Krstić nas "skratio" za 780 mil EUR

Posledice Krstićeve odluke da se dolarski dug ne konvertuje u evre platiće svi građani Srbije, jer je od oktobra prošle godine do danas naš javni dug samo zbog skoka dolara u odnosu na evro uvećan za oko 783 miliona evra, piše Blic.

Poređenja radi, da bi se ta suma uštedela, penzioneri i zaposleni u javnom sektoru moraće dve godine da primaju penzije i plate umanjene za 10 odsto. Da stvar bude još gora, Srbija će i ove godine samo po osnovu kamata na dolarske kredite platiti devet milijardi dinara više nego što bi platila kamate na kredite u evrima.

Kako saznaje Blic, pomoć Krstiću da spreči štetu od naglog rasta dolara nisu nudile samo komercijalne banke, već i centrala Svetske banke u Vašingtonu.

"Međunarodna banka za obnovu i razvoj nudi valutno hedžovanje svojim klijentima kako bi se pomoglo u smanjenju kamatnog i valutnog rizika", potvrđeno je Blicu u Svetskoj banci.

Blic prethodnih dana nije uspeo da stupi u kontakt sa Krstićem i postavi mu pitanje zašto je odbio konverziju i ponašao se kao amater, poput građana koji su zanemarivali preporuke stručnjaka i uzimali rizične kredite u švajcarcima samo zato što su u tom trenutku bili jeftiniji. Jer, iako su kamatne stope na kredite u dolarima prethodnih godina bile niže od pozajmica u evrima, za svega nekoliko meseci te kamate su se zbog rasta dolara uvećale čak za četvrtinu.

Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da postupak konverzije valuta sam po sebi nije skup. "Krstiću je problem verovatno bio to što nije mogao do kraja da sagleda šta će se dešavati sa dolarom", smatra Nikolić.

U Ministarstvu finansija za Blic kažu da „već godinama aktivno traže sistem pomoću kog bi se upravljalo rizikom kursa američkog dolara prema evru“.

Zbog Đelića izgubili 300 miliona

Sa druge strane, zahvaljujući ne baš tako mudroj odluci Božidara Ðelića, bivšeg ministra finansija, iz 2003. godine, Srbija je na kursnim razlikama izgubila 300 miliona evra jer je on odlučio da dve milijarde državnog duga u dolarima konvertuje u evre, a ubrzo posle toga američka valuta je izgubila 25 odsto svoje vrednosti, piše Kurir.

Fiskalni savet (FS) navodi da se ne zna zašto je doneta ovakva odluka jer ne postoji stručna analiza, kao što je nije bilo ni 2011, kada je Srbija krenula da se zadužuje u dolarima i pozajmila pet milijardi, a onda je dolar ojačao, pa nam je dug, opet zbog kursnih razlika, uvećan 500 miliona evra. Na tome treba zahvaliti Mirku Cvetkoviću, tada premijeru i ministru finansija.

Nikola Altiparmarkov, član FS, kaže da je te 2011. bilo povoljno zadužiti se u dolarima, ali su druge zemlje, poput Hrvatske i Slovačke, kupovale osiguranje od valutnog rizika, odnosno opasnosti da dolar ojača.

"Nije greh izgubiti na kursnim razlikama, ali mora da postoji neki plan, analiza zašto konvertujete dug u dolare ili evre. Da smo imali plan, ne bismo izgubili stotine miliona evra. Poreski obveznici, odnosno građani, niti mogu niti treba to da plaćaju", poručio je Altiparmarkov.