Dobra vest: Raste pokrivenost uvoza

Deficit u toj razmeni smanjen je za 2,9 odsto a pokrivenost uvoza izvozom povećana na 72,7 procenata.

Preračunato u evrima, spoljnotrgovinska robna razmena je bila 17,34 milijarde evra, što je rast od 2,9 odsto u odnosu na isti period 2013, saopštio je Republički zavod za statistiku. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni iznosio je 3,73 milijardi dolara, i manji je za 2,9 odsto, a izražen u evrima iznosio je 2,73 milijarde, što je smanjenje od 6,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 72,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,4 odsto.

Za osam meseci ove godine izvezeno je robe za 9,97 milijardi dolara, ili za 8,9 odsto više u poređenju sa istim lanjskim periodom, a uvezeno je za 13,71 milijardi dolara, što je rast od 5,4 odsto.

U evrima je izvezeno robe u vrednosti od 7,3 milijardi, što je povećanje od 4,9 odsto, dok je uvoz imao vrednost od 10,04 milijardi, odnosno za 1,5 odsto više nego u prvih osam meseci 2013.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,4 odsto), zatim Šumadije i zapadne Srbije (31,9 odsto), Beogradski region (21,2 odsto), južne i istočne Srbije (13,3 odsto), a oko 0,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu imao je Beogradski region (42,5 odsto), sledi Vojvodina (29,5 odsto), Šumadija i zapadna Srbija (18,6 odsto), južna i istočna Srbija (8,4 odsto), a oko jedan odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama, dok za Kosovo i Metohiju nema podataka.

Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu pojedinačno su bili: Italija (1,75 milijardi dolara), Nemačka (1,23 milijarde), Bosna i Hercegovina (862 miliona), Ruska Federacija (679 miliona) i Crna Gora (519 miliona).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbiji, pojedinačno, bili su: Nemačka (1,64 milijarde dolara), Ruska Federacija (1,58 milijardi), Italija (1,58 milijardi), Kina (1,03 milijardi) i Poljska (683 miliona dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,2 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit u robnoj razmeni od 1,30 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvoždje i čelik, električna energija, potom kameni ugalj i briketi. Izvoz Srbije iznosio je 1,88 milijardi a uvoz 583,9 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 323 odsto.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, SAD, Bugarskom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa), sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Mađarskom,Turskom, Austrijom, Holandijom.