Van bivše SFRJ zaradimo tek svaki peti evro

Sa druge strane, "cvetaju" uslužne delatnosti, pa je sve više kladionica, restorana, frizerskih i drugih salona...

To potvrđuje i sekretar Sektora za preduzetništvo u PKS Branislava Simanić, navodeći da ove godine jeste otvoreno više novih radnji, ali da su to pre svega restorani, pokretni ugostiteljski objekti, frizerski i kozmetički saloni i drugo.

"Vidimo da se mnogo više ljudi odlučuje za otvaranje delatnosti koje su uslužne, a ne proizvodne. Jedan od razloga je,doduše, manjak tražnje za određenom robom", navela je Simanić.

Ona je podsetila da je država usvojila Strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. i da je predvidjena izmena pojedinih zakona, čime bi se omogućilo smanjenje troškova poslovanja.

"Planirano je i smanjenje parafiskalnih namata kojih ima više od 100 čime bi država stimulativno uticala na sve koji se odlučuju za proizvodnju. Akcionim planom je, takođe, prediviđeno smanjenje sive ekonomije, jer nelojalna konkurencija obeshrabrujuće deluje na sve koji žele da započnu biznis, a pogotovo onih koji žele nešto da proizvode", rekla je ona.

Država je 2016. proglasila Godinom preduzetništva i pokrenula 33 različita programa.

"Potrebno je u narednom periodu još da podignemo nivo finansiranja proizvodnih delatnosti i putem alternativnih izvora finansiranja, ne samo kroz bankarski sektor već", rekla je Simanić i poručila da će Vlada Srbije, Ministarstvo privrede i PKS napraviti još stimulativniji ambijent za proizvodnju.

Preduzetnik treba da ima poslovnu ideju, dodala je, a obaveza je države da finansijski pomogne realizaciju, pre svega kroz biznis planove i besplatne usluge.

U Mreži za poslovnu podršku je rečeno da u ukupnoj strukturi od 92.000 privrednih društava u Srbiji, koja predaju završne finansijske izveštaje, tek se svaka 17. ili 18. firma bavi proizvodnjom.

"Ulaganje u proizvodnju u osnovi je skupo, zato što se se u otvaranje jednog proizvodnog pogona ulaže između dve i po do četiri godine da bi tek nakon tog perioda počeo da donosi stabilne prihode, vraća uloženi novac i pravi neku dobit", objašnjava direktor Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Kod usluga, međutim, potrebno je ulaganje tek nekoliko meseci, na primer u informaciono-komunikacionoj industriji, a najviše dve godine, kao što je slučaj u hotelijerstvu i nekim drugim sličnim granama, objašnjava Rajić.

Kako kaže, u usluge je lakše ulagati i brže se dolazi do profita i zato vlade zemalja u regionu, ali i u Evropi, pokušavaju maksimalno da rasterete proizvodnju od troškova, jer se oko svake proizvodne kompanije "pravi prvi i drugi prsten kompanija koje se bave uslugama", a onda do toga živi mnogo više ljudi.

"Jedna proizvodna kompanija u Evropi prosečno rađa četri uslužna mala i srednja preduzeća koja tu kompaniju prate, a neke razvijenije kompanije rađaju i desetine tih kompanija - trabanata", naveo je Rajić.

Upozorava da Srbija ima problem sa spoljnotrgovinskim deficitom upravo zbog nedovoljne proizvodnje, ali isto tako kaže i da taj nivo proizvodnje nije dovoljan da finansira celokupan sistem države.

"Mora se mnogo više raditi na stvaranju uslova da se veći broj malih i srednjih preduzeća osnaži i dođe do kapitala, ali i do transfera znanja i tehnologija, što je neophodno kako bi se ona osposobila za izvoz", navodi Rajić.