Očekuje se nova pomoć za krhku Evropu

Takođe, i dalje vlada neizvesnost nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, odluke Velike Britanije da istupi iz EU i političkih rizika u Evropi.

Dnevni red sastanka ove monetarne institucije sa sedištem u Frankfurtu, na zapadu Nemačke, veoma je "nabijen": guverneri ECB će utvrditi nova ekonomska predvidjanja, razmotriti mehanizme podrške privredi, a većina ekonomista je ubedjena da će odlučiti da nastave s masovnim otkupom dužničkih hartija.

Otkup dugova je vanredna mera koju je Evropska centralna banka pokrenula da bi podstakla privredu i inflaciju.

Očekuje se da će kamatne stope, koje su već na istorijskom minimumu, ostati nepromenjene.

"U situaciji povećanih političkih i ekonomskih neizvesnosti, čini se da je predsednik (ECB) Mario Dragi spreman da najavi novo produženje programa otkupe aktiva za šest meseci", izjavila je ekonomista finansijske firme Kepital ekonomiks (Capital Economics) Dženifer Mekjoun (Jennifer McKeown), a to je u sažetoj formi stav najvećeg broja stručnjaka. Trenutni program otkupa dugova ističe u martu.

Protekli vikend obeležili su značajni politički dogadjaji, pre svega referendum o ustavnoj reformi u Italiji koji je doveo do ostavke šefa italijanske vlade Matea Rencija, što nagoveštava opasnost od perioda nestabilnosti u toj zemlji.

Reakcija tržišta bila je mirna, što ne ide nužno u prilog Mariju Dragiju.

Negativnija reakcija bi mu pomogla da "opravda novo produženje" programa otkupa dugova, ukazuje Karsten Bzreski (Carsten) iz banke ING Diba.

Neki guverneri u savetu ECB priželjkuju da se osporavani program otkupa duga što pre okonča, uz obrazloženje da je u nekim zemljama doveo do popuštanja u reformama i budžetskoj disciplini. Medju njima je guverner nemačke Bundesbanke Jens Vajdman (Weidmann).

Na sastanku će se, kako navodi Bzreski, sigurno govoriti o političkoj neizvesnosti, budući da nema povećanja neizvesnosti na tržištu.

Budući da na tržištu postoji tendencija da se učitava najgori senario, "potrebno je da ECB potvrdi svoju orijentaciju" (da pruža podršku), navodi ekonomista Benk ov Amerika Meril Linč (Bank of America Merrill Lynch) Žil Moek (Gilles Moec).

Prvi čovek Evropske centralne banke u poslednje vreme stalno upozorava na geopolitičke rizike.

Tako je na jednom slušanju pred Evropskim parlamentom krajem novembra rekao da nedavni dogadjaji pokazuju da je politika postala značajan izvor neizvesnosti u narednim mesecima, aludirajući na odluku Velike Britanije da istupi iz EU i iznenadne pobede Trampa, pobornika protekcionizma.

Evropa se suočava s narastajućim populizmom. Kandidat ekstremne desnice jeste izgubio prošlog vikenda na predsedničkim izborima u Austriji, ali su u najavi drugi izbori visokog rizika u tom pogledu, pre svega u Francuskoj, gde kandidatkinja ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta Marina Le Pen (Marine) ima dobre šanse da dodje do drugog kruga predsedničkih izbora 2017. godine.

Evropska centralna banka već mesecima priprema tržište za novo labavljenje monetarne politike, a Dragi je krajem novembra ponovio da je ECB spremna da preduzme korake ukoliko to bude neophodno kako bi dala podsticaj privredi i inflaciji.

Ekonomska situacija se doduše malo poboljšava, pa je nezaposlenost u oktobru prvi put za pet godina pala ispod simboličnog praga od 10 odsto, a ubrzanje sektora proizvodnje u novembru ukazuje da se potvrdjuje obnova industrijske aktivnosti.

Inflacija je medjutim sa 0,6 odsto u novembru i dalje daleko od od ciljane stope koja je nešto niža od dva odsto, a i u trećem ;tromesečju je ekonomija bila blizu stagnacije sa porastom od 0,3 odsto.

Mario Dragi je sredinom novembra rekao da pokretanje privrede zavisi od podrške ECB.

Ekonomisti konkretno očekuju da se otkup javnog i privatnog duga nastavi do septembra 2017. godine.

Evropska centralna banka kroz ovaj program svakog meseca ubacuje 80 milijardi evra u privredu.

ECB bi mogla i da ublaži ograničenja za kupovinu ovih hartija kako se ne bi dogodilo da na tržištu nema hartija koje bi mogla da kupi.