“Pomoć Grčkoj ako ‘hoda na dve noge’”

“Grčka je tražila podršku i MMF je sugerisao da mora 'da hoda na dve noge'. Prva se odnosi na značajne reforme, donošenje zakona i njihovu primenu, a posebno na reformu penzionih fondova, dok je druga 'noga' javni dug i preduzimanje operacija koje će ga učiniti održivim”, rekla je direktorka MMF-a.

Upitana da li MMF razmišlja o tome da uvede dugoročnije aranžmane, ona je odgovorila: To bi trebalo uzeti u obzir i razmisliti da li je dužina programa dobro prilagođena situaciji. Lagardova je navela da će MMF dati podršku investicijama u infrastrukturu, jer istraživanja pokazuju da je to dobitna opcija za sve i da će takva ulaganja da podrže i rast i stabilnost.

“Kad imate infrastrukturu, upošljavate ljude i unapređujete dugoročni potencijal za rast, imate i poboljšanje realne ekonomije”, rekla je ona.

Lagard je dodala da je bilo razgovora o tome ima li fiskalnog prostora za takve investicije, ali da to nije problem ako fiskalni pravci idu ka stabilnosti i poverenju ekonomskih igrača.

Direktorka MMF je rekla da je uloga centralnih banaka značajna, da su one prve u borbi protiv recesije.

“Hvala bogu što su centralne banke bile tu da prednjače u tome, bilo da je to FED, ECB ili banka Japana... Verujemo da u pojedinim regionima nisu još dostigle metu, ali ima pomaka kada je reč o kreditiranju preduzeća i domaćinstava, što govori da kanali do realne ekonomije funkcionišu”, rekla je ona.

Šefica MMF-a je podsetila da je ta međunarodna finansijska institucija prognozirala da će globalni rast u 2015. godini biti 3,1 odsto, a u 2016. 3,6 odsto. “Postoji oporavak, beleži se rast. Ali taj oporavak nije kao prethodnih godina. Napredak je u 2016. malo usporen, ali se popravlja”, ocenila je ona.

Lagard je rekla da je potrebno da razvijene zemlje prilikom vođenja svoje politike gledaju na efekat prelivanja, kao i da bi centralne banke u naprednim ekonomijama trebalo da razmisle o rizicima prelivanja njihovih odluka na druge zemlje, dok bi zemlje s visokim spoljnim dugom trebalo da rade na tom problemu.

Ona je istakla da je u borbi protiv tih izazova ključna jasna međunardona saradnja, posebno što su mnogi izazovi međunarodne prirode - ekonomska prelivanja, izbeglička kriza, klimatske promene...