Grčkoj preti masovno siromaštvo

Zemlji preti socijalno bankrotstvo, pored finansijskog.

Prema Špigelu, dok hiljade ogorčenih Grka već nedeljama demonstrira pred parlamentom u Atini i sukobljava se sa policijom, sveštenici Grčke pravoslavne crkve su samo u glavnom gradu na oko 400 mesta otvorili narodne kuhinje u kojima se hiljade građana hrane.

Grčka ima 340 milijardi dolara duga, a pre više od godinu dana su joj Evropska unija i Međunarodni monetarni fond dali 115 milijardi dolara kredita, kako ne bi bankrotirala. Zvanična Atina treba na hitnom samitu sa liderima 17 zemlja evrozone u četvrtak u Briselu, da pokuša da postigne dogovor o novom paketu pomoći za izlazak iz krize. Prema procenama Evropske komisije, Atini je potrebno dodatnih 115 milijardi evra.

Prema Savasu Robolisu, profesoru političke ekonomije, od 960.000 grčkih firmi, njih 930.000 nema više od četvoro zaposlenih. To su mala preduzeća koja nisu konkurentna i koja rade ili pružaju usluge za 3,5 miliona domaćinstava u Grčkoj. Kada padnu prihodi tih domaćinstava, automatski se smanjuje potražnja za robom i uslugama tih malih firmi.

Prema Robolisu, upravo se to i dogodilo - tokom 2010. zatvoreno je 60.000 tih mini-firmi, a procenjuje se da će ih ove godine biti zatvoreno najmanje toliko.

Broj nezaposlenih povećan je 2010. za 230.000 i nezaposlenost je dostigla 14,8 odsto. Od trenutno 800.000 nezaposlenih samo 280.000 ima pravo na pomoć. To je, pored ostalog, u višemilionskoj Atini dovelo do povećanja broja beskućnika za četvrtinu.

Očekuje se da će do kraja godine broj nezaposlenih porasti na 17 do 18 procenata, mada se zvanično, procenjuje se da je ona stvarno do 23 odsto.

Špigel dalje primećuje kako Grčka, osim plavog mora, plaža, malo maslinovog ulja i poznatog sira feta, „ekonomski nema mnogo šta da ponudi“. Motor društva je zato privatna potrošnja i od nje zavisi 70 odsto privrede, navedeno je u najnovijem istraživanju nemačke Fondacije Fridrih Ebert.

Međutim, zbog krize je potrošnja u prošlom kvartalu smanjena za 8,6 odsto, promet u trgovini na malo manji je za 12 odsto, a 65.000 radnji je zatvoreno.

Do 2015, do kada će se u punoj meri osetiti posledice mera štednje koje je zavela socijalistička vlada premijera Jorgosa Papandreua, standard zaposlenih i penzionera biće smanjen za 40 procenata u odnosu na 2008, izračunao je profesor Robolis.