreske prevare države širom sveta godišnje koštaju do 240 milijardi dolara.