Kamate pale, samo još kreditne kartice deru

Tako su kamate i dalje na nivou od 24 do 33 odsto, na "plastiku" koja je sve manje omiljena među građanima sa prosečnim primanjima, pišu Večernje novosti.

Ko se jednom opeče sa kreditnom karticom, taj više ne poseže za njom. Svako ko iskoristi maksimalni limit i mesečno otplaćuje samo rate od pet odsto, najveći deo plati za kamatu. Tako, kod limita od 50.000 dinara mesečna rate je 3.506 dinara, a od tog iznosa na kamatu i održavanje tekućeg računa za koji je vezana kartica mora da odvoji oko 1.200 dinara. Za trošak ostaje oko 1.300 dinara.

U slučaju da kasni sa uplatom rate nedelju dana moraće da izdvoji dodatnih 800 dinara za zateznu kamatu. Ako se odluči da podigne na bankomatu taj novac, provizija je od tri do četiri odsto ili kod nekih banaka minimum 200 dinara. Neke banke za podizanje keša sa kreditne kartice u zemlji naplaćuju šest odsto što je evropski rekord.

Pojedine banke nude i kartice kojima može da se plaća na rate i praktično imaju funkciju čeka, samo što je njihovo korišćenje papreno. Ako se pazar od 4.000 dinara podeli na četiri mesečne rate, pojedine banke naplaćuju 400 dinara, odnosno deset odsto za podelu na rate.

Zbog veoma visokih kamata na kreditne kartice, građani pribegavaju upotrebi čekova - kaže Mlađan Kovačević, ekonomista. - Kao i za druge usluge, banke samostalno formiraju cenu. Kada pozivaju građane da uzmu kreditne kartice, uglavnom se prećute prateći troškovi, tako da se mnogi iznenade kada stigne na kraju meseca račun.

Keš se u svetu sve manje upotrebljava, a karticama se sve plaća. Kod nas međutim, zbog enormnih troškova, građani u novčanicima nose gotovinu ili čekove. Narodna banka Srbije je najavljivala da će uticati na banke da smanje kamate i naknade na ovu vrstu usluga, ali se to nije dogodilo.