Komšijski dućani izvukli živu glavu

Male, komšijske radnje, kojih je oko 20.000, a zapošljavaju čak 60.000 radnika u Srbiji, se ne predaju, a kupci koji su ih napustili i pohrlili u megamarkete, polako im se vraćaju.

U opštoj besparici, izračunali su da im je isplativije da skuplje plate hleb, mleko i jogurt, nego da idu u velike kupovine, u udaljene markete, jer to iziskuje i trošak za prevoz, i neplaniranu potrošnju. Prema podaima agencija za istraživanje tržišta svaki peti potrošač u Srbiji je odustao od velikih kupovina.

"Idem u radnju u prizemlju po dnevne potrepštine jer tu uzmem samo osnovne artikle. Ranije smo upražnjavali velike kupovine ali nam se to ne isplati, bez obzira na to što je u megamarketima sve znatno jeftinije", priča Novosađanka Milojka Petrić. - Velike radnje su velika “mamipara” , a kako smo prinuđeni da brojimo svaki dinar, ne možemo sebi da priuštimo odlaske u lepo ukrašene megamarkete gde nas sa svih strana mame akcijama, poklonima... Kupimo i ono što nam nije neophodno, a za takve stvari više nema mesta u kućnom buyetu.

Osvrćući se na cene u dućanima, znatno više nego kod velikih trgovaca, vlasnik radnje u novosadskom prigradskom naselju Rumenka objašnjava u razgovoru za naš list da su mali trgovci u podređenoj poziciji jer naručuju manje količine pa ne mogu da računaju na popust kod dobavljača. Ne mogu da priušte potrošačima ni akcije ni uslove otplate kao što to mogu da urade veliki trgovinski lanci.

Najveći nam je problem sivo tržište. Na gradskim pijacama prodaje se roba iz Mađarske ili domaća, jeftinija nego u radnjama, a pri tom ti prodavci nemaju troškove kao mi. Njima ne dolazi poreska inspekcija, ne plaćaju lokalne namete, dažbine državi. Nas samo udaraju po glavi i novčaniku i ni sam ne znam kako opstajemo - veli naš sagovornik koji takođe primećuje da mu se vraćaju mušterije koje su dosad zaobilazile male dućane. On napominje i da svako povećanje cena veliki trgovinski lanci uspevaju da izbegnu, ili svedu na minimum, smanjivanjem marži. Mali to ne mogu jer imaju visoke troškove poslovanje, kirije, zakupe, razne takse, manje rabate...

"Ne može se reći da su male radnje na zelenoj grani jer, iako im dolazi više kupaca, valja imati na umu da kupuju samo najosnovnije stvari a nema istraživanja koje bi pokazalo realnu sliku, kaže za naš list Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača. - Zanemaruje se i činjenica da su većinu malih radnji preuzeli veliki marketi. Veliki trgovci svesni su da i male radnje mogu doneti veliki profit, pa vlasnicima dućana nude različite mogućnosti saradnje, od snabdevanja po povoljnijim uslovima do franšize", navodi Papović.

Ipak, zvanični podaci ne idu u prilog oceni da su mali dućani dočekali bolje dane. Prošle godine je u Srbiji osnovano 1.429, a obrisano 1.687 preduzetnika čija je registrovana pretežna delatnost– trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, rečeno nam je u Agenciji za privredne registre.

Gledajući ukupno preduzetništvo u Srbiji, lane je broj onih koji kako - tako plivaju u ovim vodama porastao u odnosu na prethodne godine. Zaključno sa 31. 12. 2014, bilo je registrovano 215.367 preduzetnika, dok ih je na kraju 2013. godine bilo 212.716. U poređenju sa 2013, lane je osnovano za šest odsto manje preduzetničkih radnji. Ali, prošle godine je obrisano za oko 35 odsto manje preduzetnika u poređenju sa 2013, pokazuju podaci APR-a.